Sve srpske vlade od 1835. godine do danas

Srpska državna ideja oličena u Prvom ustanku označila je rađanje nove Srbije oslonjene na Evropu.

No, taj put trajao je gotovo ceo vek. Osamanlije su Srbiju napustile tek 1867. godine.

Već danima u medijima pro i contro režimu piše se, argumentovano, neargumentovano, spinuje, pljuje i najavljuje “novi Dan D” – 3. aprila kada su u Srbiji, praktično sveopšti, državni, gradski i opštinski izbori… Najavljuje se – promena politike, dolazak “novih-starih” ljudi na kormilo države i gradova, licitira se predsedničkim kandidatima, budućim gradonačelnici, pa i premijerima…

Pominjanje ovog ili onog za premijera ili gradonačemika Beograda samo spinovanje javnosti, podizanje svojih glasača na noge i ništa više… Zapravo, to ispostavljanje računa bez krčmara… Ali, spin doktorima” to ne smeta, idu dalje u obmanjivanju javnosti… Socijalisti idu sa republičkom izbornom listom – “SPS-Ivicu Dačića za premijeraje”, u Beogradu “SPS –Tomu Filu za gradonačelnika”, koalicija oko Dragana Đilasa i Saveza za promene isturila je i nameće javnosti prof. dr. Vladetu Jankovića… Mislim, potpuno “bezveze” jer će novog premijera Srbije i Gradonačelnika Beograda ODABRATI – izabrani poslanici i gradski odbornici koji, posle toga – moraju da skupe većinu!!

Srbija, u ovom trenutku, pred izbore, jasno je da će iznedriti “nove ljude” na rukovodećim mestima, kao što je jasno da će mnogi, čini se “nezamenljivi” (zbog nesposobnosti ili neposlušnosti”- morati da odu sa scene… ali je jasno da ovim licitiranjem, svaki medij “iz svog izvora” gura “svog” kandidata, ili po nalogu?!

A, da li će Srbija dobiti 97. premijera u svojoj istoriji, ostaje da se – nagađa, da li će Ana Brnabić (SNS) opstati ili će otići, znaće se posle 90 dana od izbora 3. aprila 2022. godine?!.

Oko izbora za predsednika ima mnogo kandidata, ali malo dilema: kako danas izgleda, aktuelni predsednik Aleksandar Vučić, je nesumnjivi favorit…

 Ali, vratimo se u nauku svih nauka – istoriju, da pogledam ko je sve dosad bio premijer ili predsednik Vlade…

Prva srpska vlada, operativno izvršno telo, kako bi se reklo savremenim rečnikom, formirana je posle Prvog srpskog ustanka, 1805. godine.

Mile Nedeljković, naš poznati etnolog, koji je posebno istraživao Karađorđev delovodni protokol, izuzetno važan dokument za poznavanje šematizma i organizacije prve srpske moderne političke vlasti, pisao je:

– Prva srpska vlada zvala se Praviteljstvujušći sovjet. Osnovana je 1805. godine u Velikom Borku, ali je ona kasnije premeštena u manastir Voljavča kod Strugara. Od 15. avgusta 1805. do 10 januara 1811. godine vladalac i vrhovni vožd bio je Karađorđe Petrović, zvani Crni Đorđe. Do 1807. godine predsednik Saveta bio je prota Mateja Nenadović, a od tada do 11. januara na čelu Vlade Karađorđe imenovao Mladena Milovanovića. Posle njega, do septembra 1813. godine vladalac i predsednik Sovjeta bio je Karađorđe Petrović – objašnjavao je Nedeljković.

U periodu od 1813. do 1835. godine, u kojem je Srbija bila u podložničkom položaju prema Visokoj porti, knjaz Miloš je ustanovljavao temelje moderne srpske državnosti, koja je ustrojena Sretenjskim ustavom tek 1835. godine.

Sretenjskim ustavom donekle je ograničeno njegovo samodržavlje, ali je Miloš još bio velik i nedodirljiv.

Prvu vladu je obrazovao Koča Marković kome istorija nije bila sklona, koji nema državničku veličinu Avrama Petronijevića, svog moćnog naslednika i jednog od ustavobraniteljskih oligarha.

 
OD SRETENJSKOG USTAVA, PREKO

USTAVOBRANITELJA DO SVETOANDREJSKE SKUPŠTINE

 

februar 1835. – 14. februar 1839.
Koča Marković

 

februar 1839. – 3. maj 1840.
Avram Petronijević do 3.5. 1840, od 26.4. 1840. zastupao ga Paun Janković Baća

 

maj – 26. avugst – 1842.
Đorđe Protić

 

avgust – 22. oktobar 1842.
Avram Petronijević

 

oktobar 1842. – 24. septembar 1843.
Avram Petronijević –

 

septembar 1843. – 29. septembar 1844.
Aleksa Simić (od 7. avgusta do 24. oktobra 1843. bilo prazno)

 

Septembar 1844. – 10. april 1852.

Avram Petronijević (10.4. 1852. umro u Carigradu)

 

april 1852. – 14. mart 1853.
Ilija M. Garašanin

 

mart 1853. – 16. decembar 1855.
Aleksa Simić

 

decembar 1855. – 29. maj 1856.
Aleksa Janković

 

maj 1856. – 19. jun 1857.
(privremeno) Stevan Marković do 16.9. 1856. a odatle stalno Aleksa Simić

 

jun 1857. – 31. maj 1858.
Stevan Marković

 

& SRBIJA JE PONOVO REKLA: NA MILOŠU JE!

 

Svetoandrejskom skupštinom Srbija se ponovo vezala za Miloševu košulju. Stari knjaz držao je dizgine koje polako preuzimao sin, Mihailo Obrenović, Evropejac duhom i politikom.

 

maj 1858. – 6. april 1859.
Stevan Magazinović

 

april 1859. – 27. oktobar 1860.
Cvetko Rajović

 

oktobar 1860. – 9. oktobar 1861.
Filip Hristić

 

decembar 1861. – 3. novembar 1867.
Ilija Garašanin

 

novembar 1867. – 21. novembar 1867.
Jovan Ristić (privremeno ga zastupa Milan Petronijević)

 

novembar 1867.- 21. jun 1868.
Nikola Hristić (od 24.10. 1860. kao ministar unutrašnjih dela)

 

& OD TOPČIDERSKE KATASTROFE

DO MILANOVOG SAMODRŽAVLJA

 

Ubistvo knjaza Mihaila Obrenovića u Košutnjaku, 29. maja 1868, s pravom nazvano Topčiderska katastrofa, označilo je veliki prelom u srpskoj političkoj istoriji. Glavni ministri njegove epohe, Milivoje Blaznavac i Jovan Ristić, bili su most ka novoj epohi. Dugo su u igri bili stari obrenovićevac Stevča Mihailović i Jovan Marinović, zvani Bošnja, beogradski Parizlija.

 

jun 1868. – 27. jul 1869.
Đorđe D. Cenić

 

jul 1869. – 10. avgust 1872.
Radivoje Milojković

 

avgust 1872. – 2. april 1873.
Milivoje P. Blaznavac

 

 

april 1873. – 22. oktobar 1873.
Jovan Ristić

 

oktobar 1873. – 25. novembar 1874.
Jovan Marinović

 

novembar 1874. – 22. januar 1875.
Aćim Čumić

 

januar 1875. – 19. avgust 1875.
Danilo Stefanović

 

avgust 1875. – 26. septembar 1875.
Stevča Mihailović

 

septembar 1875.- 24. april 1876.
Ljubomir Kaljević

 

april 1876. – 7. decembar 1876.
Stevča Mihailović

 

 

& OD GROFA VRONSKOG DO NIKOLE PAŠIĆA

 

U našem narodu još živi legenda o sablji grofa Vronskog, famoznog pukovnika Rajevskog, koji je pritekao u pomoć srpskoj braći u ratu s Turcima. Danas malo ko zna o političkim duelima Jovana Ristića, čuvenog ućenika još čuvenijeg Rankea, s jedne strane, i Milana S. Piroćanca, s druge. Na oprugama tih sporenja rađala se moćna harizma Nikole Pašića.

 

oktobar 1878. – 21. oktobar 1880.
Jovan Ristić

 

oktobar 1880. – 21. septembar 1883.
Milan S. Piroćanac

 

septembar 1883. – 7. februar 1884.
Nikola Hristić

 

februar 1884. – 2. maj 1885.
Milutin Garašanin

 

maj 1885. – 23. mart 1886.
Milutin Garašanin

 

mart 1886. – 1. jun 1887.
Milutin Garašanin

 

jun 1887. – 19. decembar 1887.
Jovan Ristić

 

decembar 1887. – 14. aprila 1888.
Sava Grujić

 

april 1888. – 21. februar 1889.
Nikola Hristić

 

– 22. februar 1889.
Kosta S. Protić

 

februar 1889. – 16. mart 1890.
Sava Grujić

 

mart 1890. – 11. februar 1891.
Sava Grujić

 

februar 1891. – 21. mart 1892.
Nikola P. Pašić

 

mart 1892. – 9. avgust 1892.
Nikola P. Pašić

 

 & OD POZNANIKA OMER-PAŠE

LATASA DO MAJSKOG PREVRATA

 

Kralj Milan je dugo bio presona broj jedan u Srbiji dok se nije zakačio sa kraljicom Natalijom, kozakinjom na srpskom dvoru. Od tada počinju njegove afere, velika zaduivanje i bonvivanski život u Evropi o trošku Srbije. Veliki prijatelj Omer-pae Latasa, političar i advokat Jovan Avakumović, biće na čelu prelazne vlade kada će u krvi biti deložirana dinastija Obrenović.

Nastavak ovog teksta pročitajte OVDE