Planirani napadi, o kojima je takođe izvestio Volstrit džurnal, imaće za cilj uništavanje vojnih objekata koje koristi organizacija za trgovinu drogom za koju SAD tvrde da je predvodi venecuelanski predsednik Nikolas Maduro i da njome upravljaju visoki članovi njegovog režima.
Izvori su rekli za Herald da ciljevi, koji bi mogli da budu pogođeni iz vazduha za nekoliko dana ili čak sati, takođe imaju za cilj da obezglave hijerarhiju kartela.
Američki zvaničnici veruju da kartel izvozi oko 500 tona kokaina godišnje, podeljeno između Evrope i Sjedinjenih Američkih Država. Iako izvori nisu želeli da kažu da li je sam Maduro meta, jedan od njih je rekao da mu vreme ističe.
"Maduro će se naći u zamci i uskoro bi mogao da otkrije da ne može da pobegne iz zemlje čak i ako bi to odlučio. Što je još gore po njega, sada postoji više od jednog generala koji je spreman da ga uhvati i preda, potpuno svesni da je jedno pričati o smrti, a drugo je očekivati", rekao je izvor.
Vašington je udvostručio nagradu za informacije koje bi dovele do hapšenja Madura na 50 miliona dolara, što je najveća takva nagrada ikada ponuđena, i trenutno nudi nagradu od 25 miliona dolara za hvatanje nekih od njegovih glavnih poručnika, uključujući ministra unutrašnjih poslova Diosdada Kabelja, za koga se veruje da vodi kartelske operacije.
Još jedna ključna ličnost režima koja se suočava sa optužbama SAD za trgovinu drogom je ministar odbrane Vladimir Padrino Lopez.
Bela kuća je jutros preduzela mere kako bi ublažila izveštaje da su američke snage blizu preduzimanja akcije unutar teritorije Venecuele.
"Neimenovani izvori ne znaju o čemu govore. Bilo kakva saopštenja u vezi sa politikom Venecuele doći će direktno od predsednika", rekla je zamenica portparola Bele kuće Ana Keli.
Kada je u avgustu objavila odluku o udvostručenju nagrade od 25 miliona dolara za Madura, državna tužiteljka SAD Pam Bondi rekla je da Maduro predvodi Kartel de los Soles (Kartel sunca), organizaciju za trgovinu drogom inkorporiranu u venecuelansku vojsku i da sarađuje sa grupama uključujući venecuelansku bandu Tren de Aragva, meksički kartel Sinaloa i druge transnacionalne kriminalne mreže.
Bondi je nazvala Madura "jednim od najvećih svetskih trgovaca drogom i pretnjom po našu nacionalnu bezbednost", dodajući da je povećanje nagrade imalo za cilj zatezanje mreže oko njega.
Američka vojska je značajno povećala svoje prisustvo kod obale Venecuele kao deo operacije za koju Bela kuća kaže da ima za cilj razbijanje trgovine drogom i kriminalnih mreža povezanih sa režimom u Karakasu.
Jedan od prvih poteza predsednika SAD Donalda Trampa nakon povratka u Belu kuću u januaru 2025. godine bio je da naloži Stejt departmentu da označi određene narko-kartele kao terorističke i transnacionalne kriminalne organizacije - uključujući Tren de Aragva, a kasnije i Kartel Sunca.
U avgustu su Sjedinjene Američke Države počele sa raspoređivanjem velikih snaga u južnom Karipskom moru, blizu severne Venecuele, stvarajući Zajedničku operativnu grupu koja je u početku obuhvatala tri razarača, opremljena za vazdušnu, protivpodmorničku i raketnu odbranu, i amfibijsku grupu od oko 4.500 vojnika.
Misija je uključivala pomorske patrole izviđačkim avionima P-8 i dugodometne nadzorne letove za mapiranje ruta krijumčarenja. U septembru je raspoređivanje pojačano sa 10 lovaca F-35B stacioniranih u vazduhoplovnoj bazi Seiba u Portoriku i naoružanim dronovima MQ-9 Reaper na aerodromu Rafael Ernandez na ostrvu.
Američki zvaničnici kažu da te letelice mogu da izvode precizne napade na laboratorije, tajne piste, vozila ili plovila povezana sa operacijama sa drogom.
Ministar odbrane Pit Hegset naredio je 24. oktobra da nosač aviona USS Gerald R. Ford i njegova udarna grupa - uključujući krstaricu USS Normandy i razarače USS Thomas Hudner, USS Ramage, USS Carney i USS Roosevelt - uđu u Karibe.
Udarna grupa nosača aviona, sa više od 4.000 ljudi i oko 90 borbenih aviona, opisana je od strane penzionisanih venecuelanskih oficira koji su razgovarali sa Herald-om kao centralni deo "završne faze" koja ima za cilj neutralizaciju vođa Kartela Sunca i Tren de Aragva i napade na fiksne i mobilne ciljeve unutar Venecuele.
Do sada su snage korišćene uglavnom u pomorskim operacijama. Od ove nedelje, američki napadi su ciljali brze čamce za koje američka administracija tvrdi da su prevozili narkotike većina presretnutih kod obale Venecuele. U napadima je ubijen 61 osumnjičeni trgovac ljudima.
Zvaničnici SAD kažu da će operativna grupa prebaciti operacije na kopno jer su trgovci ljudima sada manje spremni da rizikuju putovanja koja mogu biti otkrivena i ciljana na moru. Sam obim raspoređivanja naveo je mnoge analitičare na zaključak da je krajnji cilj misije uklanjanje Madurovog režima, iako su američki zvaničnici pružili malo konkretnih informacija o planiranim akcijama unutar Venecuele.
Većina stručnjaka sumnja da Sjedinjene Američke Države nameravaju dugotrajnu okupaciju stav koji je Tramp ponovio tokom svoje kampanje za drugi mandat.
"Ono što on favorizuje su ciljane operacije, poput atentata na iranskog generala Kasema Sulejmanija, ili napadi na iranska nuklearna postrojenja. Ne mislim da želi nešto što bi moglo da se odugovlači", rekao je Eliot Abrams, bivši specijalni predstavnik SAD za Venecuelu tokom Trampovog prvog mandata.
Mark Kansijan, penzionisani marinski pukovnik i viši savetnik u Centru za strateške i međunarodne studije, rekao je da su snage koje se sada nalaze na Karibima dovoljne za udare i zastrašivanje, ali ne i za invaziju.
"Nema dovoljno borbene moći za invaziju, ali ima dovoljno za vazdušne ili raketne napade protiv kartela ili Madurovog režima", rekao je on.
