Mali doprinos Glasa javnosti mogućem rasvetljavanju likvidacije  vlasnika Dnevnog telegrafa i “Evropljanina”: Poziv sa mobilnog (još uvek) krije ubicu Slavka Ćuruvije?!(18.deo)

BRANKA PRPA: KURAK NIJE PUCAO U SLAVKA, UBICA JE BIO MLAD...

IZBORI PROĐU, A REZULTATI ISTRAGE UBISTVA, ČEKAJU – SLEDEĆE IZBORE! 

KURAK: NISAM UBIO SLAVKA ĆURUVIJU, NISAM U MAFIJAŠKOM OBRAČUNU SA JOVICOM STANIŠIĆEM

 

- Zašto je on ubijen baš na Uskrs? Samo zato da bi se posle reklo: „Evo, “crveni” ubijaju na najveći hrišćanski praznik, ništa im nije sveto“ - govorio je tada Milorad Ulemek - Legija.

– Međutim, ta im se stvar izjalovila. Ubistvo Ćuruvije nije podiglo opoziciju i narodne mase protiv Miloševića. Malo su se režiseri preračunali! Zaboravili su da je tada trajao rat i da će se ta vest „izgubiti“ u mnoštvu drugih.

* * * * * * * * * *

Ovom prilikom, na portalu Glas javnosti u feljtonu "Borba protiv mafije" - pokušao bih da bacim, možda i novo svetlo na tekst anatemisanog kolege iz “Ekspres politike” (tada visokotiražnog dnevnog lista koji danas ne izlazi) Miroslava Markovića, koga su mnogi, zbog objavljenog teksta, nekoliko dana pre ubistva, u “Ekspresu” - ĆURUVIJA DOČEKAO BOMBE, razapeli na krst srama, kao čoveka koji je – tekstom u novinama – prizvao, navodno, ubice Slavka Ćuruvije da ga monstruozno likvidiraju?

Da na prostorima Srbije i Crne Gore ne postoje dva sličnija ubistva, gotovo "preslikana" od onih nad  Slavkom Ćuruvijom i Duškom Jovanovićem, vlasnicima dnevnih opozicionih novina, Dnevnog telegrafa iz Beograda i DANA iz Podgorice, kao kad su (i zašto) likvidirani - složili su se odavno vodeći kriminolozi, ali i hroničari crnih hronika!

Ali nisu se složili - da će se, posle mahom nedoslednih istraga po identičnim scenarijama - suđenja stalno vraćati na početak i istina o tim likvidacijama biti sve dalje od istine, da pravdu ne pominjemo?!

Elem, ovog 5. oktobra 2020. u Specijalnom odeljenju Višeg suda u Beogradu počelo je ponovljeno suđenje za ubistvo Ćuruvije, vlasnika i glavnog urednika “Dnevnog telegrafa” i "Evropljanina", nakon što je prethodnu presudu oborio Apelacioni sud, na kome je advokat Zora Dobričanin Nikodinović, branilac optuženih Radonjića i Romića, u uvodnom izlaganju predala tužilaštvu i sudu novi dokaz, odnosno pismo koje je dobila uoči izricanja prve presude za zločin i predložila da pred sudom bude saslušan novi svedok.

- Poštom je 2. aprila prošle godine na moju kancelariju stigla službena zabeleška, sa potpisom Vasilija Mijovića, u kojoj se upućuje na to ko je naručio i izvršio ubistvo Slavka Ćuruvije. Njenu sadržinu ne mogu da pročitam zbog oznake koju nosi, ali predlažem da Vasilija Mijovića pozovemo kao svedoka, izjavila je tada Zora Dobričanin Nikodinović, o čemu je portal Glas javnosti nedavno već pisao...

 

* * * * * * * * * *

 Mrtvi, istina, mogu pokatkad da ubiju, ali ne i da progovore...Za razrešenje enigme ubistva novinara Slavka Ćuruvije potrebno je da progovore - živi!

Da li – jesu?

Izgleda da još (ni)su?!

Mnogo puta u pravu je bio, sad već počivši Jovo Ćuruvija, rođeni brat ubijenog Slavka Ćuruvije (na Uskrs, 11.aprila 1999.godine), bolje rečeno, streljanog na kućnom pragu u Svetogorskoj ulici - novinara, urednika i vlasnika “Dnevnog telegrafa” i nedeljnika “Evropljan”: ili, kad god se vanredni izbori nagoveste – ili država odluči da se obračuna sa organizovanim kriminalom - “vlast je odlučna da se otkrije ubica ili ubice Slavka Ćuruvije", pričao mi je oporim glasom Jovo!

Da li će slična sudbina sačekati i sadašnju najavu "borbe protiv kriminala", koju je promovisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić...Lično?!

Dakle, posle 21. godine tapkanja u mestu osumnjičeni za likvidaciju Slavka Ćuruvije (Ratko Rodić, bivši radnik DB i rukovodilac te službe Milan Radonjić), te Miroslav Kurak, kojem se sudilo u odsustvu poodavno je "zapalio" preko granice i zvanično je nedostupan vlastima, kao i njihov navodni nalogodavac ili podstrekač Radomir Marković, tada šef RDB - i dalje i oduvek tvrde da su - nevini i da nemaju nikakvih dodirnih tački sa ubistvom vlasnika "Evropljanina" i "Dnevnog telegrafa"...

Navodni podstrekač, ili nalogodavac, bivši šef RDB, Radomor Marković je odavno u zatvoru, gde odslužuje 40 godišnju kaznu, zbog navodne umešanosti u ubistvo Zorana Đinđića...

Miroslav Kurak, osumnjičen za ubistvo Slavka Ćuruvije, trenutno je, valjda, “negde u Africi, valjda u prašumama Tanzanije”, baveći se, kako mi je ranije u telefonskom tazgovoru pričao,  organizovanjem safari lova turistima...nedostupan je vlastima i sudilo mu se u odsustvu...

To bi, dakle, trebalo da bude kroki pregled neveselih događanja – to, da je jedan monstruozni zločin  kao - konačno rešen.

A, nije?! Jer da je rešen, ne bi, recimo sad i opet počelo novo, ili najnovije suđenje osumnjičenim i optuženim ljudi...

Jer, verujemo da bi Tužilaštvo i pravosuđe moralo da ima nove i ozbiljnijee dokaze za svoje tvrdnje, osim svojevremnog i (ne)očekivanog Legijinog uplitanja u "slučaj Ćuruvija"

Ubeđeni smo da Aleksandar Vučić, predsednik Srbije i lider naprednjaka, trenutno najmoćniji čovek Srbije – ne bi svoj politički ogromni kredibilitet i dalji opstanak na političkoj sceni Srbije – oročio "konačnim raspletom “slučaja Ćuruvija”?!.

 

Svojevremeno, kada je na konferenciji za štampu u Vladi Srbije rečeno “Osuđenik Milorad Ulemek Legija, jedan od organizatora ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića, dao je "ključne dokaze koji su doveli do rasvetljavanja likvidacije novinara Slavka Ćuruvije".

Zahvaljujući njegovom iskazu, ali i izjavama još dva svedoka (čiji se identitet krio), tada su uhapšeni Milan Radonjić i Ratko Romić, a istraga se proširila i protiv Radomira Markovića (koji je već odavno bio u zatvoru) i Miroslava Kuraka, za kojim je za teritoriju Srbije raspisana poternica.

Na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, Miljko Radisavljević, tadašnji  tužilac za organizovani kriminal objasnio je da su Marković, u vreme zločina šef Resora državne bezbednosti, i Radonjić, tada načelnik beogradskog centra DB, podstrekači zločina.

Kao izvršioce označio je Ratka Romića, tada načelnika Drugog odeljenja beogradskog centra DB, i Miroslava Kuraka, pripadnika posebne službe za obezbe|enje DB...Ali nije detaljnije objašnjavao njihove uloge.

- Ulemek je izneo nove činjenice u vezi sa ubistvom Ćuruvije, rekao je tada Radisavljević. - Ulemek je svedok do koga smo došli i koji nam je detaljno govorio o svojim saznjanima, a on je bio jedan od ključnih aktera u tom periodu. Protiv Markovića, Radonjića, Romića i Kuraka biće pokrenuta istraga, a uskoro će biti podignuta i optužnica.

Radisavljević je takođe dodao da Miloradu Ulemeku Legiji za ovaj iskaz nisu nuđene nikakve privilegije, niti ih je (on) tražio?!

Tadašnji tužilac je smatrao da su Ulemekovi lični razlozi i vreme provedeno u zatvoru bili motiv da svedoči.

Zanimljivo je, zarad rasvetljavanje “slučaja Ćuruvija”, da je februara 2007. u dnevnom listu „Glas javnosti“ (koji danas ne izlazi), Milorad Ulemek Legija  tvrdio suprotno?!

Da DB ne stoji iza ubistva Slavka Ćuruvije i negirao je da je u zločin umešana Mirjana Marković, supruga ondašnjeg predsednika Slobodana Miloševića.

Najpoznatiji zatočenik i osuđenik za ubistvo srpskog premijera Đinđića tada je tvrdio da je ubistvo Ćuruvije „podmetnuto“ Službi DB kako bi se „masa digla protiv Miloševića“.

- Zašto je on ubijen baš na Uskrs? Samo zato da bi se posle reklo: „Evo, “crveni” ubijaju na najveći hrišćanski praznik, ništa im nije sveto“ - govorio je tada Ulemek. – Međutim, ta im se stvar izjalovila. Ubistvo Ćuruvije nije podiglo opoziciju i narodne mase protiv Miloševića. Malo su se režiseri preračunali! Zaboravili su da je tada trajao rat i da će se ta vest „izgubiti“ u mnoštvu drugih.

Ulemek je tada objašnjavao da je „Milošević mogao da Slavka Ćuruviju ukloni sa scene na hiljadu drugih načina“:

- I to zakonski! U ratnom stanju, mogao je da ga strpa u zatvor i da do kraja rata ne vidi ni sunca ni meseca. I, stvar bi bila rešena! Zato je i bila prona|ena „alternativa“ u Miri Marković. Jer, ona i Ćuruvija su bili kućni prijatelji. Tu su bile kućne čajanke i na kraju – ispraćaj sa suzama.

Nekadašnji komandant JSO rekao je tada i da je cilj takvih „medijskih napisa“ bio da se „Služba anatemiše i izvrgne ruglu“, optužujući „strani faktor“ da je ubio Ćuruviju.

- Opšte je poznato da je (sad) pokojni Ćuruvija, (dotad) živeo normalno. Bez ikakvog obezbeđenja, da se kretao opušteno, tako da je njega, nažalost, mogao da ubije i moj deda - govorio je Ulemek 2007. - Nije za to uopšte bila potrebna Služba. I u ovom slučaju: neko je pažljivo pratio stvari, analizirao i vukao konce. Zato ne stoji ona smešna priča da je sve urađeno po nalogu Mire Marković i Radeta Markovića.

Prema tadašnjim tvrdnjama Ulemeka, "smešne su bile i tvrdnje ministra policije Dušana Mihajlovića da je Služba angažovala Luku Pejovića i „malog Priku“ da ubiju Ćuruviju.

Obojica su u međuvremenu ubijeni.

- Ubijeni su za vreme vladavine DOS, koji je ubistvo Ćuruvije tobože razrešio. Samo, fali im i tu svedok-saradnik! Sedam godina sve je to „službena tajna“, a procesuiraće se kad na vrbi rodi grož|e, tvrdio je Ulemek.

Ipak, tri godine kasnije bilo je jasno da Ulemek ipak ima drugačija saznanja o ubistvu Ćuruvije.

Jer, Miloš Simović, odbegli pripadnik „zemunskog klana“, optužen i osuđen za razne zločine (od atentata na premijera Zorana Đinđića do otmica i terorizma) pokušao je da trguje „dragocenim informacijama“.

Simović je, posle hapšenja, pokušao da izvuče status svedoka-saradnika, govoreći da zna ko je ubio novinara. Pozivao se na druženje sa Ulemekom u jednoj diskoteci.

- Tada je Legiji prišao jedan čovek i kratko su razgovarali – ispri|ao je Simović. - Kada je otišao, Legija se okrenuo prema meni i rekao: „Znaš ko je ovo? On je ubio Ćuruviju. Nije mi rekao ime, ali sam ga ja kasnije prepoznao u novinama. Bio je to Miroslav Kurak.

Da li je Ulemeku tada iznenada “došlo” da progovori “bezuslovno”, ili će, ko će ga znati, kasnije opet promeniti ploču, reklo bi se – nejasno je, ali...

Aleksandar Vučić, u to doba prvi potpredsednik Vlade Srbije dodao je na konferenciji za štampu - da su, osim Ulemeka, još dva svedoka potvrdila celu priču oko ubistva Slavka Ćuruvije, ali da se zbog bezbednosti ne objavljuju njihova imena.

On je dodao i da je razotkrivena „zločinačka uloga dela države i pojedinaca, koji su tobože u ime te države počinili zločin“.

Tužilac Radosavljević tom prilikom nije saopštio da li je Radomir Marković vrh kriminalne piramide koja je ubila Ćuruviju, dodavši da to zavisi od rezultata istrage.

Nije želeo direktno da odgovori na pitanje novinara da li iza ubistva stoji Mirjana Marković, supruga bivšeg predsednika Slobodana Miloševića.

- Sumnja se da je motiv političke prirode, kao kod slučajeva „Ibarska magistrala“ i „Ivan Stambolić“, ali se istražuje i da li ima nečeg ličnog u tom zločinu, odgovorio je tužilac na pitanje novinara.

Vučić je još rekao da se ubistva, kao što je bila likvidacija novinara Slavka Ćuruvije, više nikada u Srbiji neće ponoviti i da niko ne može da prođe nekažnjen.

Vučić je tada podsetio da je pre nekoliko nedelja rekao da je slučaj Ćuruvije paradigma mnogih slučajeva iz prošlosti, a da oni koji hoće da reformišu zemlju moraju da se suočavaju sa slučajevima iz prošlosti, što je nužno da bi se živelo u normalnoj državi.

- Želeo bih da se zahvalim nekolicini ljudi koji su duboko bili umešani u rešavanje ovog slučaja, a to su predsednik Srbije, ljudi iz Komisije, BIA, MUP, Tužilaštvo... Niko u javnosti nije saznao ništa od onoga što smo radili.

 

Prvi potpredsednik Vlade tada je istakao i da je tužilac posle 14 godina shvatio da ima dovoljno materijala i to u trenutku kada je došlo do „više živih reči koje nedvosmisleno potvrđuju zločinačku ulogu dela države i pojedinaca koji su sve to, navodno, činili u ime države“.

Policija je tada, nekoliko dana pre toga, dostavila Tužilaštvu izveštaj o otkrivanju osumnjičenih za Ćuruvijino ubistvo, a Radonjić i Romić su uhapšeni u Beogradu zbog sumnje da su učestvovali u ubistvu Ćuruvije 11. aprila 1999.

Igrom slučaja, ili ko zna čega, jer ne verujem u slučajnost, na TV “Hepi”, u nekad kultnoj emisiji "Goli život" prevejanog lisca Milomira Marića, na dan svog hapšenja govorio je upravo Romić!?

Iz te maratonske emisije izdvajamo izjavu gde je Romić, na Marićevo pitanje – da li će biti uhapšen, rekao:

- Da, očekujem da me uhapse. Ali nemam čega da se plašim, brani me istina. Ja nemam nikakve veze sa ubistvom Ćuruvije?!

Činjenica je da su preobavešteni mediji danima pre stvarnog hapšenja “hapsili” Romića, ali da je, eto, on sačekao da bude uhapšen i da se dan pre hapšenja pojavi u “Golom životu”?!

Toj čuvenoj konferenciji za novinare u Vladi Srbije pored Vučića, Radisavljevića i Verana Matića, prisustvovali su i ministar pravde Nikola Selaković, direktor policije Milorad Veljović, načelnik UKP Rodoljub Milović i republički tužilac Zagorka Dolovac.

 

Branka Prpa: KURAK NIJE PUCAO U SLAVKA, UBICA JE BIO MLAD...

Veliko iznenađenje u javnosti izazvala je Branka Prpa, prijateljica Slavka Ćuruvije (koju pojedini mediji netačno predstavljaju suprugom urednika i vlasnika “Dnevnog telegrafa”, što nije!) izjavivši da nije verovatno da je to ubistvo samoinicijativno naručio Radomir Marković, nekadašnji šef Službe dr`avne bezbednosti, jer to je, kako je istakla, bila politički motivisana likvidacija.

"Zašto bi neko ko vodi posao likvidacije bio neko kome bi to iz čistog mira palo na pamet i to u uslovima vanrednog stanja. Kada je vanredno stanje zna se ko donosi odluke, to su politički i vojni vrhovi. Zašto bi Slavko Ćuruvija, kada imamo u vidu progon tokom 1998. godine, zabranu novina, plenidbu i kaznu zatvora, završio tako što bi neki šef DB-a naredio da on bude likvidiran?

To prosto nije moguće", izjavila je Prpa Tanjugu.

Istoričarka Branka Prpa, koja je vanbraćno živela sa novinarom Slavkom Ćuruvijom i bila sa njim u trenutku kada je ubijen 11.aprila 1999.godine, izjavila je u intervjuu za NIN da Miroslav Kurak nije pucao u Slavka?!

-Za mene je to novo ime, ali on nije pucao u Slavka. Ne liči mi na tu osobu. Drugog koji je mene sa leđa udario pištoljem po glavi nisam videla, rekla je Prpa.

Ona je potvrdila da je videla Ćuruvijinog ubicu i opisala ga:

-Bio je mlad, imao je crnu kapu i bio obučen u crno. Ta hladnoća, taj mir nekog ko oduzima život, to pamtim", opisala je Prpa.

Iako je videla lice čoveka koji je pucao, Prpa napominje da je policija prvi put pozvala da rekonstruiše lik ubice tek u novembru 2000. godine, 19 meseci posle ubistva?!

Prema njenim rečima, poslednji put je, kao svedok ubistva, bila u Okružnom sudu u januaru 2007.godine. Ona je dodala da je iznenađena pojavljivanjem Milorada Ulemeka kao svedoka u predmetu, iako su joj nepoznati detalji svedočenja.

-To za Ulemeka moram da priznam da me je iznenadilo pošto sam mislila da JSO nema veze sa tim ubistvom, jer oni su u to vreme, koliko me pamćenje služi, a možda i grešim, bili na Kosovu, tako da smo svi mislili da sa tim ubistvom nemaju veze. Ulemek je svakako ipak deo cele te organizacije i svakako je upoznat sa tim, rekla je Prpa.

 

Izbori prođu, a rezultati istrage ubistva, čekaju – sledeće izbore! 

Da li će takvu sudbinu misteriznog Rašomona imati i tadašnja najava "konačnog rasvetljavanja pozadine ubistava Dade Vujasinović", 8. aprila 1994. (za koje se dugo tvrdilo da je nije već da je, zapravo, izvršila - samoubistvo!?), ili možda Milana Pantića, ubijenog 11.juna 2001. godine u Jagodini na ulazu zgrade u kojoj je stanovao?!

Sudija za prethodni postupak Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu još pre dve decenije doneo je naredbu o raspisivanju poternice za Miroslavom Kurakom, osumnjičenim za učestvovanje u ubistvu novinara Slavka Ćuruvije, 11. aprila 1999. godine.

Poternica je važila na teritoriji Srbije, pošto sud ne raspisuje međunarodnu poternicu, već je to nadležnost Interpola.

Pored toga, sudija je tada doneo i rešenje kojim se Kuraku određuje pritvor i to zbog postojanja okolnosti koje ukazuju na bekstvo, zatim da će ometati postupak uticanjem na svedoke. Pritvor je određen i zbog krivičnog dela koje mu se stavlja na teret i zaprećene kazne preko deset godina, a način izvršenja i težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje ovog krivičnog postupka.

U saopštenju se objašnjavalo da se rešenje o određivanju pritvora i naredba o poternici dostavljaju Ministarstvu unutrašnjih poslova koje po ovim aktima suda postupa. Ukoliko ministarstvo utvrdi da se okrivljeni nalazi van teritorije Srbije, u tom slučaju MUP, uz saglasnost suda, dostavlja službi Interpola sve potrebne podatke.

 Nisu zalud Srbi izmislili: “slabo pamtim, brzo zaboravljam”!

 Prevedeno, istorija ne počinje od nas – danas, već zadire mnogo dublje u prošlost.

Ružnu ili lepu.

Svejedno!

Tako je danas većina stanovnika Srbije odavno smetnula s uma, da to što je tvrdio tužilac Smiljko Radisavljević, poodavno, sad već predaleke 2002. godine  tvrdio ranije – lider srpskih radikala dr Vojislav Šešelj?!

Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj (nekadašnji zatočenik dvorca Ševevingen i Haškog tribunala) je, ako se sećate, a moralo bi, tvrdio da su novinara Slavka Ćuruviju, navodno, ubili ljudi pod nadimcima Ćanda i Jorga.

I za tu informaciju je tražio 300.000 maraka od MUP Srbije, kad je ministar Dušan Mihajlović raspisao nagradu.

Da ne bi podsećali šta je bilo, evo dela teksta iz “Svedoka” broj 329, od 12. novembra 2002. godine...

 

KURAK: NISAM UBIO SLAVKA ĆURUVIJU, NISAM U MAFIJAŠKOM OBRAČUNU SA JOVICOM STANIŠIĆEM

 

Dok su mnogi od onih koje je dr Vojislav Šešelj, lider Srpske radikalne stranke, prozvao na dve poslednje senzacionalne konferencije za štampu, i umešao ih u niz ubistava, mafijaških obračuna i terorizam, odgovarili preko medija, Miroslav Kurak je presavio tabak i tužio Šešelja Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu, zbog krivičnog dela kleveta iz čl. 92. st. 3 KZ RS.

- Nisam ubio novinara i vlasnika „Dnevnog telegrafa“ Slavka Ćuruviju! Nisam ni u kakvom mafijaškom obračunu na strani Željka Maksimovića Make i Dragana Maleševića Tapija protiv Jovice Stanišića, i sve što je u vezi mene rekao Šešelj nije istina. Ponavljam, sa ubistvom Ćuruvije nemam nikakve veze - pričao je Miroslav Kurak.

 

U tužbi protiv Šešelja, pravni zastupnik Miroslava Kuraka, beogradski advokat Stevan Protić, u ime svog klijenta ističe da je Šešelj izneo niz neistina, upetljao razne ljude po raznim osnovama, a posebno tešku neistinu izneo je kad je optužio Miroslava Kuraka da je navodno ubio novinara Slavka Ćuruviju. To po oštećenog Kuraka može imati teške posledice, jer ga u javnosti predstavlja kao izvršioca najtežih krivičnih dela...

- Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj je, ako se sećate, a sećate se, tvrdio da su novinara Ćuruviju navodno ubili ljudi pod nadimcima Ćanda i Jorga. I za tu informaciju je tražio 300.000 maraka od MUP Srbije, kad je ministar Dušan Mihajlović raspisao nagradu za eventualni trag u otkrivanju zločina. Sad, „otkrivanjem“ novog ubice, Šešelj zapravo po drugi put ubija novinara Ćuruviju, a samo zarad trenutnih političkih interesa, jeftinih političkih poena, i u nadi da će sebe u javnosti predstaviti kao iskrenog borca protiv kriminala u Srbiji - objašnjava advokat Miroslava Kurka, Stevan Protić.

U svojoj tužbi Miroslav Kurak od suda samo traži da Šešelja oglasi krivim, kazni po zakonu, i da ga obaveže na plaćanje svih troškova krivičnog postupka.

 Istovremeno, Dušan Mihajlović, (tada) aktuelni ministar policije, izjavio je da lider radikala ima svoje „krtice“ u MUP-u, ali da se one svakodnevno otkrivaju, kao i da su skoro svi od „krupnijih“ kriminalaca imali isprave Državne bezbednosti!?

(Glas javnosti)