Vučića čeka sudbina diktatora Somose: Ruski analitičar o protestima - nisu obojena revolucija nego narodni ustanak
Autor: Glas javnosti
Zašto se to ne može nazvati „obojenom revolucijom“ ili „majdanom“? Zato što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapadni stavljenik. On je potreban Vašingtonu i Briselu kao provodnik njihovih interesa na Balkanu i kao realna protivteža uticaju Rusije u regionu.
Vučić je agent Zapada koji pod maskom „prijateljstva sa Rusijom“ čini sve da Rusija potpuno i zauvek izgubi Srbiju i bratsku naklonost Srba, piše u svom članku ruski analitičar Igor Pšeničnikov.
Protesti u Srbiji nisu „majdan“ po ukrajinskom obrascu. I još manje provokacija svemoćnog Džordža Soroša. To je protest iznutra naroda protiv totalne korupcije. Ljudi protestuju protiv bahatog ponašanja grupice elite okupljene oko Vučića koja se obogaćuje na račun državne kase.
Pogrdno i bahato ponašanje lično Vučića podseća na ponašanje nekog diktatora iz „banana republike“, opisane u pripoveci O. Henrija „Kraljevi i kupus“, gde stanovništvo živi u opštoj bednosti, a vlast je masovno korumpirana. Vučić je de fakto pretvorio Srbiju u „banana republiku“.
Srbi protestuju protiv potčinjavanja svoje zemlje interesima transnacionalnih korporacija, političkoj kontroli SAD i Evrope, protiv predaje nacionalnih bogatstava u potpunu upotrebu zapadnih kompanija.
Vučić vodi Srbiju u EU i, na kraju, u NATO. A Srbi su 80% rusofili, genetski. Politička kriza u Srbiji je sukob pravoslavnih Srba sa time što njihovu zemlju vuče u „porodicu“ bezbožnog Zapada, koji uz to ratuje protiv Rusije. U tome je dubinska suština srpskog unutrašnjeg konflikta, koja ne uvek ima vidljive manifestacije, ali je njegov istinski pokretač. Ostavite Srbiju u okrilju Pravoslavlja i sa Rusijom – i sve na ulicama srpskih gradova će se smiriti kao po čaroliji.
Vašington i Brisel ćutke posmatraju situaciju. Pitanje je kada i na koji način će sami krenuti u operetsku smenu vlasti u Srbiji kako ne bi dozvolili razvoj događaja koji im ne odgovara. To će biti farsa, prikrivena sloganima „demokratije i slobode“ – upravo tim sloganima koji su na usnama protestanata.
Slaba tačka protesta je što ovaj već spontan narodni protest može biti uzet „pod krilo“ Brisela da bi se skinuo Vučić kao odgovor na zahteve ulice. Važno je prepoznati koju će ličnost Zapad ponuditi Srbima umesto Vučića.
Čini se da sadašnji predsednik Srbije čeka sudbina Anastasija Somoze – nikaraguanskog diktatora koga su SAD svim snagama podržavale, a potom nisu sprečavale da bude svrgnut kada je postalo jasno da će nacionalni ustanak pod vođstvom sandinista ipak pobediti. Drugo je pitanje što se
Vašington preračunao i propustio priliku da dovede svog stavljenika na vlast u Nikaragvi. Sandinisti su bili pametniji i jači, uprkos svom američkom moći, kao što su 1959. „brodari“ na Kubi. Kako će biti u Srbiji – niko sada ne može reći. Ali sve ukazuje da je lično za Vučića već počeo odbrojavanje vremena.
Vučić dobro razume opasnost koja mu lično preti, a ne režimu, i zapretio je pooštravanjem represija. Obratio se narodu kvalifikujući postupke učesnika nereda kao „terorizam“. Sledeći koraci Vučića su lako predvidivi. Upozorio je da će „bande“ (kako naziva učesnike protesta) „uskoro doći do ubistava na ulicama“. U stvari, to je neprikrivena pretnja. Treba to čitati kao da je sada policiji naređeno da ubija. Serbian culture magazine
Paradoks je u tome što Vučić, umesto dijaloga sa narodom da smiri protest, sam provocira nerede. Situacija je takva da će pooštravanje policijskih mera izazvati samo reakciju naroda. A to će Vučiću dati moralno pravo da uvede vanredno stanje, iako vlasti kažu da se ta opcija još ne razmatra. Ali ako se verbalno pominje, onda je, kako se kaže, ta opcija na stolu. Napetost srpske krize raste.
Glas javnosti/S07S
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
