Zašto je Putin rekao da je Odesa „ruski grad”?
Autor: Glas javnosti
Putinova izjava o Odesi ukazuje na mogućnost da će se ruske operacije proširiti prema tom gradu, koja se nalazi zapadno od Dnjepra, čak i dalje duž crnomorske obale, sve do Moldavije.
Na konferenciji za novinare održanoj krajem godine, koja je potrajala četiri sata, ruski predsednik Vladimir Putin je izneo neka ključna zapažanja o sukobu u Ukrajini koja bacaju svetlo na verovatnu putanju toka sukoba u 2024. godini. Možemo biti uvereni – Rusija neće prihvatiti „zamrznuti sukob” kojim ne bi ostvarila ciljeve koje je Putin naznačio na početku specijalne vojne operacije u februaru prošle godine.
Putin je izjavio: „Biće mira kada ostvarimo naše ciljeve… vratimo se sada ovim ciljevima – oni se nisu promenili. Želim da vas podsetim kako smo ih formulisali: denacifikacija, demilitarizacija i neutralni status Ukrajine”.
Razrešenje sukoba silom
On je istakao da su denacifikacija i demilitarizacija u toku, dok pitanje neutralnog statusa Ukrajine ostavlja po strani. Tu zamisao kolektivni Zapad u potpunosti odbacuje, dok nastavlja sa svojim angažmanom u novim oblicima – uprkos neuspehu koji je pretrpela višemesečna kijevska kontraofanziva. Ironično, u revidiranom zapadnom narativu naglašava se stvaranje snažne, otporne odbrambene industrije u Ukrajini – na kraju sa zapadnom tehnologijom i kapitalom – kako bi se branila od ruske vojne pretnje u budućnosti.
U vezi sa denacifikacijom, Putin je rekao da je tokom pregovora u Istanbulu u martu prošle godine, Kijev pokazao blagonaklonost prema ideji o donošenju zakona protiv širenja ekstremističkih ideologija – ali to je već prošlost. Što se tiče demilitarizacije, ta ideja nikad nije zaživela – s obzirom da je Ukrajina počela da dobija oružje „čak i više od onoga što je Zapad obećavao”.
Stoga, Rusiji nije ostala druga mogućnost već da nastavi da uništava ukrajinske vojne kapacitete, što je središnji deo procesa demilitarizacije. Ali Putin veruje da se o nekim pitanjima i dalje može pregovarati. U stvari, rekao je, „mi smo se saglasili o nekim pitanjima [sa ukrajinskim pregovaračima] tokom razgovora u Istanbulu pa smo, iako su ovi razgovori kasnije odbačeni, uspeli da postignemo dogovor. Alternativa postizanju dogovora o demilitarizaciji jeste „razrešenje sukoba silom. To je ono čemu ćemo težiti”. Međutim, Putin isključuje da će se pribeći još jednoj mobilizaciji kako bi se ovo postiglo, pošto će već „biti oko pola miliona ljudi [u zoni vojnih dejstava] do kraja ove godine”.
Ove izjave upućuju na državnika koji govori sa pozicije snage i koji je toga svestan. Putin je istakao da ruske snage „poboljšavaju svoj položaj gotovo duž cele linije dodira. Skoro sve jedinice uključene su u aktivnu borbu. I položaj naših trupa se poboljšava [duž cele linije fronta]”. Putin nije izrazio spremnost za kompromis sa SAD i EU.
Zloslutna izjava
Ono što je važno naglasiti, Putin je rekao da su južni delovi Ukrajine „uvek bili ruska teritorija… Ni Krim ni crnomorska obala nikada nisu imali nikakve veze sa Ukrajinom. Odesa je ruski grad”. Ovo je znakovita izjava, koja ukazuje na mogućnost da će se ruske operacije proširiti prema Odesi, koja se nalazi zapadno od Dnjepra, i čak i dalje zapadno duž crnomorske obale do Moldavije – čime bi Ukrajina postala država bez izlaska na more. U igri je dugotrajni sukob.
Nasuprot tome, izveštaji američkih medija koji citiraju američke zvaničnike ukupno stvaraju utisak da ne postoji spremnost da se odustane od borbe u ovom trenutku. To je, naravno, zasnovano na uverenju da će Rusiji biti teško da ostvari svoje ciljeve do kraja 2024. godine, da bi tok rata mogao da se promeni a Rusija prinudi na kompromis. Stoga, izrađena je nova strategija na kojoj su radile američka i ukrajinska vojska. Ova strategija može biti sprovedena početkom 2024. godine, uz američki naglasak na utvrđivanju i odbrani teritorija koje Ukrajina trenutno kontroliše.
Njujork tajms je izvestio da je ukrajinska vojska sklona „napadnoj politici” (forward policy). Pentagon je poslao generala sa tri zvezdice u Kijev sa ciljem „da pojača vojno savetovanje Ukrajinaca licem u lice”. Ovo bi mogao biti početak raspoređivanja američkih vojnih savetnika u Ukrajini kako bi nadzirali rat – što će Pentagonu dati direktnu ulogu u nadzoru operacija na taktičkom, kao i na strateškom nivou.
U međuvremenu, nije rečena poslednja reč američkog Senata o zahtevu vašingtonske administracije o 61 milijardi dolara dodatnih sredstava za Ukrajinu. Verovatno je da će Senat na kraju usvojiti ovaj zakonski predlog, s obzirom na veliku podršku među republikanskim zakonodavcima za nastavak ratnog napora. Administracija kod kuće ističe kako Rusija ima „imperijalne” naume prema NATO državama i da je onemogućavanje Rusije da pobedi u ratu „vitalan američki interes”.
Žrtvovanje EU
Zanimljivo, u povezanim dešavanjima pre dva dana, Kongres je usvojio zakonski predlog koji onemogućava bilo kom predsedniku povlačenje SAD iz NATO bez odobrenja Senata ili kongresnog akta. Isto tako, Evropa se okuplja i zauzima dugoročna gledišta prema kojima je rusko povećanje proizvodnje oružja – kako bi se nastavilao sa izvođenjem operacija u Ukrajini – istorijska pretnja po Evropu, posebno po baltičke države – Gruziju i Moldaviju. Generalni sekretar NATO pakta, Jens Stoltenberg, prošle nedelje je upozorio da „ukoliko Putin pobedi u Ukrajini postoji realan rizik da se njegova agresija neće tu završiti”.
Nemački ministar odbrane, Boris Pistorijus, takođe je izrazio slično raspoloženje prilikom izjave u subotu da Evropa mora da osnaži svoje bezbednosne i odbrambene kapacitete – kao odgovor na pretnju koju predstavlja Rusija – pošto će SAD, po svoj prilici, umanjiti uključenost u evropske poslove narednih godina, te će se u većoj meri okrenuti prema Pacifiku u narednoj deceniji. Kako je rekao: „Ovo nije samo zastrašivanje. Opasnosti možda nastupaju već krajem ove decenije”.
Ukrajina će svakako dobiti svojih 50 milijardi evra pomoći kako bi se njena ekonomija održala – ukoliko je nužno, preduzimanjem radikalnih koraka kojima bi se žrtvovalo jedinstvo EU i obezbedila sredstva na bilateralnoj osnovi. Očekuje se ponovni susret lidera EU krajem januara ili početkom februara kako bi se razrešilo to pitanje.
U petak, ukrajinski ministar spoljnih poslova objavio je izjavu u kojoj proslavlja otvaranje pregovora o pridruživanju EU. U ovoj izjavi je iskazao optimizam o paketu pomoći iz Brisela vrednom 50 milijardi evra. Bez obzira na oštre reči, Rusija pretpostalja da će EU na kraju iznaći način da reši finansijsko pitanje. Za sada, međutim, pat pozicija u Briselu i Vašingtonu oko pomoći stvara atmosferu nesigurnosti – što je loše za poziciju Kijeva i osnažuje ruski narativ.
Saradnja ili iznenađenje?
Sve u svemu, Putinove oštre izjave izrečene u četvrtak uzimaju u obzir da SAD ne idu nikuda, već ostaju u Ukrajini, i da je plan Bajdenove administracije da obnovi ratnu strategiju, stave je na čvršće osnove i učine je održivom u dolazećem periodu, sve do novembarskih izbora 2024. godine.
Kremaljske nade da američka pomoć Ukrajini opada su izgleda zaludne. Zanimljivo da je portparol Kremlja, Dmitrij Peskov odmereno dodao u intervjuu u petak za televizijsku kući „En-Bi-Si njuz” (NBC news) da bi Putin radije video američkog predsednika koji je „konstruktivniji” prema Rusiji i koji razume „važnost dijaloga” između dveju zemalja. Peskov je dodao da bi Putin bio spreman da radi sa „bilo kime ko razume da od sada morate biti pažljiviji sa Rusijom, te da morate da uzmete u obzir njene brige”.
Od sada do predsedničkih izbora u martu u Rusiji će se usijati domaća politika. Nakon Putinovog reizbora za novi šestogodišnji predsednički mandat – koji ne bi trebalo da bude upitan – pa do formiranja nove vlade, kampanja za američke izbore će se toliko razmahati da je gotovo izvesno kako će se rat u Ukrajini odvijati po automatizmu, i da će prioritetno biti osiguranje da ne dođe do velikog sramoćenja koje bi naškodilo Bajdenovoj kampanji za reizbor.
Izlišno je govoriti da će izbegavanje vojnog poraza u Ukrajini i održavanje pat pozicije biti glavni cilj Bajdenove administracije tokom 2024. godine. Veliko pitanje jeste da li će Putin „sarađivati” ili će prirediti neko iznenađenje.
Peskov je već počeo da razmišlja o vremenu posle Bajdenovog predsedničkog mandata.
AUTOR: M.K. Badrakumar
Mišljenja i stavovi u Kategoriji "Lični stav" nisu nužno stavovi redakcije "Glasa javnosti"
SKINI APLIKACIJU
