Amerika kao ratna zona: Ovo je Trampov plan da vojskom ućutka sve koje mu se protive
Autor: Glas javnosti
U zemlji koja je nastala pobunom protiv tiranije, sama pomisao da američke trupe budu raspoređene na domaćem tlu uvek je izazivala strah od ugrožene slobode.
Zato su gotovo svi američki predsednici izbegavali takav korak. Upravo zato Trampova nezasita želja da to učini može imati dalekosežne posledice.
Njegovi pokušaji da pošalje pripadnike Nacionalne garde u Portland (Oregon) i Čikago (Ilinois), uprkos protivljenju lokalnih i državnih vlasti, mogli bi konačno izazvati ustavnu krizu koje se kritičari plaše već mesecima.
Ovaj potez testira koliko daleko Tramp može da pogura svoju filozofiju „Učinimo Ameriku ponovo velikom“ i njegovu mantru „Samo ja to mogu da popravim“, koja je prvi put predstavljena na republikanskoj konvenciji 2016. godine, a provlači se kroz obe njegove administracije.
Premeštanje rezervista iz konzervativnih, „crvenih“ država poput Teksasa u demokratske gradove produbljuje jaz između ruralne konzervativne i urbane liberalne Amerike, čineći ga jednim od ključnih faktora sve podeljenije američke politike.
Konačno, lavina pretnji iz Trampove administracije, oštri odgovori demokratskih gradonačelnika i niz pravnih tužbi pokazaće koliko zakon i ustav mogu da obuzdaju predsednika koji oličava sve ono čega su se američki „očevi osnivači“ najviše plašili – političkog lidera željnog moći koji može ugroziti samu republiku.
Kao i u mnogim kontroverzama iz Trampove ere, činjenice su zamagljene dezinformacijama, lažnim tvrdnjama, zamornim pravnim argumentima i političkim ambicijama obe strane.
Suština problema
U najnovijoj fazi borbe protiv kriminala i ilegalne imigracije, Trampova administracija je izabrala dva demokratska grada — Čikago i Portland — u koje želi da pošalje trupe, iako zakonski i ustavni uslovi za korišćenje vojske u sprovođenju zakona nisu ispunjeni.
U ponedeljak je Tramp zvanično odobrio raspoređivanje najmanje 300 pripadnika Nacionalne garde Ilinoisa u Čikago na 60 dana, dok stotine rezervista iz Teksasa takođe idu u Čikago nakon što su stavljeni pod saveznu komandu. Gradske i državne vlasti su tužile administraciju da spreče raspoređivanje.
U međuvremenu, sudija kojeg je sam Tramp imenovao privremeno je blokirao njegov pokušaj da preuzme kontrolu nad rezervistima u Oregonu i da pošalje dodatne snage iz Kalifornije u Portland.
Trampu sve više smetaju sudske odluke, pa je zapretio da će pozvati se na Zakon o pobuni (Insurrection Act) kako bi zaobišao pravosuđe. „Ako budem morao da uradim to — uradiću“, rekao je u Ovalnoj kancelariji.
Retorika „ratne zone“
Tramp mesecima tvrdi da je Portland „u plamenu“, a da su Čikago i drugi američki gradovi „bezvlađa“, uporedivi sa Avganistanom. Iako je to očigledno preterivanje, problemi postoje — mnogi građani i dalje ne osećaju sigurnost, dok je bes zbog neuspeha prethodne administracije da osigura južnu granicu povećao Trampovu podršku među glasačima koji žele „tvrdu ruku“.
Kongresmen Pat Harigan, bivši pripadnik specijalnih snaga i republikanac iz Severne Karoline, izjavio je da su optužbe o Trampovom prekoračenju ovlašćenja „prenaduvane“, navodeći da su trupe „ograničene na zaštitu saveznih objekata, poput ICE kancelarija“.
Ipak, Tramp stvara lažnu sliku gradova kao ratnih zona. Njegov savetnik Stiven Miler upotrebio je dramatičan jezik, tvrdeći da su u Portlandu „ICE agenti više od 100 noći izloženi terorističkim napadima, pretnjama ubistvima i nasilju“.
Lokalni zvaničnici to osporavaju. Senator Džef Merkli izjavio je da nemiri u Portlandu nastaju „uglavnom kada federalne snage same izazivaju protestante“, optužujući Trampa da „stvara privid haosa“ kako bi opravdao vojnu intervenciju.
U predgrađu Čikaga, gradonačelnica Katrina Tompson ograničila je proteste na dnevne sate, ali je optužila federalne agente za „nepotrebnu upotrebu suzavca, biber-spreja i gumenih metaka“ tokom hapšenja migranata.
Čak je i federalni sudija iz Oregona, kojeg je Tramp postavio, nazvao predsednikove tvrdnje o „vanrednom stanju“ — „odvojenim od stvarnosti“.
Mogućnost primene Zakona o pobuni
U većini slučajeva, predsednik nema pravo da koristi vojsku u domaće svrhe. Ali Zakon o pobuni (Insurrection Act), koji se koristi samo u izuzetnim okolnostima, dozvoljava predsedniku da rasporedi vojsku ako postoji pobuna protiv vlade.
Zakon su ranije koristili predsednici Dvajt Ajzenhauer i Džordž H. V. Buš, ali samo na zahtev guvernera. Danas, takvih uslova nema.
Politička pozadina
Trampovi kritičari smatraju da predsednik želi da militarizuje američke gradove kako bi demonstrirao moć i pripremio teren za masovne deportacije koje su obećane biračima.
U Ministarstvu unutrašnje bezbednosti i u njegovoj komunikaciji na društvenim mrežama pojavljuje se sve više desničarske propagande. U jednoj objavi navodi se da su u Portlandu i Čikagu uhapšene „stotine kriminalnih ilegalnih imigranata i terorista“, uz poziv „patriotama da brane zemlju od komunista i globalista“.
Politička računica je očigledna: slike vojnika na američkim ulicama mogu delovati zastrašujuće u demokratiji, ali Trampu pomažu da ojača imidž „čvrstoruke vođe“.
Prema anketi CBS News, većina republikanaca podržava slanje trupa jer veruje da to „smanjuje kriminal i donosi red“, dok 58% svih Amerikanaca to smatra opasnim presedanom.
Guverneri poput Džej Bi Prickera iz Ilinoisa, potencijalnog demokratskog kandidata za predsednika 2028, koriste krizu da se pozicioniraju kao simboli otpora. Lokalni zvaničnici, do sada nepoznati široj javnosti, postaju nacionalne figure.
SKINI APLIKACIJU
.png)
