Zablude o Albertu Ajnštajnu (3)

Albert Ajnštajn je jedan od najpoznatijih i najuticajnijih fizičara u istoriji nauke. Njegova teorija relativnosti promenila je naše razumevanje prostora, vremena i materije. Da li je baš tako?

Oko njegove ličnosti i naučnih aktivnosti postoje mnoge legende i mitovi, koji ne odgovaraju uvek stvarnosti. U ovom članku ćemo vam reći o 10 najčešćih zabluda o Albertu Ajnštajnu u koje publika veruje apsolutno uzalud. 

U drugom delu priče o Anštajnu, pišemo o ljubavnom životu „Genija svih vremena i jednog naroda“. 

1. Ajnštajn je ukrao teoriju relativnosti od kolege Poankarea

Ne, to nije sasvim istina. Ajnštajn je 1905. objavio svoj čuveni rad „O elektrodinamici pokretnih tela“ u kome je prvi put predstavio osnove specijalne teorije relativnosti. Međutim, pre njega su i drugi naučnici proučavali problem pomirenja zakona elektromagnetizma i mehanike u različitim referentnim sistemima. Na primer, francuski matematičar Anri Poankare  je formulisao  princip relativnosti, prema kome svi fizički zakoni moraju biti isti u sistemima koji se kreću u odnosu jedan prema drugom ravnomerno i pravolinijski. A holandski fizičar Hendrik Lorenc je izveo  formule za transformaciju koordinata i vremena između takvih sistema, koji nose njegovo ime.

2. Ajnštajn je učestvovao u stvaranju nuklearnog oružja
Ne, to  nije tačno. Ajnštajn nije imao nikakvu ulogu u razvoju atomske bombe koje su  bačene na Hirošimu i Nagasaki 1945. Njegova jedina uloga u projektu bila je da potpiše pismo američkom predsedniku Frenklinu Ruzveltu 1939. u kojem se upozorava na mogućnost da nacistička Nemačka stvori takvo oružje i preporučuje da Amerika započne sopstvena istraživanja u toj oblasti. Pismo je napisano na inicijativu mađarskih emigrantskih fizičara Lea Silarda, Edvarda Telera i Eugena Vignera, koji su se obratili Ajnštajnu za pomoć, znajući za njegov autoritet i prijateljstvo sa Ruzveltom.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Ajnštajn i Elza

Ajnštajn nije bio svestan razvoja bombe i nije imao pristup poverljivim informacijama. Do 1940. nije čak ni bio američki državljanin i nije mogao da učestvuje u vojnim projektima.

3. Ajnštajn je mogao da postane predsednik Izraela

Da, istina je. Godine 1952, nakon smrti prvog predsednika Izraela Haima Vajcmana, vlada te države ponudila je Ajnštajnu to mesto. Bila je to neočekivana i časna ponuda za Ajnštajna, koji je bio Jevrejin i naklonjen cionističkom pokretu. Međutim, on je odustao od te ideje, pozivajući se na starost, nedostatak političkog iskustva i nevoljnost da se meša u sukobe sa arapskim zemljama.

4. Ajnštajn je rekao: „Samo dve stvari su beskonačne: univerzum i ljudska glupost

Ne, ovo nisu njegove reči. Ova fraza se često pripisuje Ajnštajnu, ali nema dokumentovanih dokaza da je on to rekao ili napisao.

Najverovatnije je nastao zbog greške ili prevoda drugog citata. Na primer, 1920. Ajnštajn je rekao: „Koje dve stvari na ovom svetu mi izgledaju beskonačne: svemir i ljudska glupost.

Sličnu ideju su izrazili i drugi autori pre Ajnštajna. 1874. godine, francuski pisac Alfons Kar je napisao: „Jedine dve stvari na svetu bez kraja su ljudska glupost i univerzum, iako nisam siguran u ovo drugo.

5. Anštajn je izigravao "ludog genija"

Da, voleo je da bude ekscentrik i da uvek bude u centru pažnje.

Neobičan izgled i karakter Alberta Ajnštajna činili su osnovu moderne slike „ludog genija“ u popularnoj kulturi. Raščupana kosa i divlje oči postali su sastavni atribut naučnika koliko i njegove knjige i instrumenti. Možda je to tajna popularnosti naučnika i njegove najpoznatije fotografije (gde je veliki naučnik isplazio  jezik), koji je 1951. napravio Artur Sase na Univerzitetu Prinston. Tog dana Ajnštajn je napunio 72 godine.

6. Među najneverovatnijim glasinama koje kruže je legenda da je Ajnštajn uništio većinu svoje  arhive  neposredno pre smrti. Mit je izgrađen oko teze o smrtnoj opasnosti njegovih otkrića za  planetu zemlju.

Ništa nije uništeno. Glasine su puštene sa ciljom da uvećaju mit o najvećem geniju koji hoda svetom. Proturena je glasina da Anštajnovi tajni radovi mogu  da unište zemlju ako se nepravilno budu  koristili. 


IZVOR: Ustupljena fotografija / Ajnštajn i margarita Konenkova

7. Nobelova nagrada za "Teoriju  relativiteta"?

Ne, nije tačno.

Evo kako zapravo izgleda lik i delo  ujka Ajnštajna. Godine 1908. Ajnštajn je prvi put nominovan za čuvenu Nobelovu nagradu, koju je uspeo da dobije tek 1922. Sve te godine bile su potrebne da bi se slomio otpor kolega naučnika koji su osporavali znamenitu "Teoriju ralativiteta". Anštajnova logistika je morala da pribegne prevari i nekako nagradi Anštajna. Nobelova nagrada nije dodeljena za "teoriju relativnosti", koju nikada nisu uspeli da „proguraju”. 

8. Teorija relativiteta je zaustavila razvoj nauke za 100 godina!
  
Po nalogu svetskih milijardera i, posebno, Baruha, nakon upoznavanja sa Teslinim delima, jevrejski finansijeri su, koristeći pseudonaučnu Teoriju relativnosti, zaustavili razvoj čovečanstva na 100 godina. Ova subjektivna procena možda nije 100% tačna, ali se čini da je mnogo bliža istini od opšte prihvaćene naučne paradigme.

9.  Ajnštajn je loše učio u školi

Ne, nije tačno.

Mit je prvenstveno zasnovan na dokumentima koji sadrže ocene mladog Ajnštajna za dva semestra njegove poslednje godine u kantonalnoj školi u Arauu, u Švajcarskoj. U stvari, te godine škola je radikalno promenila sistem ocenjivanja, a najviša ocena je promenjena sa jedan na šest. U oba slučaja, Albert je pokazao najbolje rezultate iz fizike, algebre, geometrije i istorije. Njegove ocene su bile iznad proseka, sa izuzetkom francuskog jezika.

10. Naučnik nije nosio čarape iz principa?

Da. 

„Čak i u najsvečanijim prilikama, izlazim iz kuće bez čarapa i taj nedostatak krijem visokim čizmama“, napisao je naučnik svojoj drugoj ženi Elzi. U mlađim godinama ga je iritiralo to što su mu palčevi stalno pravili rupe u čarapama, pa je radije bio  bez ovog odevnog predmeta.

Ljubavni život Alberta Anštajna

Ajnštajnove teorije su dokazale da navodni haos koji vlada univerzumom nije toliko neuređen koliko su svi mislili.  Albertov lični život, posebno ljubavni, bio je, naprotiv, haotičan i nestabilan.

Oko ovog izuzetnog fizičara crtane su samo pozitivne strane: druželjubivost, ljubaznost, vedrina i iskrenost. Ali...  pisma koja je najpopularniji naučnik 20. veka slao svojoj prvoj ženi otkrivaju nepoznate aspekte njegove ličnosti.


Njegov prvi izbor bila je matematičarka Mileva Marić, sa kojom je bio u braku od 1903. do 1919. godine. Nemirnih 16 godina, punih svađa i izdaja. Upoznali su se na Politehničkom institutu u Cirihu 1896. godine, a venčali  1903. u Bernu.

Bračni  par Ajnštajn-Marić  je održavao aktivnu prepisku. Prema pismima koje je objavio Hebrejski univerzitet u Jerusalimu, u čijem je stvaranju Ajnštajn aktivno učestvovao, brak poznatog naučnika sa prvom ženom  je bio veoma nesrećan.

„Ne očekujte nikakve izraze naklonosti od mene i odmah odgovorite kada vam kažem“, pisao je Ajnštajn u jednom od svojih pisama svojoj ženi.

Treba napomenuti da ni Mileva nije bila anđeo.  Ajnštajnova majka je čak nazvala „starom vešticom“. Marić je po prirodi bila prilično povučena, nepoverljiva i nekomunikativna, mada je uvek je bila gostoljubiva, skromna i znala je da sluša. U jednom od svojih pisama prijateljici iz 1912. godine ona piše:

"Na moju sramotu, moram da priznam da mu mi (ona i deca) nismo važni i da smo na drugom mestu. Živimo  veoma tiho, jer mom mužu se ne sviđa kada mu se ometa posao."

Albert Ajnštajn je napisao otvoreno pismo Milevi u kojem je bio proračunat i hladan, iznoseći niz uslova koje  njegova žena treba da ispuni da bi se vratio u porodični dom.

Pismo o kome je reč je kratko i nalik ultimatumu.  Danas bi ga feministkinje tužile zbog seksizma.

Evo šta piše i traži od Mileve:

Prvo. Brinućete  se za moju odeću i krevet. (posteljina)
Drugo. Donosićete  mi hranu tri puta dnevno u kancelariju.
Treće. Izbegavaćete svaki lični kontakt sa mnom, osim neophodnih za pristojnosti u društvu.

Posebno, moraćete se uzdržati od poziva da idemo u šetnju ili da zajedno idemo na bilo kakva putovanja.

Četvrto.  Kad god Vas  zamolim da to učinite, napustićete moju spavaću sobu ili kancelariju i baciti se na učenje.
Peto. Bez pogovora i protesta ćete izvršiti naučne proračune za mene.
Šesto. Ne očekujte nikakve manifestacije osećanja od mene.
Sedmo. Obavezujte se da me nećete ponižavati pred našom decom, ni rečima ni ponašanjem

I... Zaljubljena devojka se složila sa ovim uslovima.

Živeli su zajedno 16 godina. U  braku su rođena dva sina, Hans-Albert i Eduard. Marić je bila duboko nesrećna. Albert je stalno varao!


Godine 1916, umoran od svog nesrećnog braka, Albert Ajnštajn je zatražio razvod od svoje žene, koji je dobio tek 1919. godine. 

Ubrzo,  nakon razvoda,  da bi dokazao da nije rođen da živi sam, Ajnštajn se oženio svojom rođakom Elzom Lovental, sa kojom nije imao dece.

Kružile su glasine da je Ajnštajna više privlačila Ilza, Elzina ćerka, a njegova pastorka. U pismu koje je napisala prijateljici neposredno pre venčanja, Ilza je sama priznala sledeće:

- Juče se iznenada postavilo pitanje koga bi Albert trebalo da oženi, mene ili moju majku.

Albert Anštajn ljubitelj – slobodne ljubavi

Poznati fizičar je voleo  da vodi veoma slobodan način života. Imao je čak šest ljubavnica tokom braka sa Elzom.

Najpikantnija afera Alberta Ajnštajna bila je sa Margaritom Konenkovom, mogućom sovjetskom špijunkom. Upoznao je Margaritu dok je radio kao profesor na Univerzitetu Prinston u SAD. Prema ondašnjim  istoričarima, razlog za vezu je bio  ruski vajar i muž obaveštajne oficirke: Sergej Konenkov, koji je došao  u Prinston sa  narudžbinom da napravi bistu naučnika.

Tada je Ajnštajn,   video umetnikovu ženu i zaljubio se u nju.

Simpatija između Margarite i Ajnštajna postepeno se razvila u romansu, koja se završila kada su se Konenkovi vratili u SSSR 1945. godine. Sačuvano je nekoliko Ajnštajnovih pisama Margariti. Prema memoarima visokog funkcionera NKVD-a Pavla Sudoplatova, Konenkova je bila sovjetski tajni agent!

Anštajn, prvi cionista – svetac!

Albert je bio vatreni pristalica povratka „izabranog naroda“ u Palestinu, čak  je  i prikupljao novac „za stvar cionizma“.


„Danas  je najveći dan u mom životu. Stigla je velika era, era oslobođenja jevrejske duše“, izjavio je 1921. godine, posećujući Palestinu.

Kada je prvi predsednik Izraela, Haim Vajcman, umro 1952. godine, naglašeno je da je Ajnštajn najveći živi Jevrejin. Zato bi on trebalo da postane sledeći šef države. Naučnik je ljubazno odbio, rekavši da je „politika trenutna, ali su jednačine  večne“.

- Zašto ste na jevrejskoj konferenciji, a ne na naučnoj – upitao  je  sin Eduard kad  je sreo oca u Cirihu. Na šta je Veliki Anštajn  odgovorio,  sa evergrin  osmehom:
- Zato što sam jevrejski svetac!

Napisao Šone Ninin, najbolje što je umeo.