Srpska lista treba da insistira na obećanju EU i SAD da neće biti procesuirani oni sa barikada

Srpska lista treba da insistira na obećanju datom od EU i SAD da neće biti procesuirani oni koji su bili na barikadama, niko ne zna koliko je Srba na spisku tužilaštva, kaže Nebojša Vlajić

Kosovska Mitrovica – Ne birajući način da se obračuna sa srpskim narodom, uključujući i političke predstavnike Srba, tehnički premijer privremenih institucija u Prištini Albin Kurti ponovo je posegao i za aktiviranjem tajnih optužnica, selektivno izlažući sudskom progonu svakoga za koga proceni da je pretnja njegovoj ekstremističkoj politici. Uz to, organizuju se i svakodnevna isleđivanja Srba, uz nemušta obrazloženja zbog čega su tačno pozvani na saslušanja. Tako je bilo i u petak, u slučaju člana Predsedništva Srpske liste Igora Simića. Kurtijevo „specijalno tužilaštvo Kosova” prethodno je izdalo poternice za 11 Srba, a za više od 40 njih nalog za „informativni razgovor” u vezi s događajima iz 2022. godine, kada su održani mirni protesti na administrativnim prelazima Brnjak i Jarinje, u opštinama Zubin Potok i Leposavić.

Vučić prisustvuje sednici proširenog kolegijuma načelnika Generalštaba

Oni su tada mirno protestovali zbog akcija Kurtija u vezi s registarskim tablicama, ali i hapšenja Srba iz Kosovske Mitrovice i Zvečana, kao i instaliranja specijalnih jedinica kosovske policije nadomak prelaza Jarinje i postavljanja punkta na Bistričkom mostu, u selu Šaljska Bistrica, u opštini Zvečan, što predstavlja gaženje svih sporazuma. Pritom, proteklih dana na meti kosovskog pravosuđa bilo je još 20 Srba iz opštine Leposavić, a terete se za događaje iz maja 2023. godine, kada je albanski „gradonačelnik” uz asistenciju pripadnika specijalnih jedinica Rosu i potpomognut Kforom nasilno upao u opštinsku zgradu gde su bili zaposleni Srbi, koji su potom danima protestovali, ali im nije uspelo da se vrate na svoja radna mesta.

Poternice, ali i pozivi na „informativni razgovor”, nisu „od juče”, već datiraju još s kraja 2023, odnosno decembra 2024. godine, kad su predsednici opština u srpskom sistemu Dragiša Milović, Zoran Todić i Ivan Zaporožac bili pozvani u policijsku stanicu da daju izjave povodom događaja ispred nasilnih upada albanskih „gradonačelnika” u opštinske zgrade, a tužilaštvo ih je teretilo za „falsifikovanje dokumentacije”, odnosno za poslovanje „u paralelnim institucijama”.

Očigledno je da Priština ne samo da selektivno odlučuje koga će optužiti i za šta, već bira i u koje će vreme aktivirati neku istragu ili optužnicu, kada je potrebno pojačati intenzitet terora nad našim narodom. U najširem spektru aktivnosti tzv. kosovskog pravosuđa prethodnih dana su i proterivanja pripadnika MUP-a Srbije koji rade na teritoriji centralnog dela naše zemlje, a žive na Kosmetu s porodicama. Oni prvo bivaju uhapšeni na nekom od prelaza, a zatim deportovani sa zabranom ulaska na Kosovo i Metohiju.

Najzad, Kurtiju je među najvažnijim akcijama i politički obračun s predstavnicima Srba, a tu je već odavno na meti partija s ubedljivo najvećim brojem glasova našeg naroda i jedina koju podržava zvanični Beograd – Srpska lista. Pre odlaska na saslušanje, Igor Simić je kazao da u Prištinu ide uzdignute glave i da smatra da ništa nije uradio protivzakonito. „U ovaj postupak ulazimo i dajem izjavu ne zato što verujem da je taj postupak pravičan ili da je zasnovan na nekim dokazima o bilo kakvoj krivici bilo koga od svih 40 i nešto Srba koji su saslušani, već zato što znamo da smo nevini i da nismo radili ništa protivzakonito. Znamo da nam je kao političkim predstavnicima mesto bilo uz svoj narod i tada, i danas, i sutra”, kazao je Simić, ali i podsetio da je „svakim danom Srba sve manje”, kao i da se „sve ono što je propisano međunarodnim sporazumima iza kojih su stajale EU i UN nije otelotvorilo u praksi”.

Kad se sve uzme u obzir, posebno brine to što na udaru Kurtijevog „pravosuđa”, može da se nađe svaki Srbin sa Kosmeta, a sve to u momentu kada tehnički premijer privremenih institucija u Prištini ni nakon više od 30. pokušaja održavanja konstitutivne sednice skupštine ne može da formira vladajuću većinu. Pritom se uveliko spremaju lokalni izbori u četiri opštine na severu Kosmeta, gde se očekuje da Srbi zamene albanske „gradonačelnike”, odnosno da povrate lokalnu vlast u Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku, nakon što je Priština tu instalirala Albance posle nelegitimnog izlaska na birališta, koji je srpski narod bojkotovao.

Da je posredi obračun sa Srpskom listom kao političkom partijom svedoči i to što je nekoliko dana pre Igora Simića, na informativni razgovor išao i Slavko Simić, potpredsednik ove stranke, koji se tereti za „napad na novinare” u Leposaviću tokom protesta Srba 2023. godine. Potom je, kako se navodi, zbog bolesti advokata, odloženo saslušanje predsednika Srpske liste Zlatana Eleka, inače direktora Kliničko-bolničkog centra (KBC) u Kosovskoj Mitrovici, koji je takođe pozvan na razgovor. Takođe, albanski mediji tvrde da se pozivu na saslušanje u specijalnom tužilaštvu Kosova „po drugi put nije odazvao” Goran Rakić, nekadašnji predsednik Srpske liste, bivši ministar za zajednice i povratak u kosovskoj vladi, nekadašnji gradonačelnik severne Kosovske Mitrovice, a sada aktuelni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Mediji u Prištini navode da je Rakić „pozvan u Specijalno tužilaštvo u okviru istrage o barikadama”, ali i naglašavaju da će „tužilaštvo uskoro zakazati novo saslušanje”.

Brnabić: Premijer Macut daje sve od sebe u pregovorima sa rektorom Đokićem

Očigledno je da je cilj Kurtija da stalnim sudskim pretnjama, deportacijama, hapšenjima i drugim vidovima progona obezglavi srpski narod na Kosmetu. Svim mogućim saslušanjima, optužnicama za ono što se dešavalo prethodnih godina i drugim merama, trebalo bi dodati i sporne procese za navodne ratne zločine nad Albancima pre završetka sukoba u pokrajini 1999. godine. Tu su najčešće na udaru domaćini i uopšte vlasnici imovine koju su u međuvremenu zaposeli ili nameravaju da zaposednu Albanci.

Bilans svega, a to je i zvanični Beograd potvrdio u aprilu, jeste da je od dolaska Albina Kurtija na vlast bar 20 odsto Srba, zbog neizvesnosti i briga o tome kakve posledice mogu da snose, napustilo teritoriju Kosova i Metohije, a posebno Srbi sa severa. Samim tim, najnovije akcije Prištine očigledno imaju cilj da obeshrabre političke predstavnike i ceo srpski narod. Stvara se klima u kojoj svako razmišlja o tome da li može da bude uhapšen iza ćoška, a potom i osuđen na dugotrajne kazne. Očigledno je da se Kurti svim silama i do linije do koje mu to međunarodni faktor efektivno ne zabrani, bori da se talas iseljavanja nastavi. Pogotovo sa prostora četiri opštine na severu. I da tako faktički sudskim putem zabrani opstanak Srba na Kosmetu.

Ne treba izgubiti iz vida i činjenicu da tužilaštvo tzv. Kosova Srbe tereti za „kršenje ustavnog poretka”, za šta je zaprećena višegodišnja zatvorska kazna. Naročita pretnja usmerena je na više hiljada muškaraca koji su u decembru 2022. bili na barikadama na prelazima Jarinje i Brnjak, a očigledno da u vodu padaju tadašnje garancije EU i SAD da „niko od učesnika mirnih protesta neće biti procesuiran”. Tadašnjem sastanku na kojem su najvažniji međunarodni predstavnici dali garancije prisustvovali su predstavnici zvaničnog Beograda, bivši specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak i nekadašnji specijalni izaslanik SAD za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, a tadašnje barikade, kako ih naziva Priština, bile su prepoznate kao mirni protesti koji su se vodili na severu Kosova.

Podsetimo, više hiljada Srba na severu Kosmeta postavilo je 20. decembra barikade na prelazima Jarinje i Brnjak zbog hapšenja Dejana Pantića, bivšeg integrisanog policajca iz Kosovske Mitrovice, koji je uhapšen na Jarinju i o kome se danima ništa nije znalo, ali i Miljana Adžića iz Zvečana. Posle obećanja da će uhapšeni biti pušteni na slobodu, Srbi su se 28. decembra povukli s protesta. Proces protiv Pantića, koji svoju nevinost dokazuje sa slobode, i dalje je u toku, posle tri godine. U međuvremenu je završeno suđenje Miljanu Adžiću, ali su već u maju sledeće godine krenula hapšenja, kao i presretanja i faktička kidnapovanja Srba za događaje ispred opštinskih zgrada 2023. godine.

Povodom najnovijih eskalatornih poteza Prištine, među kojima su i pokretanje poternica protiv 11 Srba, kao i pozivi na saslušanje čelnicima Srpske liste zbog mirnih i nenasilnih protesta na severu Kosova, oštro je reagovao direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, rekavši da je „ovo novi pritisak na srpski narod od strane Albina Kurtija, ali i bacanje rukavice u lice međunarodnoj zajednici, koja je Srbima garantovala da neće biti žrtve odmazde zbog legitimne borbe za svoja prava”. Petković je tim povodom najavio da će Kancelarija za KiM informisati posrednika u dijalogu Beograda i Prištine Petera Sorensena o novom progonu Srba, tražeći odgovor na pitanje „da li pisane garancije EU nemaju nikakvu važnost i težinu i zbog čega se nemo posmatraju poternice, hapšenja i progon Srba”.

Direktor Kancelarije za KiM u saopštenju dostavljenom „Politici” istakao je „da su se Srbi decembra 2022. povukli s mirnih barikada, ali isključivo jer su date pisane garancije EU i Stejt departmenta SAD, koje su do danas više puta prekršene jednostranim i protivpravnim postupcima Prištine i proizvoljnim hapšenjima Srba”. Podsetio je da upravo u tim garancijama jasno stoji da „ne postoje nikakvi spiskovi za hapšenje ili krivično gonjenje srpskih građana s Kosova zbog učešća na mirnim protestima – barikadama”.

Protesti studenata i građana u Zrenjaninu i Lapovu:"Nismo umorni, vidimo se na Vidovdan"

Mnogi od Srba su bili optuženi i u zatvoru visokog rizika proveli su od 30 dana do šest meseci, dok za mnoge od njih još traje sudski proces, a pravdu čekaju na slobodi. Advokat Nebojša Vlajić, koji zastupa pojedine Srbe u vezi s događajima iz decembra 2022. godine, kojima je poziv upućen još krajem prošle godine, za „Politiku” kaže da „Srpska lista treba da insistira na obećanju koje su dale EU i SAD da oni koji su bili na barikadama neće biti procesuirani”.

Na naše pitanje mogu li sve učestaliji pozivi Specijalnog tužilaštva da budu upućeni stotinama Srba, odnosno svim građanima koji su 2022. danonoćno bili na barikadama, kao i da li to znači da će kosovski zatvori biti mali za sve uhapšene Srbe, Vlajić odgovara da „u ovom momentu niko ne zna koliko je Srba na spisku tužilaštva”. „Ono što je u ovoj situaciji, da tako kažem, povoljnije, jeste to što ne hapse odmah, već dostavljaju pozive. Ipak, situacija nije nimalo naivna, a među Srbima vladaju strah i bojazan ko je sledeći”, zaključuje Vlajić.

Priština isteruje srpski narod iz domova, a govori o albanskim izbeglicama iz 1999.

Posebnu vrstu ironije kad je reč o predstavnicima Prištine predstavlja činjenica da ne propuštaju priliku da optuže Beograd za događaje iz 1998. i 1999. i iznose tvrdnje o velikom broju albanskih izbeglica, dok sami čine sve da Srbe oteraju s Kosova i Metohije, a pojedinima, kao u Lešku, prete izbacivanjem iz njihovih domova, ili ih selektivno deportuju. Tako je predsednica privremenih prištinskih institucija na Dan izbeglica, u petak, poručila da je i ona „bila izbeglica, baš kao i ogromna većina građana Kosova, proterana iz svojih domova zbog genocidnih postupaka Miloševića”. „Na Svetski dan izbeglica moramo se podsetiti da niko ne želi da bude izbeglica, ali svako to može postati. Sećamo se šta znači izgubiti svoj dom, svoju sigurnost, svoj glas. Obećavamo da nikada nećemo zaboraviti”, napisala je Osmanijeva na „Iksu”, prenosi „Kosovo onlajn”.

Ovakve poruke zvuče gotovo neverovatno, ako se uzme u obzir da u Lešku, u blizini Leposavića, administracija samoproglašenog albanskog gradonačelnika Ljuljzima Hetemija pokušava da izbaci na ulicu 17 srpskih porodica iz njihovih domova. A to je samo jedan od masovnih primera nasrtaja na imovinu Srba na severu, kad je reč o institucijama u prištinskom sistemu. Nakon inicijative koju je pokrenuo zaštitnik građana u sistemu Republike Srbije Zoran Pašalić, reagovanjem italijanskog ombudsmana Marina Fardelija, na prethodni zvaničan poziv, već je pokrenuta inicijativa da se pred Međunarodnim institutom ombudsmana, koji okuplja članove iz više od 200 država, otvori pitanje najgrubljeg kršenja i zaštite prava za 70 građana srpske nacionalnosti u Lešku, od kojih se zahteva da napuste svoje domove do kraja juna, nakon čega treba da usledi njihovo rušenje.

Kurtijeva policija pronašla oružje kod Zvečana, tvrde da pripada srpskom političaru

Pašalić je izjavio je da je znatan broj ombudsmana kontaktirao zaštitnika građana povodom poziva na hitnu reakciju zbog sistemske diskriminacije građana srpske nacionalnosti u AP Kosovo i Metohija, koja poprima sve veće razmere. Zaštitnik građana je naveo da je na 106 adresa međunarodnih organizacija i nacionalnih institucija za zaštitu ljudskih prava upućen zvaničan apel zbog prošlonedeljne serije hapšenja pripadnika MUP-a od strane privremenih institucija u Prištini, saopšteno je iz kancelarije Zaštitnika građana. Ukazano je i na ozbiljno narušavanje ustavnih i zakonskih normi i postupanje protivno odredbama Evropske konvencije o ljudskim pravima u slučaju hapšenja jednog penzionisanog policajca, uz raniju zabranu isticanja srpske zastave povodom proslave Vidovdana u Gračanici. Pašalić je istakao da se u narednom periodu mogu očekivati konkretni potezi na međunarodnom planu, kako bi se zaustavilo sistemsko ugrožavanje prava Srba na Kosovu i Metohiji.



Glas Javnosti/ P02S

SKINI APLIKACIJU