Amerika kao izraelski osmi front
Autor: Glas javnosti
Netanjahuova ideja o „osmom frontu“ proističe iz pretpostavke da puna izraelska dominacija u regionu zahteva i dominaciju unutar SAD. Odnosno, potrebna joj je bezuslovna podrška Vašingtona, koja obezbeđuje stalan priliv novca i oružja
Druga faza Trampovog „prebacivanja“ rata u Ukrajini na Evropljane jasno je izložena u njegovoj objavi na Truth Social-u od 23. septembra. U prvoj fazi tog prenosa, Tramp se povukao iz uloge glavnog snabdevača naoružanjem za Kijev i naznačio da će od sada Evropa morati da plati praktično sve – uključujući oružje kupljeno od američkih proizvođača.
Naravno, Tramp zna da je Evropa finansijski „pred bankrotom“. Ona nema novca ni da finansira samu sebe, a kamoli veliki rat. Potom je „dodao so na ranu“ ove fiskalne krize izazivajući NATO države da prve uvedu sankcije na sve ruske energente. To se, naravno, takođe neće desiti. Bilo bi to potuno ludilo.
U najnovijoj objavi na Truth Social-u, Tramp dovodi stav Kita Keloga do krajnjeg apsurda. „Ukrajina, uz podršku EU, može da povrati sve svoje teritorije – čineći tako da Rusija izgleda kao ‘tigar od papira’… a ko zna, možda i da ode još dalje od toga!“
Kijev na pragu Moskve? Ma dajte, gospodine predsedniče, jasno je da ismevate Keloga i Evropljane.
Zatim je, nakon Trampovog satanka sa Zelenskim, i liderima Francuske, Nemačke i Velike Britanije u UN, predložen nacrt rezolucije Saveta bezbednosti UN koji je odražavao zahtev Evrope i „Koalicije voljnih“ za ruskom kapitulacijom. Tramp je dozvolio američkim zvaničnicima da aktivno učestvuju u raspravi o rezoluciji – ali je onda, u poslednjem trenutku, stavio veto.
Na ovaj prilično zamršen način, Tramp janusovski uspeva da gleda u dva pravca istovremeno: Okrenut u jednom smeru, on je stopostotno uz Ukrajinu. Pa tako veliča ukrajinski „duh“ i prihvata Kelogovu tezu da je Putin u velikim problemima. Ali, „kada gled u drugom pravcu“, Tramp obećava da „neće umanjiti mogućnost mirovnih pregovora, niti dozvoliti dalju eskalaciju tenzija“.
Putin može da živi sa Trampovom „janusovskom šizofrenijom“ – dok ruske snage napreduju na svim ključnim frontovima. Suština je da je Bela kuća dala do znanja kako nije zainteresovana za rat sa Rusijom. To je sada očigledno. Uostalom, unutar same Amerike se nazire još jedan rat koji zabrinjava možda i više od ukrajinskog.
Osmi front
Ovaj rat je zapravo osmi front Izraela – kako je Netanjahu nedavno počeo da ga naziva (Netanjahuov termin ”osmi front” izrečen je u kontekstu informacionog rata za podršku javnog mnjenja Izraelu; prim. prev). Osmi front je u Americi. Upravo tamo odakle se dominira svetskim medijima.
Takozvani „poredak zasnovan na pravilima“ (ako je ikada postojao van pukih fraza) je pocepan zahvaljujući namernim i hladnokrvnim potezima Izraela.
Tom Barak, dugogodišnji Trampov prijatelj i izaslanik za Bliski istok – kada ga pitali šta je krajnji cilj SAD u tom regionu – potpuno je odbacio priču o „miru“: „Kada mi kažemo mir, to je iluzija. Mira nikada nije ni bilo. [Neki] ljudi će možda reći, pa, bore se oko granica i međa. [Ali to] nije pravi razlog borbe. Granice su [samo] valuta u pregovorima. Krajnji cilj je prosto taj da neko želi dominaciju, što znači da ovaj drugi mora da se pokori. Ne postoji arapska reč za pokoravanje. Oni ne mogu da pojme šta znači pokoriti se.“
Rat bez ograničenja, bez pravila, bez zakona – i posebno bez etičkih granica – postaje preduslov za potpunu pokornost i odsustvo svake vrste otpora.
Netanjahuov bivši savetnik za nacionalnu bezbednost, Meir Ben-Šabat, koji je u septembru zajedno sa Ašerom Fredmanom pisao za Forin afers , potvrđuje da: „Izrael više ne poštuje crvene linije za koje su njegovi susedi verovali da ih nikada neće prekoračiti. Izrael neće dati imunitet nijednom vođi neprijateljskih grupa, bez obzira na njihov politički status ili lokaciju.“ Kada Ben-Šabat piše „neprijateljski“, to treba čitati kao „oni koji odbijaju da se pokore“.
Ova nova doktrina se odnosi na izraelsku „dominaciju“ i zato drugi moraju da se „pokore“, insistira Barak. Izraelski ministar za strateška pitanja, Ron Dermer, sugerisao je da će „pokoravanje“ dovoljno da Izrael „oseti potpunu bezbednost“ nastupiti tek kada muslimansko-arapska svest bude duboko potištena potpunim porazom i de-radikalizacijom.
Takozvani „poredak zasnovan na pravilima“ je pocepan zahvaljujući namernim i hladnokrvnim potezima Izraela
Netanjahuova ideja o „osmom frontu“ proističe, dakle, iz pretpostavke da puna jevrejska dominacija (kakvu opisuje specijalni izaslanik SAD, Barak) zahteva i izvesnu dominaciju unutar same Amerike. Izrael regionalnu dominaciju ne može da ostvari samostalno – potrebna mu je bezuslovna podrška SAD, koja obezbeđuje stalan priliv novca, naoružanja i operativne podrške.
Ta bezrezervna podrška donedavno je obezbeđivana kroz dejstvo ultrabogatih jevrejskih milijardera koji su „kupovali“ američke političare i uticajne ličnosti – ili, pak, direktno posedovali ključne medije. Međutim, pojava alternativnih medija kao glavnog izvora vesti za sve više Amerikanaca promenila je tu računicu i izazvala talase straha unutar zajednice jevrejskih milijardera.
Kirkov slučaj
Sudeći po izjavama Maksa Blumentala, ubistvo Čarlija Kirka usledilo je nakon brojnih pritisaka koje su na njega vršili jevrejski milijarderi zabrinuti da se ključna grupa mladih Amerikanaca okreće protiv Izraela. Kirkov sukob sa velikim jevrejskim donatorima otkrio je širi problem njihove dominacije među uticajnim ličnostima u SAD.
Nastala kontroverza pokrenula je sveobuhvatan napor pro-izraelskih milijardera da preuzmu kontrolu nad alternativnim medijima u SAD, posebno nad TikTokom. (Sve američke društvene mreže imaju algoritam koji je naklonjen Izraelu, dok TikTok nema. Pro-izraelski milijarderi koji nameravaju da kupe ovu aplikaciju insistiraju da se njegov algoritam „rekalibrira“).
„[Ono sa čime se cionisti suočavaju], tvrdi Blumental, ‘jeste cunami političkog preuređenja SAD-a, i nemaju načina da to zaustave. Zato su, u periodu pre i nakon Kirkove smrti, neki od ovih cionističkih moćnika pokrenuli kampanju za potpuno preuzimanje kontrole nad američkim medijima. Dakle, aktiviran je maksimalan pritisak na Ameriku. Netanjahu je vodio rat na sedam frontova u regionu, a sada su Sjedinjene Države postale osmi front. Oni žele da spreče bilo koga da se izrazi, bilo gde u digitalnom onlajn ekosistemu, tako što će sve to jednostavno kupiti.’“
Malo je milijardera-donatora koji su podržali Kirkovu organizaciju TP U.S.A koji su jasnije otkrili suštinu rata na Osmom frontu od Roberta Šilmana : „Ovom olovkom, i svojom ček knjižicom, obezbeđujem municiju!“, objavio je milijarder uz aplauz publike tokom gala večeri desničarske „Cionističke Organizacije Amerike“ (ZoA), 2021. godine.
„Ovim potpisom obezbeđujem ‘municiju’ [donacije] organizacijama poput ZoA na prvim linijama fronta u bici u kojoj se suočavaju sa neprijateljima Izraela i jevrejskog naroda. Brane se od islamista koji žele da unište Izrael i radikalnih levičarskih mrzitelja Jevreja koji žele da unište jevrejski narod“, dodao je on.
Da li ova afera povećava pritisak na Trampa da nastavi sa podržavanjem Ukrajine? Šta je to što povezuje bogate jevrejske donatore, klasične američke rusofobe i evropsku elitu u zajedničkom cilju da vrše pritisak na Trampa da zauzme čvrst stav prema Rusiji?
Ruski faktor
Odgovor je da donatori, američke i evropske pro-izraelske elite, imaju zajednički interes da Rusija bude zaokupljena (i, prema njihovom viđenju, oslabljena) konfliktom u Ukrajini. Njihova naročita briga je eventualni rat na Bliskom istoku. Prosto, u tom scenariju ne žele da vide kako Rusija ili Kina direktno podržavaju Iran u slučaju da bude vojno napadnut. Ove elite se plaše za budućnost Izraela, naročito ako Teheran dobije podršku od saveznika iz BRIKS-a. Odgovara im da Rusija ostane „zaglavljena“ i da se ne vrati kao ozbiljan igrač na Bliski istok – što bi moglo oslabiti ambicije jevrejske/izraelske supremacije u tom regionu.
Treba se podsetiti da je 1992. godine tadašnji zamenik ministra odbrane Pol Volfovic, autor takozvane Volfovicove doktrine, izjavio da su, pošto su Sovjeti istisnuti sa Bliskog istoka, Sjedinjene Države postale neosporna i jedina supersila u regionu i da sada mogu sprovesti svoju globalnu agendu. Volfovic je istakao da je odlazak Rusije bio ključni faktor za postizanje američke hegemonije nad Bliskim istokom.
Takođe, podsetićemo se da su Rusija i Kina, nakon što je grupa E3 (Francuska, Nemačka i Velika Britanija) 28. avgusta pokrenula mehanizam „brzog vraćanja sankcija“ (snapback) protiv Irana u SB UN, zajednički potpisale izjavu u kojoj su taj postupak osudile kao „nelegalan i proceduralno neispravan“.
U izvesnom smislu, to pruža osnov da Kina i Rusija ignorišu sve naredne sankcije uvedene Iranu u okviru snapback mehanizma. Ovo je prvi put da su ove dve zemlje direktno dovele u pitanje odluke Saveta bezbednosti UN i neformalno najavile da će ignorisati sve sankcije uvedene na ovakav (snapback) način.
Međutim, posmatrano iz drugog ugla, zajednička osuda snapback mehanizma mogla bi da otvori vrata za povratak Rusije (i Kine) na Bliski istok, kroz pružanje vojne podrške Iranu – ukoliko bi bio napadnut od strane Izraela, SAD ili obe zemlje zajedno.
Pro-izraelske elite se plaše za budućnost Izraela, naročito ako Teheran dobije podršku od saveznika iz BRIKS-a
Kako je Rusija trenutno u potpunosti angažovana u Ukrajini, manje je verovatno da bi pružila direktnu podršku Iranu (Rusija je veoma svesna opasnosti od prekomernog širenja svojih kapaciteta). Ukoliko bi rat u Ukrajini bio okončan, Rusija bi možda imala manje zadrški za direktnu podršku Iranu. Isto bi važilo i za Kinu, u slučaju da ukrajinski konflikt bude doveden do nekakvog ishoda.
Poslednja stvar koju trijumvirat jevrejskih cionističkih krugova, američkih rusofobnih jastrebova i evropskih proizraelskih elita želi jeste da se Rusija „vrati na Bliski istok“. To bi za njih predstavljalo noćnu moru.
Kada su specijalnog izaslanika SAD za region, Toma Baraka, upitali da li Izrael ima potrebu za još jednim „odlučujućim udarom“ na Iran, on je odgovorio:
„Čini se kao da idu ka rešenju celog problema, a to je Gaza, zar ne? Mislim da samo dovođenje Gaze, Hezbolaha i Huta pod kontrolu neće doneti rezultate, ako ne kontrolišete režim u Iranu. Nemam informacije šta će se uraditi, ali ne bih to isključio… Moramo da odsečemo glave tim zmijama i presečemo tok sredstava. To je jedini način da se zaustavi Hezbolah.“
Dakle, iznenadno ubistvo Čarlija Kirka dogodilo se u ključnom trenutku nastojanja Benjamina Netanjahua da ostvari dominaciju u regionu, što je dodatno ukazalo na opadajuću podršku Izraelu među delom mlade američke populacije.
Ubistvo Kirka je nenamerno otključalo i narednu fazu dugotrajnog kulturnog rata u Sjedinjenim Državama. Njegova likvidacija već je postala jedan od najznačajnijih događaja te vrste u novijoj američkoj istoriji.
Ako reči Roberta Šilmana, upućene jevrejskoj publici, u kojima poziva na „suočavanje sa neprijateljima Izraela i jevrejskog naroda, odbranu od islamista koji žele da unište Izrael i radikalnih levičarskih mrzitelja Jevreja koji žele da unište jevrejski narod“, nisu bile dovoljno jasna „objava rata“, onda poslušajte Stivena Milera, zamenika šefa osoblja Bele kuće, kako se obraća masi na komemoraciji Čarlija Kirka – uz ogroman aplauz više od 100.000 prisutnih:
„Svetlost će pobediti Tamu. Mi ćemo prevagnuti nad silama zla i bezakonja. Oni ne mogu da zamisle šta su probudili. Ne mogu da pojme vojsku koja je ustala u svima nama. Jer mi zastupamo ono što je dobro, časno i plemenito. A onima koji pokušavaju da podstaknu nasilje protiv nas, onima koji pokušavaju da šire mržnju prema nama: šta imate? Nemate ništa. Vi ste zloba, zavist, mržnja. Vi ste ništa. Ne možete stvoriti ništa. Mi smo oni koji grade, koji stvaraju, koji uzdižu čovečanstvo.”
Glas javnosti/ Novi Standard
SKINI APLIKACIJU
