Naravno, to podrazumeva njihovo sklanjanje pod njegove skute i deblokadu akademskog života u Srbiji. Potcenio je te devojke i momke pokušavajući da ih kupi za groš, dva ili tri.
Uostalom zašto ne bi pokušao kada je na sličan način kupio dvojicu Srđana, Šapera i Bogosavljevića, a pre toga obećanim diplomatskim agremanima Vuka Jeremića i Dragana Šutanovca. Teško mi je da sa ovom dvojicom brišem pod, oni su se već sami uvaljali u blato. Kao i pre njih neki Can you do it Smederevac, ćerka policajca u svemogućoj sramnoj rapsodiji, čovek koji je sa ravne ploče skočio na kuglu koja se okreće. Moram da stanem, jer se ne mogu meriti sa trgovcem i sa njegovim zlatnicima kojima se rasipa pred EXPO, njegovu prevaru koja dobacuje do prethodne na vodi, ili će je prevazići za milijardu dve.
Kao u Tarantinovom filmu „Od sumraka do svitanja“, trgovac igra na sve. U njegovom vokabularu ništa ne postoji. Kada Vučić igra, za razliku od Dostojevskog i Stendala, on mora da dobije bilo da kuglica padne na crno ili crveno. Ovu igru je zaigrao i u Srbiji, oslanjajući se na svoju kuglicu (na štit i batinu).
Drugi oko stola, koji se suprotstavljaju njegovoj igri, mogu da izvuku broj 30 (dana pritvora ). To je Vučićeva Srbija/ Casino Royal, gde je svaka „igra“, litijum, EXPO 27, njegova prevara.
Sve sto je namakao od zakonskih predloga u Skupštini Srbije, pašće mnogo ranije. Ove nasilne promene trajaće toliko dugo koliko i nepismeni promukli glas njegovog princa iz Istre. Kakva žalost da biser Jadrana ima takvog stanovnika. Kažu verni navijači (ne njegovi huligani) Partizana, „Ajmo ajde svi u napad“, da mu oborimo Expo, litijumske planove, podmetnute ambasadore i pokušaj da podmiti akademsku zajednicu u Srbiji.
On nikada nije bio Car, uvek je bio Go, ali su Srbi dugo imali kataraktu i nisu videli. Hajde da progledamo.
On se obraća svojim pretorijancima i plaćenicima, i onim sa dubokim i onim sa zašivenim džepovima koji ništa ne shvataju i gutaju njegove sendviče. Svaka trgovčeva izjava ovih dana je čista, gola projekcija njegove sopstvene nemoći. Ne može koruptivan političar da sakrije krvave tragove svog bratstva sa kriminalnim ološem. Bitku protiv njega su počela dva nezavisna medija, i recimo na 300 Spartanaca. Ali plamen se ozbiljno širi i nema te trgovčeve vatrogasne brigade koja moze da ugasi požar.
Vučiću, povuci nekoliko koraka unazad i priznaj da kliziš u poraz. Studenti, stežite omču. Proglase, osveži se novim ljudima i izađi iz senke nedodirljive elite i političkog začina. Opozicijo zbij redove, oslobodi se sujete i Vučićevih (Dinkićevih i drugih trabanta).
Put do slobode i demokratije moze da bude kratak, ili kraći, do nas je i o nama se radi.
AUTOR: Nebojša Vujović
Mišljenja i stavovi u Kategoriji "Lični stav" nisu nužno stavovi redakcije "Glasa javnosti"