TEMA GLASA JAVNOSTI: Šiptari, džaba vam kuknjava, SRBI MORAJU DA IMAJU ZSO!
Autor: Glas javnosti
Dijalog Beograda i Prištine nastavljen je u utorak 15. juna u Briselu. Briselski pregovori o Kosovu traju već tačno deset godina i dosad je postignuto 48 sporazuma. Onaj jedan od najvažnijih o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO) još nije iako je to međunarodna obaveza Prištine a kako stvari stoje Kurti i ekipa oko njega ipak će morati u narednom periodu tu svoju obavezu da ispune.
Sve je počelo 8. Marta 2011 godine i tada je postignuto osam tehničkih sporazuma, o slobodi kretanja, matičnim knjigama, carinskom pečatu, katastru, priznavanju univerzitetskih diploma, IBM, regionalnoj saradnji i oficirima za vezu.
Potom su pregovori podignuti na viši nivo a 19. aprila 2003. je došlo do prvog sporazuma koji je do danas ostao u javnosti poznat kao Briselski sporazum. U okviru Briselskog sporazuma se u šest početnih tačaka govori o formiranju Zajednice srpskih optina (ZSO) u tri o policiji, dok po jedna tačka sporazuma govori o pravosuđu, lokalnim izborima, planu implementacije prvog sporazuma, diskusiji o energetic i telekomunikacijama…
Kasnije su postignuti i sporazumi o osiguranju vozila, civilnoj zaštiti, mosta na Ibru i drugom…
Pregovori su nekoliko puta bili stopirani, od marta do septembra 2014 zbog izbora u Srbiji kao i zbog formiranja takozvane vlade u Prištini a svakako jedan od razloga prekida pregovora koji je uneo i najveće tenzije u odnose Beograda i Prištine bilo je uvođenje carinskih taksi od sto odsto na robu iz centralne Srbije i BiH. Te takse bile su na snazi od 21. novembra 2018. do juna 2020.
Na početku nastavka briselskih pregovora takozvani kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je da sastanak sa predsednikom Srbije Vučićem neće biri nikakav nastavak dijaloga već poletak jednog potpuno novog procesam izbegavajući da govori o implementaciji svega što je ranije dogovoreno, na pvom mestu o formiranju Zajednice srpskih opština.
Ponovo je dakle formiranje ZSO taj presudan kamen spoticanja u pregovorima i obveza prištinske strane koja uporno ostaje neispunjena.
Politički analitičar Branko Radun za Glas javnosti kaže da ništa u nastavku ovih pregovora nije kao što je ranije bilo i da albanska strana nema više takvu podršku Brsiela i Vašingtona.
-Priština je očekivala da će se dolaskom Bajdena u Belu kuću vratiti 'predtrampovski ambijent' i da će ponovo postati miljenici SAD i Zapada ali je jasno da to ipak neće ići baš tako. Srbija nije više na optuženičkoj klupi niti predstavlja stalnog krivca za kolaps pregovora. Daleko od toga nažalost da se sve promenilo znatno na bolje kada je reč o našoj strani u pregovorima ali je daleko i od mnogo lošeg. Vašington još uvek ne žuri sa pritiskom na Prištinu za formiranjem ZSO ali se i to mođe promentiti u narednim ndeljama i mesecima. Mnogo zavisi i od spoljne politike Bajdenove administracije u narednom priodu a ne smemo zanemariti ni odlazak Angele Merkel sa mesta kancelara na jesen mada ne treba očekivati da će Nemačka nešto drastično menjati svoju politiku prema pitanju Kosova i Metohije, smatra Radum.
Da se po pitanju pregovora i posebno formiranja ZSO kada je reč o stavuu SAD nešto suptinski menja svedoči i izjava američkog ambasadora u Prištini Filipa Kosneta koji je rekao da SAD veruju da Kosovo ima obavezu da formira Zajednicu srpskih opština.
-Istorija nije započela danom kada je formirana vlada Aljbina Kurtija i strane imaju obavezu da poštuju ranije preuzete sporazume i obaveze, poručio je Kosnet.
Podsetimo, Zajednica srpskih opština (ZSO) ili Asocijacija srpskih opština je planirana samoupravna zajednica opština sa srpskim većinskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji.
Predlog za udruživanje usledio je kao rezultat Briselskog sporazuma iz 2013, o kome su pregovarale i zaključile vlade tzv. Kosova i Srbije. U skladu sa nadležnostima datim u Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi i kosovskom zakonu, opštine učesnice imale bi pravo da sarađuju u kolektivnom ostvarivanju svojih ovlašćenja putem zajednice. Zajednica bi imala potpun pregled područja ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanog i ruralnog planiranja.
Očekivalo se da će Zajednica biti zvanično osnovana u zakonskom okviru Kosova 2015. godine, ali je na neodređeno vreme odložena zbog sukoba oko obima ovlašćenja I do danas nije formirana.
Zajednica bi obuhvatala ove opštine: Severna Kosovska Mitrovica, Zubin Potok, Leposavić, Zvečan, Štrpce, Klokot, Gračanica, Novo Brdo, Ranilug i Parteš. Ukupna površina ovih opština iznosi 1,708 km² (659 kvadratnih milja) (15.66% ukupne površine Kosova).
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
