TIŠINA NADLEŽNIH: Analiza slučaja izlivanja amonijaka u Šapcu i implikacije nedostatka reakcije

Hemijsko zagađenje vazduha potencijalni je scenario u svakom gradu koji ima razvijenu hemijsku industriju i nije nemoguće da do njega dođe čak ni kada se fabrike pridržavaju svih mera za sprečavanje.

Uloga društvenih mreža u novije vreme u svrhu informisanja građana preuzima primat nad tradicionalnim medijima ali često je teško prepoznati dezinformacije. Kako sprovesti mere zaštite i kako ukazati prvu pomoć kada dođe do hemijskog akcidenta, posebno kada javnost nije obaveštena da je do akcidenta uopšte i došlo sem spekulacija na društvenim mrežama I šturim obaveštenjem odgovornih? Koja je zakonska definicija pojma hemijskog akcidenta I zašto se jedan mart 1986. godine u Šapcu  razlikuje od 29.marta 2024?

Sasvim običan petak, 29. mart, skoro pa letnja temperatura napolju, prijatnih 25 stepeni. Žuriš na rekreativno plivanje na šabački zatvoreni gradski bazen u poslepodnevnom terminu od 16 do 18 časova. Biciklom se odvoziš do bazena koji se nalazi u Industrijskoj zoni grada, u Hajduk Veljkovoj ulici, tačno preko puta fabrike „Elixir Zorka“.Po dolasku tamo, raspremaš se i žuriš da iskoristiš što više građanski termin koji je za tvoje plivačke potrebe ionako kratak i da isplivavaš dužine bazena.

Dva minuta do 17 časova je a u vazduhu počinje da se oseća čudan miris. Grlo i nos te peckaju, oči su ti iziritirane i suze a počinješ i ubrzano i otežano da dišeš.  Kao kroz maglu vidiš da treneri Vaterpolo kluba koji i nosi ime po sponzoru, komšijskoj fabrici hemijske industrije i kompleksnih mineralnih đubriva, izvode decu iz bazena i prekidaju trening. Neshvatajući šta se dešava, od radnice na info pultu dobijaš obaveštenje da se građanski termin prekida dok treneri pozivaju i obaveštavaju roditelje da dođu po decu. Dolaziš kući i dalje neznajući šta se zapravo dogodilo. Skroluješ po društvenim mrežama i tamo nalaziš informacije o akcidentu u fabrici „Elixir“ gde je, prilikom remonta, došlo do ispuštanja gasa amonijaka kojeg je vetar odneo u pravcu Gradskog bazena.

ŠTA SE DOGODILO?

Informacije koje su se širile društvenim mrežama dobile su epilog u vidu saopštenja “Elixira” objavljenog četiri sata posle akcidenta u kom se kaže da do havarije nije došlo već da je u toku remont koji je počeo 27. marta itrajao je do 17. aprila, a u okviru kog su vršeni radovi na održavanju sfera za skladištenje amonijaka koje su pre početka remonta ispražnjene.

“Prilikom radova koji su se izvodili u popodnevnim satima na jednoj od praznih sfera došlo je do oslobađanja gasne faze iz dela instalacije koju je vetar odneo u smeru Gradskog bazena gde se osetio neprijatan miris. Ovo je razlog izmerenog prekoračenja satne vrednosti amonijaka u ambijentalnom vazduhu u periodu od 17 do 18 časova koje je zabeležila automatska merna stanica Zavoda za javno zdravlje Šabac. Tim povodom u toku je inspekcijski nadzor u fabrici u skladu sa Zakonom”,navedeno je u saopštenju uz izvinjenje kompanije građanima i građankama Šapca.

Zavod za javno zdravlje u Šapcu pak na svom sajtu objavio je saopštenje na osnovu podataka dobijenih iz Automatske merne stanice kod Vatrogasnog doma, udaljenog svega 800 metara od fabrike, gde je jasno naglašeno da je došlo do naglog skoka vrednosti amonijaka, kao posledica hemijskog akcidenta na prostoru fabrike “Elixir”.

“Period izrazito visokih vrednosti amonijaka je trajao oko 20 minuta. Izmerena vrednost amonijaka za jedan sat je iznosila 442 µg/m3, što predstavlja drastično veću vrednost u odnosu na uobičajene. Tokom akcidenta nije premašena dvadesetčetvoročasovna vrednost za amonijak od 100 µg/m3, kao ni vrednost za tri časa od 200 µg/m3. Ali je tročasovna vrednost bila blizu gornje granice, izmereno je 175,56 µg/m3. Na pojedinim lokacijama, u zavisnosti od blizine mestu akcidenta i pravcu vetra, u kratkom vremenskom roku bilo je moguće formiranje akutno toksičnih vrednosti amonijaka, što je moglo izazvati akutno trovanje” stoji u saopštenju Zavoda za javno zdravlje Šabac.

HRONOLOGIJA DOGAĐAJA

Dve nedelje nakon akcidenta, tačnije 15. aprila kompanija “Elixir Zorka” na svom sajtu objavljuje Specijalni izveštaj o okolnostima i uzrocima kratkotrajnog ispuštanja gasne faze amonijaka u vazduh, preduzetim i planiranim merama na dan akcidenta i nakon njega, gde se navodi da je u petak 29. marta u periodu između 16:25 i 17:30 časova, u toku planiranog godišnjeg remonta i izvođenja radova na održavanju jednog od praznih sfernih rezervoara, došlo  do kratkotrajnog ispuštanja male količine nedetektovane gasne faze amonijaka koja je uprkos izvršenim pripremnim aktivnostima, u skladu sa radnim procedurama i uputstvima, zaostala u delu instalacije iz koje je naknadno oslobođena u okolni prostor. U prvom ovakvom događaju dežurne ekipe u fabrici su odreagovale u najkraćem roku hitnim zaštitnim merama, sa ciljem zaustavljanja potencijalnog oslobađanja eventualne dodatne količine nedetektovane gasne faze amonijaka iz instalacije.  Dva dana radnije, 27.i 28.marta vršene su pripremne aktivnosti za ovaj proces a na dan akcidenta u 16 časovai 25 minuta, završena je demontaža ventila na instalaciji iz koje je došlo do oslobađanja male količine amonijaka. Potom se 45 minuta nakon toga, osetio se miris amonijaka u fabričkomkrugu “Elixira”. Radnici su izvšili blindiranje instalacije kao hitnu zaštitnu i sigurnosnu meru a pokrenut je i vanredni inspekcijski nadzor republičkog inspektora.

UZROK DOGAĐAJA

Nakon demontaže ventila ispod sfernog rezervoara TK 104 došlo je do naknadnog oslobađanja male količine nedetektovane gasne faze amonijaka, koja se zadržala u jednom delu amonijačne instalacije. Formiranje takozvanog "džepa" gasne faze amonijaka može se dogoditi iz različitih razloga kao što su razlike u gustini, temperaturi i pritisku unutar instalacije.Detaljnom analizom koja je izvršena istog dana i u danima nakon ovog događaja, potvrđeno je da je uzrok neprijatnog mirisa amonijaka u okolini fabričkog kompleksa i povećane časovne vrednosti amonijaka u ambijentalnom vazduhu koja je zabeležena 29. marta na automatskoj mernoj stanici Zavoda za javno zdravlje Šabac, bilo ispuštanje zaostale i nedetektovane gasne faze amonijaka iz dela instalacije. Dakle, curenja amonijaka ipak jeste bilo.

Fotografija preuzeta iz Specijanog izveštaja kompanije “Elixir”

DODATNE PREDUZETE MERE

Kompanija “Elixir” je narednih dana od akcidenta preduzela dodatne mere te je ponovljen postupak degazacije sfere i prijemnog cevovoda kako bi se uklonila potencijalno zaostala gasna faza amonijaka iz sistema a 6. aprila je montiran i novi zaptivni ventil. Fabrika mineralnih đubriva u roku od 15 dana ugradila je dodatne zaptivne ventile na sva četiri sferna rezervoara a obavezala se i da u roku od 60 dana proširi aktivnosi godišnjeg remonta na sve elemente skladišta amonijaka i obavi vanrednu proveru kompletne instalacije ostala tri sferna rezervoara. Pored toga, preventivna tehničko-tehnološka unapređenja sistema amonijačne instalacije biće implementirana u novi Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa, sve postojeće radne procedure i uputstva će biti preispitane i usklađene, kao i Plan obuka zaposlenih.

POSLEDICE DOGAĐAJA

U kompleksu “Elixira” zabeležen je jedan slučaj lakše povrede zaposlenog na radnom mestu manevrista (Odeljenje železničkog transporta - Služba unutrašnjeg transporta - Sektor lučko-logističkih operacija), koji nije bio uključen u remontne aktivnosti skladišta amonijaka, već je obavljao svoje redovne radne zadatke prilikom čega je kraće vreme bio izložen gasnoj fazi amonijaka koja je oslobođena iz cevovoda. Zaposleni je radio dnevnu smenu, od 7 do 19 časova, a u toku prepodnevnih sati se požalio kolegi na bol u grlu i osećaj opšte slabosti. Na poslu je bio do kraja svoje smene, bez zvanično prijavljenih zdravstvenih tegoba. U Opštu bolnicu Šabac se javio oko 23 časa sa povišenom temperaturom, bolom u grlu, mučninom i stomačnim tegobama i nakon lekarskog pregleda pušten je na kućno lečenje. Niko drugi od zaposlenih u kompaniji nije se javljao lekaru niti žalio na zdravstvene tegobe usled izloženosti amonijaku, ni u toku radnog vremena, ni naknadno. Događaj nije imao uticaj na zemljište, vodotokove, biljni i životinjski svet, objekte, infrastrukturu unutar i van fabričkog kompleksa, navodi seu izveštaju kompanije.

Odgovor Opšte bolnice na zahtev za informacije od javnog značaja koje se tiču broja pacijenata koji su se javili te večeri sa simptomima trovanja amonijakom, sročen je snishodljivim tonom sa krajnje čudnim znacima interpunkcije gde im mesto nije.

“U Opštu bolnicu “Dr Laza K.Lazarević” u Šapcu javilo se tri pacijenta koja su navela da su bila izložena udisanju amonijaka (?!) a upućeni su iz Službe hitne medicinske pomoći sa simptomima kašlja, peckanja i grebanja u grlu dakle simptomi trovanja amonijakom. Pacijenti su pregledani od strane ORL specijaliste, specijaliste pneumatofiziologa i specijaliste interne medicine, dok su dva pacijenta nakon pregleda i dijagnostike otpuštena na kućno lečenje sa terapijom i zakazanom kontrolom. Jedan pacijent je nakon kratkotrajnog posmatranja tj. zadržavanja u bolnici pušten na kućno lečenje”, navodi se u odgovoru.

UTICAJ NA KVALITET VAZDUHA U ŠAPCU

Kvalitet vazduha na teritoriji Grada Šapca analiziran je neposredno pre, tokom i nakon događaja. Analiza je pokazala da nisu prekoračene dozvoljene srednje tročasovne i dnevne granične vrednosti amonijaka u ambijentalnom vazduhu. Analiza je urađena na osnovu javno dostupnih podataka Zavoda za javno zdravlje Šabac, merenja kvaliteta kvaliteta vazduha i vrednosti amonijaka na četiri merna mesta: Vatrogasni dom, Autobuska stanica, Benska bara i Gerontološki centar. Ova analiza se oslanja i na redovno sedmično obaveštenje Zavoda za javno zdravlje Šabac o kvalitetu vazduha koje je izdato 1. aprila. U obaveštenju se navodi da je period izrazito visokih vrednosti amonijaka trajao oko 20 minuta, 

da nije premašena srednja dnevna vrednost za amonijak kao ni srednja tročasovna vrednost. Podaci Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) za teritoriju Šapca pokazuju da građani i građanke i inače udišu prekomerno zagađen vazduh skoro pa dve trećine vremena tokom godine i da vazduh u ovom delu Srbije pripada trećoj kategoriji.

Dejan Lekić, jedan od osnivača NEA i osnivač xEco aplikacije gostujući u emisiji “Šabac reporter” objasnio je da su suspendovane čestice PM 10 i PM 2.5 koje se nalaze u zagađenom vazduhu “lebdeće čestice, malog prečnika, veličine bakterije koje prodiru u pluća i krvotok i tu se zadržavaju, što je posebno opasno za hronično bolesne, decu i trudnice jer mogu izazvati astmu i druge bronhijalne bolesti”. Napomenuoje da bezbedne koncentracije ovih čestica ne postoje ali da industrija nije jedini izvor zagađenja vazduha, te da s utu i mala i srednja ložišta kao i saobraćaj i sezonski zagađivači poput paljenja poljoprivrednih ostataka. Lekić dodaje da je prema podacima koje je imao na uvid, u Šapcu zaista zabeležena povećana koncentracija amonijaka (NH3) na automatskoj mernoj stanici kojom upravlja Zavod za javno zdravlje Šabac a koja je u operativnom radu od sredine 2023. godine.

“O potencijalnom uzroku ove pojave saznao sam, kao i ostali građani, iz medija koji su preneli saopštenje kompanije "Elixir".Na osnovu podataka koje posedujem u bazi platforme xEco vazduh mogu konstatovati da je maksimalna koncentracija amonijaka na srednjem satnom nivou zabeležena 29. Marta 2024. godine u 18 časova i da je iznosila 442.00 µg/m3. Očigledno je, dakle da se prvi porast koncetracija mogao očitati već u 17 časova a da su koncetracije opadale do neke svoje uobičajene vrednosti sve do 30. marta ujutru.Ono što međutim treba istaći je da prema važećoj Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduhaova koncentracija ne prelazi dozvoljenu graničnu vrednost za amonijak koja je propisana na sledeći način:

Vreme osrednjavanja - tri časa - Maskimalna dozvoljena koncentracija 200 µg/m3

Vreme osrednjavanja - jedan dan - Maskimalna dozvoljena koncentracija 100 µg/m3

 Samim tim, sem uznemirenja građana zbog neprijatnog mirisa ili neke druge reakcije na ovu pojavu, posebno ako su bili u blizini samog postrojenja, ne možemo govoriti o akcidentu tokom koga je došlo do prekoračenja zakonom definisanih graničnih vrednosti”, kazao je Lekić.

Maja Lukić, aktivistkinja iz Šapca, tvrdi da je problem u celokupnom sistemu i u tome što ljudi nisu dovoljno osvešćeni niti raspolažu informacijama kada su u pitanju zagađivači koji nas okružuju. Gostujući u emisiji “Šabac reporter” osvrnula se na akcident iz 29.marta gde je poručila da takav akcident uopšte nije trebao da se desi.

 “Evidentno je da akcident uopšte ne treba da se dogodi ali kada se dogodi mora da postoji čitav jedan lanac ljudi koji moraju da preuzmu odgovornost za tako nešto. Prvenstveno od same kompanije i moram reći da je sramotno stati iza toga da uopšte nije došlo do akcidenta. Smatram da kompanija zbog oprečnih informacija treba na neki način da bude sankcionisana što pada na teret lokalne samouprave koja bi o tome trebala da vodi brigu. Kada su društveni problem u pitanju, mi smo se sveli na oglašavanje putem društvenih medija, odatle smo i saznali za akcident. Takav način je dobar kada treba da obavestite nekoga ali to ne rešava sam problem. Lokalna uprava je trebala da preuzme mere, da se oglasi jer mi kao građani nemamo ništa od toga da li će oni dati javno saopštenje ili neće. Imamo od toga ako oni preuzmu konkretne mere u zaštiti svih nas o zdravlja svih nas. Lokalna zajednice se ne interesuje za problem u ekologiji, ponekad čak i otežavaju stvari“, istakla je aktivistkinja iz Šapca.

Dejan Pavlović, član Saveta za ekologiju u Šapcu u telefonskom razgovoru napomenuo je da, zvanično, akcioni plan reagovanja u slučaju hemijskog akcidenta u Šapcu ne postoji već da je reagovanje prepušteno unutrašnjoj kontroli fabrike koja podlaže republičkoj nadležnosti budući da je na listi SEVESO postrojenja, na 27. mestu što je i istaknuto na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine. Na pitanje kako je reakcija lokalne samouprave bila primerenija davne 1986. prilikom akcidenta u istoj fabrici, Pavlović navodi da je tada postojao sistem opštenarodne odbrane i društvene samozaštite koji je dobro funkcionisao.

Ljupka Stanković iz Udruženja “Mame Šapca” tvrdi da postoje različite verzije istog događaja i da su sve službe zakazale prvenstveno zbog neblagovremene reakcije i neobaveštavanja javnosti.

“Zakonska je dužnost da se obavesti javnost ukoliko postoji opasnost po javno zdravlje budući da je amonijak toksičan i da velike koncentracije ubijaju, izaziva od blagih simptoma sve do zastoja srca. Deca su u najvećoj opasnosti zbog visine jer je gas amonijak teži od vazduha i ide po zemlji. Ovog puta smo imali sreće ali Šabac je tempirana bomba. Pritisak od strane građana je upalio jer su građani imali suštinsku ulogu u ovome putem društvenih mreža. Takođe je izostao i izveštaj ekološkog inspektora koji je izašao na teren” kazala je Stanković koja negira da je “Elixir” jedini zagađivač u Šapcu ali da je svakako najuočljiviji i kao srž problema navodi lokalnu samoupravu zbog izostanka reakcije. Inicijativa Udruženja “Mame Šapca” je da se plan kvaliteta vazduha usvoji pre 2025.godine kada je već evidentno da problem zagađenja u gradu postoji.

Autorska fotografija-Ana Giner, automatska merna stanica kod Vatrogasnog doma koja je zabeležila povećane vrednosti amonijaka

MEDICINSKE POSLEDICE IZLOŽENOSTI AMONIJAKU

Udisanje amonijaka može da izazove opekotine, edeme i oštećenje disajnih puteva. Dovodi do suženja grla i bronhija, kašljanja, nakupljanja tečnosti u plućima. Lako izaziva zamor čula mirisa koje mu se postepeno prilagođava. Izlaganje gasu amonijaku može da izazove iritaciju pluća I gastrointestinalnog trakta kao i kože a takođe i da dovede do niskog nivoa kiseonika u krvi i izmenjenog mentalnog statusa. Mučnina, povraćanje i bol u stomaku su uobičajeni simptomi trovanja dok gutanje amonijaka dovodi do teških opekotina jednjaka, povrede usta, grla, jednjaka i želuca. Čak i niske koncentracije amonijaka u vazduhu mogu izazvati iritaciju očiju i nosa a veće teže povrede oka. Posebno je problematično to što potpuni obim oštećenja očiju može da ostane neprimećen čak i do nedelju dana nakon izlaganja amonijaku tj.povrede rožnjače oka mogu se javiti nakon nekoliko nedelja ili meseci a može doći i do slepila, dok akutno izložene osobe mogu oboleti od glaukoma i katarakte. Pacijenti koji su preživeli teže inhalacione povrede, mogu patiti od bolesti pluća u budućnosti.

                 Fotografija preuzeta iz Specijalnog izveštaja kompanije “Elixir”

ŠTA RADITI U SLUČAJU IZLOŽENOSTI AMONIJAKU?

- Izbeći produženi kontakt sa visokim koncentracijama amonijaka.
Oštar i neprijatan miris amonijaka je moguće prepoznati već kod nižih koncentracija u vazduhu koje nisu opasne po čoveka. Najvažnije je izbeći produžen kontakt sa povišenim koncentracijama. Ako je došlo do izlaganja amonijaku u spoljašnjoj sredni, treba se što pre udaljiti u pravcu koji je pod pravim uglom u odnosu na pravac duvanja vetra (udaljiti se u stranu). Stanovnici u blizini treba da zatvore prozore i vrata i da sačekaju da koncentracija gasa u spoljašnjoj sredini opadne, navodi kompanija “Elixir” u specijalnom izveštaju o akcidentu 29.marta 2024.godine.

- U slučaju izlaganja amonijaku ispirati vodom izložene delove tela kose ispirati vodom bar pet minuta, ako je moguće koristeći sapun. Ukoliko postoje simptomi nadražaja oka, potrebno je ispirati ih vodom ili fiziološkim rastvorom bar 15 minuta. Zbog eventualnog zadržavanja na koži tela i na odeći, treba se istuširati.

- U slučaju pojave zdravstvenih tegoba, potrebno je javiti se što pre u najbližu zdravstvenu ustanovu.

1. ISTORIJA SE PONAVLJA? SLIČAN AKCIDENT PRE SKORO 40 GODINA

   Prema pisanju Ipress-a, u martu 1986.godine sličan akcident zbio se u Šapcu kada je železnička cisterna sa 43 tone amonijaka zakačila nadvožnjakkoji vodi na novi most preko Save.

   “Situacija je bila toliko ozbiljna da se razmišljalo o potpunoj evakuaciji.Grad se punih 18 sati borio sa isticanjem amonijaka. Otvor na oštećenom ventilu nije mogao da se zatvori, jer je cisterna bila punjena pod jakim pritiskom, a konvoj nije smeo da se pomera da se ne bi izazvalo varničenje i eksplozija. U kompoziciji koja je putovala iz tadašnjeg Sovjetskog Saveza bilo je još pet vagona-cisterni napunjenih amonijakom, dovoljnih da razore mnogo veća mesta nego što je Šabac. Izlivanje amonijaka je građanima koji su se nalazili bliže nadvožnjaku izazivala iritaciju slu­znice očiju i respiratornog trakta, muku i glavobolju.U ulicama Kajmakčalanska, Pop Lukina i Sinđelićeva (ulice u okolini železničke stanice I fabrike)  tada je zabeležena koncentracija amonijaka u vazduhu od 530 miligrama po kubnom metru, a dozvoljena količina je iznosila 0,2 miligrama.”

   “U to vreme hitno su reagovale nadležne slušbe, grad je bio blokiran, a značajnu ulogu imao je Radio Šabac koji je redovno informisao javnost o ovom slučaju. A opasnost je itetako bila velika, jer se radilo o nekoliko desetina tona amonijaka, što je bilo dovoljno da od Šapca napravi Bopal. Za vreme NATO bombardovanja zbog opasnosti da se na meti nađu velika skladišta amonijaka, u Savu je ispušteno oko četiri stotine tona amonijaka” piše Dragan Eraković za Podrinske novine. U to vreme postojala je opštenarodna odbrana I društvena samozaštita skraćeno ONO ili DSZ koja je postojala od 1969.godine sa geslom “neprijatelj nikad ne spava” a izučavala se kao predmet u školama podučavajući učenike kako se treba ponašati u slučaju ratnog sukoba I vanrednih situacija poput hemijskog akcidenta, popava, zemljotresa I slično.

   Prema OECD statistici u okviru rada “Industrijski akcidenti, izvori zagađenja životne sredine neorganskim materijama” iz 2008.godine autorke doc.dr Milene Bečelić sa departmana za hemiju Prirodno-matematičkog fakulteta, akcident iz davne 1986.godine ušao je u najvećih šest akcidenata u Srbiji u periodu od 1985.-1995. Godine.

   

   DRAMA KOD ZAJEČARA: Osam vagona sa AMONIJAKOM iskliznulo iz šina!

   
   ZDRAV VAZDUH JE INTERES SVIH

   Dejan Lekić, osnivač NEA gostujući u emisiji “Šabac reporter” napominuo je da je problem zagađenja vazduha problem koji treba da bude iznad politike i da je potrebna saradnja svih činilaca jer postoji jedan zajednički interes-zdrav vazduh. Klima takođe utiče na kvalitet vazduha, toplija zima znači i kraće trajanje grejne sezone o manje zagađivača vazduha, a prema podacima NEA-e, vazduh u Srbiji u 2023.godini bio je za nijansu bolji nego vazduh u 2022.godini.

   “Neka od mera poboljšanja može biti skretanje pažnje neodgovornima npr.domaćinstvima koja koriste nekvalitetni ugalj kao ogrevno sredstvo ili otpad, plastiku, stari nameštaj, plastičnu ambalažu pa čak i železničke pragove koji na sebi imaju izuzetno toksične premaze, pojedina domaćinstva koriste čak i motorna ulja za ogrev. Takve ljude treba edukovati jer nisu dovoljno informisani. Najvažnije je postaviti jasne ciljeve I poštovati mere koje već postoje”, upozorava Lekić.

   AKCIDENT U PIROTU-OPOMENA ZA BUDUĆNOST

   Godine 2022. Krajem decembra u mestu Sopotski Han između Pirota i Bele Palanke van naseljenog mesta, dogodio se jedan od većih akcidenata sa zagađenjem vazduha amonijakom u Srbiji u novijoj istoriji kada je teretni voz sa 20 vagona iskliznuo iz šina i tom prilikom od posledica oslobađanja amonijaka u atmosferu povređeno više od 50 osoba dok su dve preminule. Prema pisanju Insajdera, tužilaštvo je odmah pokrenulo predistražni postupak a tada aktuelni ministar građevinarstva,saobraćaja i infrastrukture, Goran Vesić, izjavio je da “ako postoji bilo čija odgovornost, taj neće biti zaštićen”.Postupak utvrđivanja odgovornosti i dalje traje a vodi se za krivično delo teška dela protiv opšte sigurnosti za koje je zaprećena kazna zatvora od dve do dvanaest godina i to ukoliko je usled dela nastupila smrt jedne ili više osoba. Kao razlog ovog akcidenta navodi se loše stanje železničke infrastrukture.

   “Godine 2018. potpisana je rekonstrukcija I tek ove godine u martu (2022.godina) raspisan tender, razgovaraćemo zašto se čekalo toliko na rekonstrukciju,” rekao je Vesić a prenosi Insajder. Dodao je da je od Infrastruktura železnice Srbije tražio spisak kritičnih mesta, da napišu šta su uradili i da navedu koje će mere da preduzmu na sanaciji i rekao “Kontrolisaćemo kako će sanirati. Ne budu li to uradili, neko će odgovarati“, piše portal Insajder.

   BEZ KONKRETNIH MERA ZA ZAŠTITU KVALITETA VAZDUHA

   Irena Vujović, tadašnja ministarka zaštite životne sredine je povodom Dana grada Šapca krajem aprila proglašena za počasnu građanku Šapca I tom prilikom joj je simbolično i uručen Ključ grada. Ministarka se tada osvrnula na rešen ekološki problem u gradu- saniranje nesanitarne, divlje deponije a reči o akcidentu kompanije “Elixir” krajem marta nije bilo. Vujović je napomenula da će zaštita životne sredine ostati visoko na listi i budućoj Vladi Republike Srbije ali bez reči o konkretnim merama unapređenja. Preventiva potencijalnih hemijskih akcidenata u Šapcu prepuštena je kompanijama koje najviše doprinose zagađenju vazduha a građani su prepušteni sami sebi i društvenim mrežama kao (ir)relevantnom izvoru informacija.
   
   
   Autorski rad novinarke Ane Giner, objavljen u okviru programa "Akademija novinarstva" Beogradske otvorene škole