Istraživanje organizacije CRTA tako je postalo povod za pravi mali obrt na političkoj sceni Srbije. Prema oceni naših sagovornika ovakva statistika, iako pokazuje potencijal, ne ukazuje nužno na realnu mogućnost smene vlasti demokratskim putem.
Protesti koji traju od pada nadstrešnice u Novom Sadu i sve akcije koje su uuz njih sprovedene nesumnivo uživaju podršku velikog broja građana.
Protest na Slaviji održan u okviru ovih demostracija najveći je građaski protest održa u Srbiji u ovom veku, a podrška studentima koji se već više od mesec i po dana nalaze u blokadi dolazi iz različitih društvenih sfera.
Nezadovoljstvo građana je očigledno, međutim od suštinsk je važnosti činjenica da proteste ne predvodi alternativna politička opcija već studenti, te ove brojke mogu stvoriti iluziju zrelosti biračkog tela u Srbiji da vlast smeni demokratskim putem, na izborima.
Vlast i njeni funkcioneri insistiraju na nepokolebljivoj podršci svog biračkog tela, međutim i u ovom istraživanju koje je sprovela CRTA navodi se da čak 10 osto baš simpatizera Srpske napredne stranke podržava proteste i studentske blokade.
Može se zaključiti da je vlast neadekvatnim odgovorima na krizu poljuljala poverenje svojih birača, međutim statistika prikazana u ovom sitraživanju, prema rečima naših sagovornika, više govori o potencijalu za amortizaciju trenutnog nezadovoljstva građana nego o tome da bi naredni izbori bili presudni za vladajuću koaliciju.
Dejan Bursać istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, poručuje da ukoliko su saznanja ovog istraživanja tačna, to bi predstavilo jedu jako veliku promenu u odnosu na „sve što smo prethodno videli“.
Vučić je svoju popularnost održavao na tome što je 50 odsto populacije po brojnim istraživanjima u poslednjih 10 godina bilo zadovoljno smerom u kom Srbija ide zbog relativno dobrih ekonomskih rezultata, zaposlenosti, investicija, rasta plata u odnosu na taj neki referentni period koji većina građana ima, a to je ekonomska kriza i ekonomski kolaps za vreme Vlade Mirka Cvetkovića koja je prethodila dolasku SNS na vlast – objašnjava sagovornik Danasa.
On ocenjuje da trenutno vidimo da postoji porast nezadovoljstva i da taj porast svakako možemo pripisati tragediji u Novom Sadu kao i svemu što je usledilo nakon toga, od loših odgovora režima, preko studentskih protesae do činjenice da su ljudi u jednom značajnom broju izgubili veru u narativ koji plasira vladajuća garnitura na čelu sa predsednikom o razvoju Srbije. Bursać kaže da je, takođe, vrlo vreovatno da i oni koji su do sada možda bili ambivalentni prema režimu sada u značajnoj meri mobilisani protiv vlasti potrešeni tragedijom.
– Šta iz toga možemo da zaključimo? S obzirom da se rejtinzi stranaka nisu značajno promenili glavni zaključak iz ovoga je da opozicija propušta priliku da mobiliše nezadovoljstvo, odnosno da se uozbilji u ovoj situaciji i da vidi kako može da „otkine“ neki procenat birača SNS i ponudi im alternativu da građani koji su nezadovoljni imaju za koga da glasaju – poručuje.
Međutim, sagovornik Danasa stoji pri stavu da ako bi sada došlo do izbora, ne bi došlo ni do kakvih značajnih promena niti iznenađujućih rezultat, jer je opozicija nevidljiva u ovoj situaciji, a vlast i dalje ima sve poluge moći koje osiguravaju pobedu na izborima. Bursać ističa da i u slučaju referenduma ovo ne predstavlja odlučujući faktor, mada iz razloga što referendum o smeni predsednika kao takav ne postoji.
– Ja sam prilično siguran da među onih 30 i nešto odsto uglavnom glasači vlasti, dakle oni koji bi na izborima ili referendumu glasali za vlast. Dok među ovih 60 osto ima onih koji su ranije glasali za oopziciju ali i onih koji do sada nisu glasali jer da jesu izlaznost bi bila preko 90 odsto, što je nemoguće – kaže za Danas o istraživanju CRTE Alekesandar Ivković istraživač Centra savremene politike.
On ukazuje da ne treba očekivati da svi oni koji prema istraživanju podržavaju proteste i blokade izlaze na izbore ali da to svakako stvara veći potencijal da postoji jeda segment bivših apstinenata koji su usled studentskih blokada zauzeli kritički stav te bi možda na neke sledeće izbore izašli da glasaju i na taj način uticali na rezultate izbora. Ivković napominje da se ne može precizno reći koji udeo od tih 60 odsto predsavljaju birači koji su u prethodnim izbornim ciklusima apstinirali, ali prilično je sigurno da postoji potencijal da se aktiviraju oni koji do sada nisu aktivno koristili svoje biračko pravo.
– Čak i 10 odsto ljudi koji su rekli dapodržavaju studentske proteste, a zapravo su deo biračkog tela vlasti. Taklo da postoji i jedan segment kolebljivih glasača do kojih bi neka opcija mogla da dopre i prevede ih na drugu stranu i na taj način izborno ošteti vlast. Ali to je samo potencijal. Dakle, jedan korak je da neki građanni podržavaju studentske proteste, a drugi ozbiljniji korak je da oni onda kažu da bi na sledećim izborima glasali za nekoga ko nije vlast – objašnjava.
Da li će parlamentarna opozicija ili neka druga opcija koja će nastati u međuvremnu uspeti da aktivira ljude u tom smislu, Ivković kaže da je pitanje na čiji odgovor ćemo morati da čekamo.
– Ovo istraživanje pokazuje da postoji plodno tle za tako nešto – zaključuje sagovornik.
Glas javnosti/D01S