Marketi u Hrvatskoj ukidaju odeljke za meso ili im skraćuju radno vreme
Autor: Glas javnosti
Mesara radi od 7.30 do 17.30 časova – stoji na tabli na ulazu u jedan market u Zagrebu, uz dodatno obaveštenje kako je građanima dostupno i pakovano meso u rashladnim vitrinama.
Nema mesara - ukratko objašnjava jedan od dvojice mesara koji rade na odeljenju za meso. Ali, tvrde stručnjaci, ovaj model rada se ne primenjuje samo ovde. Širom Hrvatske, trgovci na malo muče se sa nedostatkom mesara (i ne samo njih!), a kako je počela turistička sezona, ovaj problem postaje sve uočljiviji. Neki trgovci na malo su od tada ukinuli otvorene šaltere za meso, bilo u nekim filijalama ili rade sa skraćenim radnim vremenom. Tamo gde potrošačima meso služi osoba koja radi sa salamom, meso se ne seče, ne melje..., već se samo vagaju komadi koji su već isečeni. I nije ništa bolje ni sa hlebom.
Martin Evačić, predsednik Udruženja trgovine pri Hrvatskom savezu poslodavaca, kaže da trgovci poslednjih nekoliko godina smanjuju broj radnika gde god mogu, ne zato što žele, već zato što ih nema. U prodavnicama sa oko 2.000 kvadratnih metara, to znači da je broj radnika pao sa 40 na 35, gde ih je pet do četiri, a kako je manjak i dalje prisutan - ukupno u celoj prodavnici sa oko 200.000 radnika i 10% - samo u maloprodajnoj prodavnici prehrambenih proizvoda manjak je oko 9.000 radnika. Naravno, ovo delimično nadoknađuju strani radnici, objašnjava Evačić. Ali postoji manjak kvalifikovanih mesara, verovatno 15 do 20%. Međutim, on smatra da mesare u prometnijim prodavnicama neće biti ukinute tek sada, ali su otvorena odeljenja za hleb gde je prodavac usluživao kupce gotovo eliminisana.
Dragan Munjiza, trgovinski stručnjak, kaže da je u Hrvatskoj izdato više od 200.000 dozvola za strane radnike i da se taj broj svake godine značajno povećava – za nekoliko desetina hiljada. - Uskoro će broj stranih radnika u Republici Hrvatskoj preći 10% ukupne radne snage, a pošto rade isključivo u privatnom sektoru, procenat je bliži 20%. Najveći broj stranih radnika radi u građevinarstvu, ugostiteljstvu (turizmu) i maloprodaji. Dakle, približno 7-8% svih radnika u maloprodaji su stranci, a taj udeo se povećava tokom sezone. Neki trgovački lanci u Istri plaćaju vozačima (stranim radnicima) i do 3.000 evra neto tokom sezone jer je alternativa da uopšte ne dostavljaju robu do prodajnih mesta. Takođe, nedostaje radnika u skladištima, za transport - i uopšte u maloprodajnim prostorima. Mesari su dugo bili deficitarni, jer biti dobar mesar zahteva mnogo prakse i stručnosti, a njihove plate su često najviše u prodavnici. Međutim, nema ih dovoljno, pa prodavnice odlučuju da ukinu klasična odeljenja mesara i pekara i zamene ih samoposlužnim odeljenjima delikatesa i mesa u poslužavnicima, kao i odeljenjem pekara - objašnjava Munjiza.
Taj način, dodaje, je praktičniji i racionalniji (jeftiniji), ali kupci dobijaju lošiju uslugu, posebno onaj deo kupaca koji voli da komunicira sa prodavcima. - Neki trgovci čak nemaju ni odeljenja za meso, a neki ih ukidaju na određenim prodajnim mestima ili, poput Konzuma, ograničavaju radno vreme mesara na jednu smenu. Ovo je posebno izraženo u turističkim centrima gde je i kupcima i trgovcima veoma važno da kupac prođe kroz prodavnicu „što je brže moguće“ – napominje Munjiza, dodajući da je situacija malo povoljnija za veletrgovce jer retko rade vikendom i više plaćaju svoje radnike. - Tokom sezone sigurno nedostaje i do 5.000 radnika za rad u maloprodaji. Trgovci se snalaze tako što dovode zaposlene iz zaleđa na najbolja sezonska prodajna mesta, dok su prodavnice u zaleđu zatvorene ili češće rade samo u jednoj smeni - tvrdi Munjiza.
Trgovci na malo koji imaju veće troškove zbog nedostatka radnika (pošto trenutni zaposleni moraju da plaćaju više kako ne bi i oni otišli) pružaju lošiju uslugu. Imaju nedostatak dobro sređene robe, loš kvalitet istaknutih cena i promocija, preopterećeni radnici nisu dovoljno uslužni i ljubazni prema kupcima, rade skraćeno radno vreme, ima puno neispravne robe, neuređenih prodajnih mesta..., nabraja Muniza. – Međutim, postoje trgovci koji nemaju takav problem, jer zapošljavaju isključivo domaće radnike koji su dobro plaćeni (iznad proseka u poređenju sa industrijom). Postižu najbolje rezultate, međutim, trude se i da racionalizuju svaki segment svog poslovanja i usluga - zaključio je Munjiza.
Prema procenama Hrvatske privredne komore o nedostatku mesara na tržištu, odnosno koliko ih fali u maloprodaji, a koliko u mesnoj industriji, koje mesne industrije stipendiraju studente u tom pogledu i da li zbog toga pronalaze dovoljno kvalifikovanog kadra, odgovor je bio „jer se sve više dece upisuje u stručna zanimanja po jedinstvenom modelu obrazovanja“.
- Tokom proteklih pet godina, 4.556 učenika je upisano u stručne programe zasnovane na jedinstvenom modelu obrazovanja koji zagovara Hrvatska komora stručnog obrazovanja (HOK) - kažu iz Hrvatske komore stručnog obrazovanja (HOK). Ali uprkos pozitivnim trendovima upisa, oni priznaju da su „skoro sva zanatska zanimanja trenutno deficitarna“.
– A kada govorimo o nedostatku radne snage, govorimo o gorućem problemu za hrvatsku ekonomiju, uključujući i zanatski sektor – upozoravaju. Prema njihovim podacima, kada je reč o mesarima, od školske 2020/2021. godine. do 2024/2025. godine u Hrvatskoj se 302 dece upisalo u ovu profesiju, prosečno od 52 do 77 učenika godišnje.
- Ključno je nastaviti rad na obrazovnom sistemu kako bi se zadovoljile potrebe tržišta rada, obezbedila praktična nastava u licenciranim zanatskim radionicama, obezbedila sigurna mesta za rast, razvoj i učenje, a zatim i mesta za rad i uspeh zahvaljujući veštini i marljivosti - rekao je HOK.
Glas javnosti/B06S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
