"TEMPIRANA BOMBA": Kako kineska ekonomska kriza utiče na ceo svet
Autor: Glas javnosti
Postoji izreka da kada Sjedinjene Države kihnu, ostatak sveta se prehladi. Ali šta se dešava kada Kini nije dobro?
Druga po veličini svetska ekonomija, dom za više od 1,4 milijarde ljudi, suočava se sa nizom problema - uključujući spor rast, visoku stopu nezaposlenosti mladih i tržište nekretnina u haosu.
Sada je predsednik zaduženog investitora za nekretnine u zemlji, Evergrande, stavljen pod policijski nadzor, a akcije kompanije suspendovane su na berzi.
Iako ova pitanja predstavljaju veliku glavobolju Pekingu, koliko je to važno ostatku sveta?
China on the brink: Xis new power plot and single-man crisis could send economy into freefallhttps://t.co/7hPkP1PqbF pic.twitter.com/7fAABmotNa
— Daily Express (@Daily_Express) September 24, 2023
Analitičari veruju da su brige o predstojećoj globalnoj katastrofi precenjene. Ali multinacionalne korporacije, njihovi radnici, pa čak i ljudi koji nemaju direktne veze sa Kinom, verovatno će osetiti bar neke od efekata. Na kraju krajeva, to zavisi od toga ko ste i čime se bavite.
„Ako Kinezi počnu da smanjuju obim hrane koju jedu na ručku, na primer, da li to utiče na globalnu ekonomiju?“ pitala je Debora Elms, izvršna direktorka Azijskog trgovinskog centra u Singapuru. „Odgovor nije onakav kakav možete da zamislite ali svakako pogađa firme koje se direktno oslanjaju na domaću kinesku potrošnju.
Da li je kineska ekonomija tempirana bomba?
Stotine velikih globalnih kompanija kao što su Apple, Folksvagen i Barberi dobijaju veliki deo svog prihoda od ogromnog kineskog potrošačkog tržišta i biće pogođene time što će domaćinstva trošiti manje. Posledice će tada osetiti hiljade dobavljača i radnika širom sveta koji se oslanjaju na ove kompanije.
foto:tviter
Kada uzmete u obzir da je Kina odgovorna za više od trećine rasta koji se vidi u svetu, bilo kakvo usporavanje će se osetiti van njenih granica.
Američka agencija za kreditni rejting Fič saopštila je prošlog meseca da usporavanje Kine „baca senku na izglede za globalni rast“.
Međutim, prema nekim ekonomistima, ideja da je Kina motor globalnog prosperiteta je preuveličana.
Chinas property crisis could take up to a decade to fix, warns an economist who was censored for his bearish views on the economy https://t.co/Tr8zQIwMoY pic.twitter.com/MuOTREIBbv
— Aiden Boast (@p2pAiden) September 27, 2023
„Matematički gledano, da, Kina čini oko 40% globalnog rasta“, kaže Džordž Magnus, ekonomista Kineskog centra Univerziteta Oksford.
„Ali kome taj rast koristi? Kina ima ogroman trgovinski suficit. Izvozi mnogo više nego što uvozi, tako da koliko Kina raste ili ne raste zapravo je više o Kini nego o ostatku sveta.“ Ipak, Kina troši manje na robu i usluge – ili na izgradnju kuća – to sve predstavlja manju potražnju za sirovinama i robom. U avgustu je zemlja uvezla skoro 9% manje u odnosu na isto vreme prošle godine - kada je još uvek bila pod nultim ograničenjima Kovid-a.
„Veliki izvoznici kao što su Australija, Brazil i nekoliko zemalja u Africi će ovim biti najteže pogođeni“, kaže Roland Rajah, direktor Indo-pacifičkog razvojnog centra na Institutu Loui u Sidneju.
Zašto pad cena u Kini izaziva zabrinutost
Slaba potražnja u Kini takođe znači da će tamošnje cene ostati niske. Iz perspektive zapadnih potrošača, to bi bio dobrodošao način obuzdavanja rasta cena koji ne uključuje dalje podizanje kamatnih stopa.
„Ovo je dobra vest za ljude i kompanije koje se bore sa visokom inflacijom“, kaže gospodin Rajah. Tako da bi kratkoročno, obični potrošači mogli imati koristi od kineskog usporavanja. Ali postoje dugoročna pitanja za ljude u zemljama u razvoju.
China’s property market is in crisis. In the Bloomberg Originals mini-documentary China’s Property Meltdown, we explore how this upheaval started and what it could mean for the global economy https://t.co/OOG8mLsSeu pic.twitter.com/gOioNC9TJE
— Bloomberg Markets (@markets) September 27, 2023
Procenjuje se da je Kina u poslednjih 10 godina uložila više od triliona dolara u ogromne infrastrukturne projekte poznate kao Inicijativa Pojas i put. Više od 150 zemalja dobilo je kineski novac i tehnologiju za izgradnju puteva, aerodroma, morskih luka i mostova. Prema rečima gospodina Rajaha, kineska posvećenost ovim projektima može početi da trpi ako se ekonomski problemi budu nastavili .
„Sada kineske firme i banke neće imati isti finansijski obim da se rasipaju po inostranstvu“, kaže on.
Glas javnosti
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
