Afera "prisluškivanje" takođe se razmotava, većina krimi-grupe Velimira Belivuka - Velje Nevolje su iza brave, pojedinci iz afere "prisluškivanje" takođe, a na redu su, čini se, hapšenja u aferi "Carina"...U feljtonu Glasa javnosti pratimo sva događanja, bez "navijanja" i trudimo se da istražni organi završe svoj očito težak posao bez pritiska...Tokom svoje dugogodišnje, evo poluvekovne, novinarske karijere zalagao sam se i zalažem za potpunu slobodu medija i javne reči, ali i za odgovornost za zloupotrebu javne reči. Takođe, jasno je, da sam oduvek i sad protivnik da mediji budu i istražni organ, i sudija , tužilac i da presuđuju...Za presude, u svim demokratkim zemljama i režimima, a Srbija pokušava da bude takva, samo sud presuđuje. Sud i niko više! Slična borba vođena je i pre 18 godina, kada je ubijen predsednik Vlade Srbije dr Zoran Đinđić, 12. marta 2003. i tada se krenulo u žestoku ofanzivu, pohapšeno je preko 12 hiljada ljudi, ali na kraju podignuto je tridesetak optužnica?! U prošlom nastavku objavili smo deo intervjua Milana Veruovića, šefa ličnog obezbeđenja Zorana Đinđića, najbližeg direktnog očevica zločina, čoveka koji je bio tada i sam teško ranjen...Njegovi odgovori umnogome se razlikuju od - "sudske presude", jer nude više opipljivih dokaza ta tada, 12. marta 2013. u dvorištu Vlade Srbije, možda, i nije bilo baš tako kako je - presuđeno?! Da li je bilo DVA ili TRI metka?! Da li je pucao JEDAN ili DVOJICA atentora?! Da li se pucalo uz GEPRATOVE ili iz BIRČANINOVE?! Da li uhapšen samo Zvezdan Jovanović, a drugu pušten da ode iz Srbije?! ...B92: Ti, dakle, tvrdiš da on nije mogao da bude pogođen iz pravca Admirala Geprata u prednji deo, je li tako? Milan Veruović: "Da, ja to odgovorno tvrdim. Ako je bio okrenut licem ka vratima, kako je i bio zatečen u položaju kada je pao, ja onda odgovorno tvrdim da on nije mogao da bude pogođen sa njegove leve strane, jer je pogođen u svoju desnu stranu, jer sam ja stajao sa njegove leve strane u neposrednoj blizini od jedno metar. U tom trenutku je možda bio otkriven, u trenutku penjanja na stepenik, možda njegova glava, ne znam. Ali, ne, ja ne mogu da tvrdim da sada, da istraga neće utvrditi ove činjenice o kojima ja sada govorim. Ali jednostavno, to u meni izaziva jednu veliku sumnju u to da je bilo postavljeno jedno mesto na suprotnu ulicu, koja je Birčaninova, na taj jedan prolaz koji je za mene jako sumnjiv između zgrade SMIP-a i ŽTP-a, jedan ulaz broj 6, koji pripada nekim državnim službama, Saveznog zavoda, hidrometeorološkog zavoda i ne znam još kome. Činjenica da je taj ulaz ostao nepokriven 1. februara kada se ta zgrada rekonstruisala, činjenica je da sam ja išao na lice tog mesta posle mog izlaska iz bolnice. Jednostavno sam hteo da sam sebi objasnim šta se tog dana desilo. Činjenica je da iza te zgrade, u dvorištu te zgrade postoji skela koja vodi do samog krova zgrade, kojom je mogao da se popne bilo ko na krov zgrade i odatle da uradi bilo šta. " B92: Koja direktno gleda na Vladu? Milan Veruović: "Direktno gleda na Vladu kroz prolaz te dve zgrade, na taj ulaz gde smo mi pogođeni. " B92: Ti veruješ da je to ustvari smer odakle je metak koji je pogodio Zorana Đinđića? Verujem da je pucano iz Birčaninove... Milan Veruović: "Ja verujem u to. Ja verujem u to da je on pogođen sa strane Birčaninove, a da sam ja pogođen sa prozora odakle je pucao Zvezdan Jovanović i da je taj treći metak koji je rikošetirao u zid zgrade ispaljen iz Admirala Geprata. " B92: Po tvojim saznanjima, da li se ovako nešto pominjalo uopšte u istrazi? Da li se ta zgrada u Birčaninovoj pominjala u istrazi o ubistvu Zorana Đinđića? Milan Veruović: "Pominjala se. Ja sam ovo što sam vama rekao sada rekao i istražnom sudiji. On mi je rekao da su oni vršili provere, da su imali saznanja od te grupe koju su uhapsili, da je ta grupa pokušavala u Birčaninovoj ulici da nađe mesto odakle bi mogli da gađaju i da nisu mogli odatle da obave posao, jer su imali problema sa stanarima te zgrade koji su se bunili zbog toga što se oni penju na krov, tamo-ovamo, i zbog toga su oni odustali od toga. Razuverila me činjenica u to, koju sam ja sam utvrdio, da u tom ulazu koji je jedini moguć i koji gleda kroz prolaz ove dve zgrade prethodne, koji gleda na ulaz nikada nije bilo stambenih stanova, niko tu nije stanovao, to je zadnjih ne znam koliko godina već korišćeno u administrativne službe, rekao sam ti Savezni hidrometeorološki zavod i neki Zavod za statistiku, ne znam šta, tako nešto. " B92: Ako je ovo tačno, prvo moraće policija da da neke odgovore posle ovog iskaza tvog i mi se nadamo da će oni odgovoriti na neka pitanja. Pretpostavljam da i bi ti voleo da čuješ te odgovore, ali onda se postavlja pitanje ko je taj drugi čovek koji je pucao. Da li postoji bilo kakva sumnja ko bi mogao da bude taj čovek koji je pucao, iako se on praktično ne pominje. Pominje se samo jedan čovek koji je pucao, to je Zvezdan Jovanović koji je u istrazi priznao ubistvo, ali od tvog iskaza dolazimo do činjenice da je postojalo još jedno mesto, još jedna puška. Koga je na prelazu Batrovci oficir JSO pustio da ode?! Milan Veruović: "Ja sumnjam, ko je mogao da bude taj čovek, ne znam. Ne znam ko je mogao da bude, ali činjenica je da sam u novinama pre nedelju dana pročitao u listu "Vreme" da je na graničnom mestu Batrovac 11. marta ušlo lice i 12. marta isto lice ispraćeno, znači bez putne isprave. Uveo ga i ispatio visoki oficir, kako piše u novinama, visoki oficir jedinice JSO-a. Znači, 12. marta kada je "Sablja" bila u toku, kada je bilo vanredno stanje neko je mogao nekog iz zemje ili bez putne isprave. Znači, to je u meni probudilo crva sumnje u sve to i ja bih voleo da tu činjenicu, znači, da znamo da li je to istina ili nije i voleo bih da se ne špekuliše po novinama takvim nekim izjavama i da takve neke izjave ostaju neprimećene. Znači, ne znam kako ta činjenica nije bila primećana od tužioca i kako se niko od medija, od novina, od bilo koga, od javnosti nije zapitao, ej, da li je to istina. Da li je istina da je neko mogao 11. marta da uvede nekog u državu bez putnih isprava i da ga 12. marta, a znamo šta se desilo 12. marta, izvede iz države isto tako, bez ikakve putne isprave, bez ikakvog zapisa. Kada bi mi odgovorili na to pitanje možda bi onda mogli da razjašnjavamo stvar, ko je bio taj i da li je on uopšte postojao i da li je on bio u Birčaninovoj ili bio negde drugde. " B92: Posle "Sablje" sročena je optužnica. Glavni organizator je prema optužnici Milorad Luković Legija, bivši komandant Jedinice za specijalne operacije. Jedna kontroverzna ličnost o kojoj i sam Zoran Đinđić često govorio, govorio je o tome kako su se upoznali i šta je taj čovek učinio 5. oktobra. Po tvojim saznanjima, ako uopšte možeš tu priču o odnosima premijera sa Miloradom Lukovićem Legijom, kakvi su oni bili? Na kom nivou su bili i kada su oni okončani? Milan Veruović: "Ja znam da smo mi pokušavali kontakt sa njim pre 5. oktobra. Znam da je on kategorički odbijao da izda svog komandanta, kako je tada govorio. Znam da tog 5. oktobra su oni došli sa svojom jedinicom i pretpostavljam da, kada su videli masu ljudi koja ih je opkolila, da su oni u tom trenutku shvatili da je lakše da se predaju i da shvate da je to istina nego da rade bilo šta drugo. Tako da u njima ne vidim neke prelomnike te revolucije 5. oktobra. Kontakti i odnosi premijera sa Legijom, kontakta i odnosa nije bilo nekih, sem tih službenih, zvaničnih. O tome da se radilo o čoveku koji ima uticaj na tu jedinicu, o čoveku koji je, eto, tog 5. oktobra rekao jedinici da neće poslušati naređenje tadašnjeg komandanta. " B92: I posle kada je hapšen Milošević? Milan Veruović: "I posle kada je hapšen Milošević. I pobuna "Crvenih beretki" gde ja njega nisam video. Ja sam bio sa premijerom u Kuli tada. Kada smo otišli, kada je jedinica bila pobunjena, tada sam video Zvezdana Jovanovi}a, video tog Gumara, video sve njih. Tada, zvanično već Legija je bio penzionisan ili ne znam šta, suspendovan, tako da on nije bio tamo. " B92: Da li je on za vas profesionalce predstavljao pretnju, posle te pobune kada ste znali da oni nisu, da tako kažem, prijateljski raspoloženi prema Vladi Srbije i premijeru, prema MUP-u? Da li je on za vas predstavljao pretnju, opasnost? Milan Veruović: "Ja nisam nikada imao saznanja da oni nisu prijateljski, kako ti kažeš, raspoloženi prema Vladi i prema premijeru. To je taj propust u informacijama koje smo mi trebali da dobijamo od naše službe. Znači, to je upravo propust onoga što sam ti na početku samog razgovora rekao, propust čoveka koji se bavio bezbednošću te jedinice. Ja nisam imao saznanja o tome da preti opasnost sa te strane. Jednostavno smo ih doživljavali kao i SAI, kao i Žandarmeriju, kao i MUP, kao i sve ono gde mi radimo, kao deo jednog sistema. B92: I za kraj, taj sistem, ti si praktično u taj sistem ušao tek kada se desila promena u ovoj zemlji, postao si zvanično službeno lice i deo tog aparata policijskog. Ispostavilo se da veliki broj ljudi koji su organizovali ubistvo, od jednog čoveka koji je dojavio, navodno za 1. 200 Eura, da je kolona vaša krenula, pa preko Milorada Bracanovića koji je bio visoki službenik Državne bezbednosti. Taj veliki deo aparata je praktično učestvovao u atentatu na predsednika Vlade ove države. Kako objašnjavaš da je toliki broj ljudi ostao u toj službi, u krajnjem slučaju, koliko njih i danas ima u službi koji mogu predstavljati opasnost po ljude kao što je Zoran Đinđić bio? Milan Veruović: "Pa, ja mislim da ih ima još puno, mislim ustvari da su svi tu, jer ne znam šta se promenilo. Ne znam šta se promenilo od 5. oktobra u policiji, ne znam šta se promenilo od 12. marta u policiji. Oni su još uvek tu, rade isti posao. Istina je to što si ti rekao da je neko mogao da gleda naše kamere, kamere kojima smo bili povezani u Centru za bezbednost, koji je već pripadao BIA, kojoj mi nismo pripadali. I sam apsurd je bio u tome, na koji sam ja ukazivao, onog trenutka kada su nas rasformirali kao jedinicu za obezbeđenje iz Državne bezbednosti u Javnu bezbednost. Znači, tu je ostao jedan vakuum prostor u kome se sve to izdešavalo i kako bih ja rekao, sve to skuvalo. Mi tada imamo dve apsurdne stvari. Mi imamo osmatranje kuće, objekta u kome se nalazi premijer pod nadležnošću BIE, kojoj mi ne pripadamo. I upravo je to ono o čemu si ti sada govorio, upravo je to bilo mesto odakle je neko sebi mogao da da za pravo da gleda te kamere i da na tim kamerama vidi kada mi krećemo, koliko nas ima i da to dojavljuje ljudima koji su spremali atentat. " B92: Ali, još veći apsurd, bar za javnost, je da se neki ljudi privremeno brane sa slobode. Milorad Bracanović, čovek koji je označen kao jedan od ključnih ljudi u celoj toj priči se brani sa slobode. Milan Veruović: "To je totalni, po meni totalni apsurd. Prvo, apsurd je u tome što, toliko je pompezno bilo to hvatanje njega i otkrivanje da je on nešto učestvovao u tome, organizovao. Jeste ili nije, ja ne znam, ali pored svega toga što smo mi saznali o tom Miloradu Bracanoviću, on je negde na slobodi, on je tu negde, šeta slobodno, može da organizuje nešto, možda ne organizuje, ne znam šta radi, ali to je pitanje koje treba stvarno postaviti nekom nadležnom u MUP-u. To je čovek, recimo, koji je bio šef bezbednosti jedinice kada je komandant te jedinice bio baš taj Legija. To je čovek koji sa njim ima kumovske, prijateljske, bratske odnose, kako bih rekao. To je čovek da MUP treba da razmišlja, ličnost o kojoj je MUP trebalo da razmišlja onog trenutka kada ga je postavio na mesto zamenika načelnika resora. To je čovek pod kojim je, posle koga je došlo do promene resora, rasformiranje resora, formiranje BIA. To je čovek o kome treba postaviti puno pitanja. Kao jedan detalj koji može...pratio sam eto isto, recimo Maja Gojković je bila u emisiji "Profil" i pratio sam tu emisiju. Ona je u jednom trenutku rekla, odgovorila je novinaru koji je pitao otprilike kako objašnjava to da je gospodin Šešelj bio jedan od najinformisanijih političara u Srbiji. A ona je sebi, recimo, dala za pravo da kaže da je Vojislav Šešelj, odnosno objasnila to da je on informisan tako što ljudi koji se bave, ne znam da li si pratio emisiju, koji se bave poslovima bezbednosti i koji su na tim ključnim tačkama gde dolaze sve te informacije imaju poverenja baš u njega, u Šešelja. Nemaju poverenja u ovu novu demokratsku vlast, nego imaju poverenja u jednog Šešelja, koji nije u vlasti i to je razlog zašto oni njemu dostavljaju te informacije. I to je isto pitanje koje bih ja postavio, da li je neko poveo, da li se neko poneo tim pitanjem posle te informacije, posle te izjave Maje Gojković i pitao ko je taj čovek iz BIE, iz MUP-a, iz ne znam odakle, koji veruje Šešelju i po kom osnovu on službene informacije može da daje čoveku koji mu nije pretpostavljeni. " B92: Možda za kraj, da završimo pitanjem, ono što muči sve u ovoj zemlji je koji je zaista bio motiv ubistva Zorana Đinđića? Optužnica navodi dve stvari. Jedna je to što se on spremao za borbu protiv organizovanog kriminala, pa su kriminalci to na vreme saznali, a druga je njegova politika i ono što je on kao premijer radio svakodnevno, pre svega njegova rešenost da sara|uje sa Haškim tribunalom. Naravno, ne tražim od tebe da daš odgovor na koji niko nema za sada odgovor, ali kako ti razmišljaš na tu temu? Milan Veruović: "Da, na to mogu da dam svoje mišljenje, ali pre nego ti dam mišljenje za to, apsurd je to uopšte da mi imamo ubistvo, a nemamo motiv ubistva. Da mi možda treba da tražimo motiv ubistva u, kako sam čitao u nekim novinama, konfuziji jedne kriminalne grupe koja se uplašila borbe protiv organizovaog kriminala koja je bila najavljivana zadnjih godinu i po dana, koja nije bila ništa novo. Znači, konfuzija te grupe je za mene totalno neprihvatljivo kao motiv da ubiju premijera, čoveka koji se bavio politikom. Mislim, imamo Italiju, imamo Maltu, pa iz tih nekih dešavanja koja su se tamo dešavala, mi možemo da ustanovimo. Čak mafija neka ako i ima razloga nekog da ubije i ako traži motiv u nekome onda su to sudije, onda su to tužioci, onda je to policija, onda su to ljudi koji se direktno bave njihovim poslom. Ja motiv ubistva premijera ne bih tražio uopšte u toj kriminalnoj grupi, već bih tražio neke analize njegovog političkog rada. Mislim da je on čovek koji je, ne mogu da kažem, ubijen zbog, po mom mišljenju, motiv tog ubistva je upravo njegov politički rad, njegove političke ideje i njegova ideja o Srbiji, koja je bila možda različita od nekih drugih stavova, stavova možda nekih većih institucija, nekih država možda, ne znam koga. Ali nikako ne bih tražio taj motiv u toj kriminalnoj grupi na koju se svelo sve. Znači, uhapsili smo kriminalnu grupu, pola te kriminalne grupe se negde krije po rupama beogradskim i dan danas, i sad mi čekamo da policija uhapsi tu kriminalnu grupu da bi nam objasnili ko je odneo pušku iz Admirala Geparta i stavio ispod nekog kamena na Novom Beogradu. I ono što je ostalo totalno meni neobjašnjeno, kako su ljudi po njihovim izjavama mogli sa tri auta iz Admirala Geparta, da se u 13 sati posle podne u najvećem špicu izvuku preko Kneza Miloša ili ne znam kojim putem su išli do auto-puta i tim dođu do Novog Beograda. Znači, opet bih se vratio na rad i povezanost policije. Na svakoj toj raskrsnici imamo jednog saobra}ajca. Po mom mišljenju, da je samo taj jedan saobraćajac izašao na raskrsnicu, dobio signal da se dešava, da je zaustavio saobraćaj, ja ne znam kako, kuda bi oni to prošli tamo. Kako su oni uspeli. Znači, dve stvari su, kako su uopšte uspeli da borave u toj zgradi tih tri-četiri dana po njihovim izjavama, koliko su nas već odatle posmatrali, kako su onda uspeli posle toga da se odatle izvuku i da odu?" B92: Ko je zadužen da proverava zgrade? Pretpostavljam da nije ekipa vaša, ličnog obezbeđenja. Milan Veruović: "Zadužena je bila jedinica za obezbeđenje objekata. Jasno, samo njeno ime govori da jedinica koja obezbeđuje objekte, obezbeđuje objekte na način taj što će obezbediti i njihovu okolinu. Kako ona obezbeđuje te objekte videli smo na našem snimku koji je bio. U trenutku kad smo mi izvozili premijera iz zgrade Vlade, mi nismo mogli maltene da iza|emo iz dvorišta od saobraćaja koji je funkcionisao sasvim normalno, a činjenica je da tu imamo jedno stražarsko mesto, da imamo tu pet ljudi koji su mogli da izađu i zaustave bar saobraćaj. 92: Da li očekuješ da ćeš biti pozvan kada počne suđenje kao svedok? Milan Veruović: "Kako da ne. " B92: Hoćeš ponoviti ovo sve u sudnici? Milan Veruović: "Da. Nemam razloga da ne ponovim. " B92: Kako se danas osećaš? Imao si nekoliko teških operacija. Da li razmišljaš još da se baviš poslom kojim si se bavio do 12. marta? I od čega to zavisi? Milan Veruović: "Razmišljam da ostanem u ovom poslu, nekako sam se saživeo sa tim poslom. A zavisi od mog zdravlja, kako ću nastaviti taj oporavak. Stvarno sam bio povređen teško, i stvarno sam imao sam četiri operacije i ovu poslednju operaciju sam imao pre dve nedelje i nadam se da će biti sve u redu, pa posle toga sve ostalo. Glas javnosti - Vladan Dinić Đinđić nije ubijen iz Admirala Geprata
Kontakti Đinđića i Legije
Iza ubistva stoji politika...
Enigma za mene - Milorad Bracanović...