Srbija je za EU crna rupa: Nemački političar otkriva, neutralnost naše zemlje za Berlin neprihvatljiva
Autor: Glas javnosti
Aleksander Noj, nemački politikolog i bivši poslanik Levice, u intervjuu za NIN i tekstu na portalu NachDenkSeiten oštro kritikuje zapadnu percepciju ratova u bivšoj Jugoslaviji, ističući da se srpske žrtve često prećutkuju.
Navodi primere zločina nad Srbima, poput onih u selima oko Srebrenice 1992. i proterivanja oko 200.000 Srba tokom hrvatske operacije "Oluja", naglašavajući da se razlika između "bekstva" i "proterivanja" često veštački stvara radi propagande. Takođe, ukazuje na proterivanje 230.000 kosovskih Srba uz prećutnu saglasnost NATO-a nakon rata na Kosovu, kritikujući narativ o "humanitarnoj intervenciji" i izmišljeni "Plan potkovica" kao opravdanje za NATO bombardovanje 1999.
Noj smatra da Srbija, zbog svoje politike neutralnosti, za Brisel predstavlja "crnu rupu" u geopolitičkom smislu, jer odbija da se potpuno uskladi sa EU i NATO agendom, poput priznavanja Kosova kao države ili uvođenja sankcija Rusiji. On vidi nemačke i zapadne medije kao pristrasne, jer ne pružaju celovitu sliku o sukobima na Balkanu, podržavajući secesionističke snage, osim Srba. Prema njemu, potpunije razumevanje ratova u Jugoslaviji moglo bi promeniti stav Evrope prema Srbiji, ali samo ako se informacije prenesu javnosti, čime bi se izvršio pritisak na vlade
Za NIN je govorio ne samo o toj temi, već i o odnosu Srbije i Nemačke, situaciji u Srbiji, odnosu njegove države prema Zapadnom Balkanu...
Pomenuli ste da mnogi Nemci nisu upoznati sa detaljima ratova u bivšoj Jugoslaviji. Šta tačno nije poznato u Nemačkoj i zašto?
Nemci nisu zaista informisani o složenosti rata i njegovim korenima. Nemački mediji i politika podržavali su secesionističke snage bivše Jugoslavije – osim Srba.
Da li verujete da bi potpunije razumevanje ratova u bivšoj Jugoslaviji moglo uticati na politički stav nekih evropskih zemalja prema Zapadnom Balkanu, posebno prema Srbiji?
Naravno. Ali potpuno razumevanje mora biti preneseno stanovništvu evropskih zemalja. Na taj način će se izvršiti pritisak na vlade u Evropi.
Zašto je važno da javnost ima sveobuhvatnu sliku o sukobu?
Ako nemaju potrebne informacije, njihove vlade mogu slobodno da igraju igru geopolitike.
Da li nemačka javnost danas ima nijansiranije razumevanje dešavanja na Zapadnom Balkanu, kao što je odnos između Beograda i Prištine?
Ne, nemaju više informacija. Naprotiv, Srbija, njena pokrajina Kosovo i Metohija više nisu tema.
Da li pratite situaciju u Srbiji? U proteklih osam meseci, studentski protesti su evoluirali u šire građanske demonstracije koje zahtevaju vanredne izbore. Kakav je vaš stav o ovim protestima?
Teško je reći, jer nisam u Srbiji da bih pratio situaciju. Moj utisak je da neke (ne)vladine organizacije rade na još jednoj promeni režima.
Kako doživljavate odnose Nemačke sa Srbijom? Zvanično, oni se opisuju kao odlični, ali s jedne strane, srpske vlasti povremeno sugerišu da Nemačka igra negativnu ulogu na Balkanu, dok, s druge strane, nemački političari kritikuju srpsku vladu zbog nedemokratskog ponašanja.
Naravno, Nemačka igra geopolitičku igru u bivšoj Jugoslaviji. Sve bivše jugoslovenske republike osim Srbije su pod kontrolom EU i NATO-a. Takva situacija i otpor Srbije su za Berlin i Brisel (NATO i EU) potpuno neprihvatljivi. Sada smo u geopolitičkom ratu između izgradnje i sprečavanja novog svetskog poretka. A Srbija je sada crna rupa za Brisel zbog svoje politike neutralnosti. A pitanje demokratije ili ne je oružje protiv onih zemalja koje nisu usklađene sa Briselom.
Proces integracije Srbije u EU je već neko vreme u zastoju. Dok Brisel signalizira da je proširenje geopolitički prioritet, EU se često bori da postigne unutrašnji konsenzus. Po vašem mišljenju, da li su ove deklaracije o obnovljenom proširenju iskrene i kako ocenjujete trenutno stanje procesa?
Ne verujem u dalje proširenje. Srbija će posebno morati da prihvati vanredne obaveze (Kosovo kao država i sankcije protiv Rusije). Čak i ako bi Srbija to prihvatila, bile bi potrebne dodatne decenije.
Glas javnosti/NIN
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
