KAKO JE MILOŠEVIĆ SKLONJEN SA VLASTI: Arkanova likvidacija kao priprema za 5.oktobar?

U poplavi brojnih biografskih i autobigrafskih ispovesti, za koje neki tvrde da su od "istorijskog značaja", nije lako razlučiti šta se iza brda valja...

Kad sam, na takozvanom "radnom doručku" (srpski: krkaš, piješ i ogovaraš) dobio i drugi tom knjige  "Povlenske magle i vidici"  (prvi sam kupio pre no što mi ga je moj stari znanac Dule poklonio) malo sam se - uplašio magli...

Pogotovu povlenskih...

Šta ako ti knjiga padne na nogu?

Prebiće je!

Zato sam sa "Maglama i vidicima", na 1.252 stranice teksta pažljivo barato. Raščistih astal, stavih knjige na sto i odlučih da pogledam - šta to tamo piše?

Mnogi događaji i mnoge stvari iz Duletovih pisanija su mi poznati, al' opet, ne baš sve i baš - tako.

Onda velim, čovek je preveslao tri sistema, čovek je bio i na vrhu i na dnu, a u najgore doba i ministar policije.

Biće da on, Dule, Valjevac, sve zna.

I, kad sam pročitao oba toma (časna reč, sve od prve do poslednje stranice) došao sam do lakonskog zaključka: mnogo je lakše pročitati 1.252 stranice nego - Dušana Mihajlovića!

Dule je u oba toma izneo mnogo toga, mnoge istine su sad, posle "Magle i vidika" jasnije, ali je mnogo toga čovek koji mnogo zna, ostavio nedorečeno.

Čak i tamo, gde je "branio" određene ljude iz svog okruženja ili svoje saradnike, ostavio je žaoku na kraju.

"Ubio se" tako Dušan upinjući se da odbrani lik i delo generala i bivšeg načelnika GŠ VJ Momčila Perišića sa sve Najborom, američkim agentom CIA, da bi sve to, na kraju ostavio nedorečenim, uz opasku:

"Ah, te proklete pare..."

Takvih primera ima dosta.

U prvoj knjizi, u odeljku "Spisak smrti" od 524. do 529. stranice Dušan Mihajlović ređa, ali i analizira neveseli spisak smrti na ulicama Beograda... Uz otkrivanje nekih pikanterija, za oko mi je zastao deo oko monstruozne likvidacije Željka Ražnatovića Arkana, 15. januara 2000. u beogradskom "Interkontinentalu".

O tom ubistvu, verovao sam da dosta znam, da smo u "Svedoku" gde sam glavni i odgovorni urednik objavili mnogo toga znanog i neznanog, ali me je Dušan Mihajlović obalio s nogu, obelodanjujući, ali ne i tvrdeći - verziju - zašto je, zapravo, ubijen Željko Ražnatović Arkan?!

Iskusni Dušan Mihajlović, istina, ne tvrdi da je to -  tako, ali da je "čuo da je baš tako", i to što je čuo - stavio je javnosti na uvid, i na procenu. A, šta je to, evo, crno na belo delova iz prve knjige "Povlenske magle i vidici":

"... To se može reći i za slučaj likvidacije narodnog poslanika, predsednika Stranke srpskog jedinstva i komandanta dobrovoljaca, Željka Ražnatovića Arkana, 15. januara 2000. u hotelu "Interkontinental" na Novom Beogradu, kao i za slučaj nekadašnjeg predsednika Srbije Ivana Stambolića, koji je nestao 25. avgusta 2000. godine.

Likvidacija Željka Ražnatovića bila je važan politički događaj, s obzirom na način kako je ubistvo Arkana izvedeno, i kakvu je ulogu Arkan imao na političkoj, javnoj i tajnoj sceni Srbije. Arkan je specifičnost Srbije. On je najbolji dokaz da smo bili unikatna država, jer nigde na svetu u jednoj ličnosti nisu se istovremeno spajale uloge političara, poslanika, ratnika i kriminalca. Nisam se bavio slučajem Arkan ni kao političar, ni kao ministar policije, tako da ga ne mogu komentarisati. Tim atentatom odavno se bavi pravosuđe, tako da više nije policijski aktuelan. Kao i svakog građanina interesovali su me motivi ovog zločina.

Pored zvanične verzije, pažnju mi je privukla i priča koju sam čuo od prijatelja koji je jako dobro poznavao Arkana, jer je sticajem okolnosti spasao život njegovom sinu Mihajlu na ratištu. On mi je izneo vrlo zanimljivu tezu o kojoj vredi i danas razmišljati.

Ta teza glasi:

- Arkanova likvidacija je bila prprema za 5. oktobar i za sklanjanje Slobodana Miloševića!

Bio sam zaprepašćen kada sam to čuo od čoveka koji je blizak okruženju Željka Ražnatovića.

Sledilo je potom objašnjenje:

- Kako bi izgledao 5. oktobar da je Arkan bio živ? I da je sa svojim "tigrovima" krenuo da ubija koga stigne, ili da se uputio ka Skupštini. Zar se ljudi ne bi razišli i propustili Arkana da ode tamo gde je krenuo?

Kažem:

- Zašto bi Arkan to uradio? Zašto ne bi Željko Ražnatović kao i svi drugi prišao narodu?

Odgovor je bio:

- Jer je imao Interpol za vratom i policiju, maltene, svih zemalja Evrope. A gonio ga je i Haški tribunal. Arkan je bio u situaciji da nije mogao da ode nigde iz ove zemlje i da mu je jedina zaštita u Srbiji bio sam Slobodan Milošević, njegova tajna služba i njegov režim. Arkan je mogao da bude to što je bio samo sa Miloševićem i tim režimom. Ako bi se Milošević i režim promenili, Arkan bi ostao bez uloge narodnog heroja i bez glave, bilo zbog Interpola, bilo zbog Tribunala. Prema tome, onaj ko je pripremao 5. oktobar morao je prvo da skloni Arkana, jer bi Željko Ražnatović, sasvim sigurno mogao da skupi bar 40 profesionalnih ubica, spremnih da ubijaju i demonstrante 5. oktobra 2000. godine.

Tako je i veliko pitanje kako bi taj dan izgedao da je Arkan bio živ.

Sahrana Željka Ražnatovića uz počasnu Dobrovoljačku gardu, sa jedne strane značila je žal režima za jednim od stubova svoje vlasti, a sa druge strane, oprošaj sa Arkanom onih koji su tu likvidaciju izveli za račun, opet, prema mom mišljenju, još nepoznatog naručioca ovog politički motivisanog ubistva..."

Ovaj deo knjige "Povlenske magle i vidici", je, blago rečeno - senzacionalan.

Iskusni političar, čovek koji mnogo zna, Dušan Mihajlović, siguran sam da ovu priču ne bi, i nije stavio, tek zbog kolorita.

Čak, Dule tvrdi da je to teza o kojoj bi, ozbiljno, trebalo razmišljati i danas!?

(Glas javnosti) 

SKINI APLIKACIJU