Prema nezvaničnim informacijama, događaji u Skupštini Srbije, koji su sprečili raspravu o važnom zakonu, samo su prvi korak u navodnom dogovoru između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i lidera opozicije Dragana Đilasa.
Vučić nameće da su Marinika i Đilas glavna opozicija i to je legitimno, zato je ishod svega toga 12 godina vladavine najgore vlasti u istoriji Srbije.Ako hoćete još toliko samo napred mi u tome ne učestvujemo. pic.twitter.com/bqJzKsRuRu
— PROMENE U FOKUSU! (@FantomiSRB) November 25, 2024
Kako se navodi, cilj je bio da javnost ostane uskraćena za detalje ovog zakona, dok bi glasanje, zahvaljujući bojkotu rada opozicije, prošlo bez prepreka. Ovakav scenario omogućio bi vlastima da usvoje zakon bez javne debate, dok bi opozicija, umesto žestoke borbe u Skupštini, ponovo osnažila svoj narativ o borbi protiv nedemokratskog režima.
Zakon o kojem je reč odnosi se na izmene i dopune zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Na sednici Skupštine Srbije, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović istakla je da bi zabrana iskopavanja litijuma negativno uticala na privredu i poziciju Srbije u globalnim lancima snabdevanja. Prema njenim rečima, strateške sirovine poput bora i litijuma su ključne za zelenu energetsku tranziciju, razvoj savremenih tehnologija i borbu protiv klimatskih promena.
Opozicija u službi vlasti?
Potez opozicije da bojkotuje rad parlamenta nije novina u političkom životu Srbije, ali je ovaj slučaj specifičan zbog tvrdnji da je sam bojkot deo šireg dogovora sa vladajućom strukturom. Ako je zaista tako, postavlja se pitanje: šta opozicija dobija u zamenu za ovakav „kompromis“?
Politički analitičari već dugo ukazuju na moguće veze između pojedinih lidera opozicije i vlasti. Ova situacija, ako se dokaže, dodatno bi učvrstila sumnju da postoji neglasni dogovor između suprotstavljenih strana, koji za cilj ima samo održavanje prividne demokratije.
Ipak, ostaje da se vidi da li će ove tvrdnje dobiti svoju potvrdu ili demanti. Ako su ove tvrdnje istinite, ovakva „genijalnost“ će imati visoku cenu, ali ne za aktere političke scene, već za građane i institucije koje bi trebalo da štite njihove interese.
Glas javnosti