Staljin je stvorio Izrael, a Hruščov uništio Arape

Vruća politička tema zvana Palestina. Kako su događaji iz 1948. uticali na današnji genocid palestinskog naroda.  Ozbiljan tekst za ozbiljne čitaoce od ozbiljnog publiciste Nikolaja Anisina. 

Poštovani čitaoci: Imajte strpljenja, sačekajte i drugi nastavak koi se nadovezuje na genezu nastajanja jevrejskog pitanja u 20-om veku. 

Publicista Nikolaj Anisin odgovara na pitanja iz gazete  „ZAVTRA“ 

„ZAVTRA“: Nikolaje Mihajloviču, pre 20 godina objavili ste knjigu „Staljinov poziv“, u kojoj ste sugerisali da je Josif Visarionovič Staljin igrao vodeću ulogu u stvaranju Države Izrael. Zašto mu je to bilo potrebno?

Nikolaj Anisin: Verujem, da je Staljin zaista igrao odlučujuću ulogu u stvaranju Države Izrael 1948. godine.

Postoji priča o tome kako su 1944. Molotov i Staljin razgovarali o proširenju diplomatskih kontakata, s obzirom na ogroman međunarodni ugled SSSR-a posle rata. Trebalo je otvoriti poseban institut za obuku diplomata. Molotov je pitao: „Koga da tamo primimo? Staljin je odgovorio: „Uzmimo menadžere srednjeg nivoa. Iste godine osnovan je MGIMO (Moskovski državni institut za međunarodne odnose).


IZVOR: Ustupljena fotografija / Jevrejska Rusija

Sovjetska vlada je posvetila značajnu pažnju međunarodnim odnosima. Istovremeno, jevrejsko pitanje je postalo akutnije.

„ZAVTRA“: Karl Radek, žrtva takozvanih staljinističkih represija, je rekao: „Koja je razlika između Staljina i Mojsija? Mojsije je izveo Jevreje iz Egipta, dok ih je Staljin izveo iz Politbiroa.“

Neki revnosni istraživači sada ovo tumače kao manifestaciju Staljinovog navodno urođenog antisemitizma. 

Nikolaj Anisin. Hajde da se malo dublje pozabavimo istorijom. Činjenica je da je u Ruskom carstvu većina jevrejske zajednice od 6 miliona živela prvenstveno na zapadu. A kada je počeo Prvi svetski rat, Jevrejima je bilo dozvoljeno da pređu ovu liniju. Počeli su da migriraju, između ostalog i u Centralnu Rusiju, Sankt Peterburg i Moskvu. Gajili su posebnu mržnju prema carstvu, jer su im vlasti prethodno sprečavale čak i da napuste svoje domove.

«ZAVTRA»: Dakle, da li je ovo nagoveštaj da su bili građani drugog reda?

Nikolaj ANISIN:  Da, i to je izazvalo žestok otpor. Zato je procenat Jevreja među revolucionarima bio tako visok. Jevreji su igrali veoma aktivnu ulogu u Revoluciji i Građanskom ratu i zauzimali su mnoge vodeće pozicije, uključujući i u Politbirou. Ali ova borba je bila čisto političke prirode i nije bila obojena nacionalizmom. Jevrejin Trocki nije voleo Jevrejina Zinovjeva, koga je Lenjin voleo. Zinovjev nije voleo Jevrejina Kameneva, koji je bio na čelu Moskve i bio Lenjinov zamenik u vladi.

Kada je pitanje kursa zemlje postalo hitno 1927. godine, Staljin je iskoristio kontradikcije između vođa jevrejskog establišmenta, prvo uklonivši Trockog, a zatim Zinovjeva i Kameneva. Štaviše, demonstracije u znak podrške Trockom održane su samo među studentima, koji su imali veliki jevrejski kontingent, a nacionalna osećanja preostalih Jevreja praktično nisu bila pogođena. Uklanjanje Trockog, Kameneva i Zinovjeva pratila je čistka njihovih pristalica, uključujući i Jevreje.

Godine 1927, Staljin je postavio cilj stvaranja kolektivnih farmi. Ovo je zahtevalo odlučne, oštre mere i novo vođstvo. Kolektivizacija i industrijalizacija su sprovedene uz učešće široke jevrejske baze.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Antijevrejske karikature

„ZAVTRA.“: Da li su to bili talentovani jevrejski administratori, poput Kaganoviča?

Nikolaj Anisin: Da. Ovde treba napomenuti da je 1929. godine Staljin sproveo završnu fazu teritorijalne reforme. Gubernije carske Rusije zamenjene su ogromnim regionima. Na primer, Moskovska oblast je apsorbovala Rjazansku, Tversku i Tulsku guberniju, kao i delove Kaluške i Vladimirske gubernije. Drugi deo Kaluške gubernije postao je deo Smolenske oblasti. I tamo se elita promenila. Staljin je samo iscedio one koji su odbijali da uče ili se prilagode novim uslovima. Tridesetih godina 20. veka, jevrejska zajednica je radila na ideji države. Pre Kongresa Svesavezne komunističke partije (boljševika) 1934. godine, nazvanog „Kongres pobednika“, Staljin je izjavio: „Nismo imali crnu metalurgiju, osnovu industrijalizacije zemlje. Imamo je sada. Nismo imali industriju traktora. Imamo je sada. Nismo imali automobilsku industriju. Imamo je sada. Nismo imali industriju mašinskih alata. Imamo je sada. Nismo imali ozbiljnu i modernu hemijsku industriju. Imamo je sada.“

Svi su videli ogroman uspeh Sovjetskog Saveza. A onda je jevrejska elita došla na ideju - bez Staljina, pošto su sve zasluge za to pripisali isključivo sebi. Pa zašto ne bi upravljali zemljom samostalno, bez Staljina?

Jevreji su odlučili da im Staljin nije potreban. Nastala je zavera.

Najvažniji kvalitet političara je sposobnost da prvi udari. Što je upravo ono što je Josif Visarionovič tada uradio. Represije su se obrušile na jevrejsku elitu, nakon čega su usledila suđenja 1937-1938. Oni koji su želeli da vladaju nezavisno, bez Staljina, čak i ne shvatajući ko je pravi vođa zemlje, pretrpeli su težak poraz.

Nije slučajno što je krajem 1930-ih Staljin ponovo govorio o klasnoj borbi koja se pojačava kako se socijalizam gradio.

„Grupa antisovjetskih građana, u dosluhu sa američkim i evropskim obaveštajnim službama, skovala je zaveru da likvidira sovjetski društveni poredak i promeni društvenu i ekonomsku strukturu. I podeli našu zemlju…“ Ovo se odnosi na suđenje iz 1938. 

„ZAVTRA.“:  Da li su ova dokumenta  objavljena 1930-ih?

Nikolaj Anisin: Transkripti suđenja objavljeni su u svim većim novinama SSSR-a, a ambasadori iz mnogih zemalja i novinari iz međunarodnih novina prisustvovali su ovim suđenjima.

Postoji okolnost povezana sa ovim suđenjima o kojoj malo ljudi zna. Ogromne sume novca su prokrijumčarene iz Sovjetske Rusije preko Kominterne i Profinterne. Staljin je zahtevao njihov povratak. Novac je vraćen, ali samo u obliku opreme. Ova oprema je dala rezultate: na primer, količina oružja u SSSR-u se povećala četiri puta, a u nekim slučajevima i pet puta, od 1938. do 1941. godine. Jedinica „T“ generala Pavla Sudoplatova prišla je zapadnim biznismenima i rekla: „Imate novac; isporučite toliko mašina ovde, toliko alatnih mašina tamo.“


IZVOR: Ustupljena fotografija / Komunizam, tvorevina Jevreja

„ZAVTRA“: Novac je bio u Evropi, u Sjedinjenim Državama?

Nikolaj Anisin: Jedna kompanija je bila u Americi, druga u Evropi. Ove kompanije su prvenstveno prodavale vredne stvari izvezene iz Rusije. Zatim su prodate, i sve je navodno bilo „izgubljeno“. Ali novac je vraćen na Staljinov zahtev.

Kada su Hitler i nemački nacizam otkrili svoje pravo lice, jevrejska zajednica je podržala Staljina, baš kao što je napisao Danilo Andrejev („Ako ne on, onda smrt naroda“). Štaviše, 1942. godine u SSSR-u je osnovan Jevrejski antifašistički komitet (JAC), sa slobodnim pristupom Zapadu, Sjedinjenim Državama, Britaniji, Latinskoj Americi i drugim delovima sveta. Ovaj komitet je prikupio 33 miliona dolara jevrejskih donacija – ogromna suma u to vreme – plus kolosalne količine opreme, uključujući medicinski materijal i drugu pomoć.

Međunarodno jevrejstvo je dalo značajan doprinos otplati američkog programa Zajma i Najma i kupovini oružja za Jugoslaviju, gde je bio u toku pravi otpor nacistima i gde je pet nemačkih divizija bilo pritisnuto. Sredstva su takođe stigla za pomoć Otporu u Francuskoj i Italiji. Sve je to uglavnom finansirano donacijama koje je prikupio JAK. A na frontu, Jevreji su se borili kao i sve druge nacionalnosti. Tako je uspostavljen mir između jevrejske zajednice i vlasti, Staljina, tokom rata.

Nova eskalacija dogodila se bliže kraju rata. Kada je Staljin proterao tatarsku zajednicu sa Krima u Centralnu Aziju 1944. godine, jevrejska elita je došla na ideju o stvaranju krimske jevrejske republike saveznog značaja – poput, na primer, Uzbekistana ili Belorusije.

„ZAVTRA “: Ovo uprkos činjenici da je već postojala Jevrejska autonomna oblast na Dalekom istoku?

Nikolaj ANISIN: Da, na Dalekom istoku je postojala Jevrejska autonomna oblast od 1930-ih. Ali manje od 20.000 od 6 miliona Jevreja tamo se trajno preselilo tamo. I evo Krima! I cela jevrejska zajednica je bila oduševljena: dajte nam Krim, dajte nam našu državnost, zaslužili smo je, borili smo se kao i svi, pomagali smo finansijski...

Drug Staljin je dao zeleno svetlo za pregovore, koje su vodili Sudoplatovljevi duboko tajnoviti ljudi. Sastali su se sa vodećim zapadnim jevrejskim finansijerima i razgovarali o stvaranju Jevrejske unije na Krimu. Jasno je da bi posle rata to zahtevalo značajna ulaganja u infrastrukturu, stanovanje, ekonomiju i sam proces preseljenja. Jevrejski predstavnici su želeli da direktno finansiraju vladu Krimske Republike. Staljin je zahtevao da se to radi samo kroz budžet Saveza. Drugim rečima, on bi odredio iznos koji treba obezbediti, dok bi sovjetska vlada osnovala upravne organe na Krimu. Ova ideja je odbijena. Staljin je tada proglasio projekat zatvorenim. Ali jevrejska zajednica je bila opsednuta stvaranjem sopstvene unije države. I kroz Jevrejski antifašistički komitet, ova ideja je osvojila maštu praktično svih Jevreja.

Sutra: Sovjetski Jevreji kreću u Palestinu

Uredio Šone Ninin

SKINI APLIKACIJU