Na front je otišao dobrovoljno, kao redov, ali mu je šest meseci kasnije dodeljen vojni oficirski čin mlađeg potporučnika. Služio je kao politički oficir u izviđačkom bataljonu, nikada se nije skrivao iza leđa vojnika, uvek je prvi išao na zadatak. Vojnici su ga veoma poštovali - zbog hrabrosti, odlučnosti i... zbog dobrote.
Veoma je voleo Srbiju, srpski narod, često je putovao po Balkanu – kupovao je knjige, razgovarao sa učesnicima događaja, zapisivao svoja sećanja, sakupljao kolekciju vojnih ševrona, znakova, delova uniforme. U Moskvi je često nosio srpsku uniformu. Znao je sve o vojsci RSK, o borbenom putu, komandantima i oficirima. Vadim je čekao budućnost velikog naučnika, specijaliste za Balkan, principijelnog i poštenog istraživača. Na primer, uspeo je da objavi više od 400 članaka na Vikipediji o mnogim problemima balkanskog regiona.
I možemo biti sigurni da sada nema grešaka i netačnosti. Institut za slavistiku odlučio je da disertaciju Vadima Sokolova objavi u vidu knjige. Vadim je oženjen i ima malu ćerku. Nikada ga neće zaboraviti njegovi prijatelji u Rusiji i Srbiji, naučnici, balkanisti. Večna mu pamjat!
Elena Guskova.