U trenutku kad se svet suočava s globalnim energetskim izazovima i potrebom za održivim izvorima energije, Srbija se nalazi na prekretnici koja prevazilazi puku ekonomsku računicu. Ležišta litijuma u dolini Jadra predstavljaju stratešku sirovinu za 21. vek, ali su istovremeno postala tačka pritiska u širem geopolitičkom nadmetanju.
Iako su protesti protiv eksploatacije litijuma predstavljeni kao lokalni ekološki pokret, više izvora ukazuje na to da su oni instrumentalisani u širem kontekstu destabilizacije Srbije i njene orijentacije ka Evropskoj uniji. Ruski mediji, državne agencije i proruski nalozi na društvenim mrežama intenzivno su promovisali narative protiv projekta u dolini Jadra, ali i samu ideju energetske saradnje Srbije sa zapadnim partnerima. U tim narativima, rudarenje litijuma je simbol „kolonijalne eksploatacije”, a svaki vid strateške saradnje s EU predstavlja „izdaju nacionalnih interesa”.
Vidljiv trag spoljnog uticaja ogleda se i u aktivnostima naloga na mreži „Iks”, povezanih sa stranim centrima moći koji se protive evropskoj integraciji Srbije, uključujući i poznate trol naloge poput @DD_Geopolitics i @GlobalDiss, koji su poslednjih dana zdušno podržavali proteste protiv vlasti u Beogradu, predstavljajući ih kao „borbu protiv zapadnog kolonijalizma”. Ti nalozi, koji već godinama učestvuju u digitalnim kampanjama protiv demokratskih procesa u Evropi, sada su fokusirani na destabilizaciju Srbije kroz spinove, mimove i komentare koji diskredituju svaki oblik saradnje s Evropskom unijom.
Takođe je bila izrazito prisutna mreža domaćih medija s proruskom uređivačkom politikom – uključujući portale poput „Srbin info”, „Nacionalist” i „Pravda” – koji su mesecima objavljivali tekstove s naslovima poput „Litijum truje srpski narod”, „Litijum – nova okupacija” ili „Zeleni fašizam iz Brisela”. Sadržaji sa tih sajtova često su prevođeni i distribuirani preko telegram kanala povezanih s medijima sa Istoka, a zatim viralno šireni po „Fejsbuku” i „Tviteru” uz komentare koji pozivaju na „ustanak protiv zapadne okupacije”.
U tom svetlu, posebno je indikativna uloga Mlađana Đorđevića, bivšeg savetnika predsednika Borisa Tadića i poznatog lobiste za ruske interese, koji se u javnosti profiliše kao „nezavisni opozicionar” i promoter suverenističkih ideja. Đorđević se godinama javno zalaže za tešnje veze Srbije s Moskvom, uključujući i otvoreno protivljenje članstvu Srbije u EU. Njegovo prisustvo i uticaj unutar pokreta koji se protive eksploataciji litijuma, kao i njegovi javni istupi u kojima optužuje Zapad za „ekonomski kolonijalizam”, predstavljaju nastavak proruskog narativa, sada kanalisanog kroz ekološke i civilne inicijative.
U istom pravcu ide i nedavna izjava ruskog ideologa i uticajnog propagandiste Aleksandra Dugina, koji je 30. juna 2025. godine izjavio: „Aleksandar Vučić je gotov, svi Srbi žele da ga nema!” Ovakva otvorena politička poruka, plasirana iz centra jednog od ključnih ideoloških krugova Kremlja, dodatno potvrđuje da pojedini spoljni akteri ne samo da podstiču narative protiv evropske integracije Srbije, već i otvoreno ciljaju aktuelnu vlast u Beogradu, želeći njen pad.
Iako se Đorđevićevo delovanje formalno ne povezuje s političkim strukturama, brojni analitičari ukazuju da se iza kulisa odvija koordinacija između proruskih medijskih kanala, lokalnih organizatora protesta i političkih aktera sa snažnim vezama u Kremlju. Đorđević je u više navrata isticao da projekat iskopavanja litijuma predstavlja „zapadnu zamku” za Srbiju i da bi njegovo prihvatanje značilo „definitivno udaljavanje od Rusije”.
S druge strane, podrška iskopavanju litijuma u Srbiji stigla je od visokih zvaničnika Evropske unije. Bivši komesar za proširenje EU Oliver Varhelji izjavio je: „Litijum iz Srbije može da igra ključnu ulogu u evropskoj tranziciji ka zelenoj energiji. Ako se proces vodi transparentno i u skladu s ekološkim standardima, to je šansa za celu Evropu.” Nemački evroposlanik Mihael Galer rekao je: „Evropska unija mora ulagati u sopstvene resurse, a Srbija je naš prirodni partner.”
Dok međunarodni akteri litijum vide kao šansu, deo domaće javnosti vidi opasnost. Diskurs je ispunjen emocijama, manipulacijama i političkim kalkulacijama, ali jedno je jasno – litijum više nije samo sirovina. Postao je simbol političkog izbora, ekonomskog modela i geopolitičkog svrstavanja. Iako se javni diskurs u Srbiji često vodi u znaku populizma i polarizacije, strateška slika je jasna: pitanje litijuma nije samo pitanje ekologije, već i pitanje energetske nezavisnosti, političke orijentacije i međunarodnog položaja Srbije. Upravo zato je ova tema postala meta spoljnih uticaja, dezinformacija i kampanja čiji je cilj da Srbija ostane zarobljena između interesa velikih sila.
Višegodišnja podrška ruskih državnih i provladinih medija protestima u Srbiji – od ekologije do politike – nije slučajna niti izolovana. Mediji poput „RT Balkan”, „NewsFront” i „Russia beyond” često prenose selektivne informacije o protestima protiv iskopavanja litijuma, predstavljajući ih kao narodni ustanak protiv „zapadnog diktata”. Paralelno, ti isti mediji daju prostor i protestima protiv aktuelne vlasti u Beogradu, podstičući atmosferu destabilizacije, nepoverenja i političke paralize.
Takvo medijsko delovanje nadovezuje se na narativ prema kojem su litijum, investicije, zelena tranzicija i evropska budućnost deo „neokolonijalnog projekta”. U toj slici, Srbija je predstavljena kao žrtva stranih interesa, a svaki pokušaj saradnje s EU ili SAD kao čin izdaje. Time se protesti protiv rudarenja vešto povezuju sa širim talasom destruktivnih političkih protesta koji trenutno potresaju Srbiju, dodatno urušavajući njen ekonomski kapacitet, investicionu stabilnost i evropsku perspektivu.
U takvom ambijentu teško je razdvojiti autentični građanski otpor od organizovane spoljne kampanje. Iako postoje legitimne ekološke zabrinutosti, činjenica da se one toliko poklapaju sa spoljnopolitičkim interesima Moskve otvara prostor za sumnju u iskrenost i spontane motive određenih aktera. Ruski interes je jasan – da se spreči Srbija da postane deo evropskog lanca snabdevanja strateškim sirovinama i da ostane podložna političkom i energetskom uticaju Kremlja.
Glas javnosti/P02S
.png)
