Krvava bajka srpske današnjice: Naša deca, a njihovi pendreci

Mladost i inteligencija složni su i na istom zadatku, kako kažu, u borbi protiv nepravde, za bolju Srbiju. Dostojanstveno, mirno i ljudski...

Istorija Srbije se ponavlja, a usud je konstantno obeležava... 

O tome svedoči i današnjica, smeštena na polovini druge  decenije 21.veka, kada su mladi, opet, na prvoj liniji fronta i od sebe ne odustaju.

U Srbiji, zemlji na brdovatom Balkanu, kako je to opisala naša proslavljena pesnikinja Desanka Maksimović, na pragu Drugog svetskog rata odigrala se "krvava bajka". Tada je, đake i direktora kragujevačke gimnazije, profesora Lazara Pantelića, izveo nemački neprijatelj iz školskih klupa i streljao u Šumaricama.

Mladost i inteligencija danas su u novom velikom iskušenju u, kako je zovu, svojoj borbi za "promenu sistema vrednosti".

Na fakultetima  i ulicama, traže samo "normalnu državu", a dobijaju udarce pendrecima i krv se opet proliva.

Završavaju u bolnici, u pritvoru od 48, pa i 30 dana, smeštaju ih u zatvore, a oni odgovaraju da nastavljaju, "da niko nije umoran", da im se pripisuju grehovi koje nisu počinili i da postaju politički zatvorenici  zato što mirno traže slobodu za svakog pojedinca, svakog građanina Srbije.

Insistiraju, bezuslovno, na zahtevu "hoćemo izbore" i ne odustaju od blokada, ni po cenu da završe iza rešetaka. Ne daju svoju dušu....

A, mladost i inteligencija i dalje idu "ruku pod ruku"... Kao što je nekada Lazar Pantelić bio uz svoje đake i zajedno sa njima položio život na oltar otadžbine, uz mlade su danas njihovi profesori, na fakutetima i srednjim školama.

Složni su na istom zadatku, kako kažu, u borbi protiv nepravde, "za bolju  Srbiju". Dostojanstveno, mirno i ljudski...

Sećanje na  umne glave

I opet srpski usud... Inteligencija, prokazana i omalovažena, gurana na margine... Ponovo veza sa prošlošću, jer nekako pogled unazad nam govori da mnogi naši umni ljudi nisu dobili mesto u istoriji, koje zaslužuju.

A, baš kao i čestiti  profesor Pantelić, dali su Srbiji mnogo u nauci, kulturi, ekonomiji...

Da li je "kriva" ideologija koja se svela na to da "ako nisi sa nama nema te" , ne samo u udžbenicima i obeležavanju značajnih datuma, već jednostavno, baš nigde?!

Nisi zaslužio, jer nisi svoju slobodnu misao obuzdao i ukalupio u naše okvire, kao da poručuje vlast.

Ako oni zaboravljaju naše umne glave, naše velikane, mi ne smemo, Moramo se setiti njihovih zasluga, otrgnuti od zaborava činjenicu da je, baš Lazar Pantelić život dao za svoju zemlju, da je srpski heroj koji zaslužuje važno mesto u istoriji otadžbine.

Ako nije bio komunista, pa su ga oni zaboravili, hajde da se danas neka osnovna škola ili gimnazija nazove po njemu, da neka ulica ponese njegovo ime. Toliko mu dugujemo... Njemu i mnogima koji su nepravedno zaboravljeni.

Glas javnosti

 

SKINI APLIKACIJU