BURKINA FASO - ZEMLJA DOBRIH LJUDI

Redakciji Glasa javnosti je stiglo novo pismo od čitaoca iz Afrike. Donosi nam najjnovije ekskluzivne informacije sa Crnog kontinenta.

Nadam se da nece doći do rata, ali mnogo je vojske pokrenuto u čitavom regionu i to sa obe strane. Bojim se da nema nazad.

Mnogi ne znaju šta znači Burkina Faso.
Prevod je - Zemlja dobrih ljudi.

U glavama tih ljudi ne postoji pokvarenost ili zavist. Svi će da priskoče drugome u pomoć za sve što treba.

Mene je sramota koliko se ti ljudi muče.

Svako veče oko 18 časova, idem peške zbog zdravlja, da kupim nešto za veceru, a i za sutrašnji rucak. Kupim tako pirinač sa sosom i kus-kus i 6 uštipaka. Sve to me košta 0.80 evra!

Ovo pisem, jer zbog tih kupovina prelazim preko 2 raskrsnice, a tu stoje deca i traže da im se nešto daš, kako bi mogli bar nešto da pojedu. Većina njih su izbeglice bez roditelja. Pred naletom terorista iz ISIS-a su pobegli iz pokrajina gde ovi ubijaju obične ljude koji rade na poljima i nisu pobegli u veće gradove da bi se zaštitili. 

Te dece ima na stotine i ne možeš im pomoći. 

Kada mi nešto traže, ja sagnem glavu i prođem, jer ne mogu da ih gledam u oči. Tako mi je lakše. Stidim se samog sebe. Stidim se jer sam nemoćan.


Stotine dece od sedam do trianaest godina ima torbice sa priborom za čišćenje cipela i svi koriste njihove usluge, ne toliko zbog čistih cipela, već da bi i ta deca zaradila nešto za hranu. To čišćenje košta otprilike 0.15 evra. Neki od njih prodaju i papirne maramice, pa zarađuju na taj način.

Uskoro se ovde otvara i ruska banka, ne znam tačno koja, ali je to najavljeno na televiziji.

Rusi će ovde otvaranjem posla napraviti pravi uspeh. Nije bitno šta tačno će otvoriti, jer us poštovani kao Boga. Takođe ovde nema mnogo kriminala, jer su kazne visoke. Oni koji prekrše zakon izlaze u novinama i odlaze na duge kazne zatvora. Stoga retko kome pada na pamet da vara i krade.


Iako je stanje teško, slobodno možeš na otvorenom ostaviti sve što si kupio, otključan automobil sa ključevima unutra i ne moraš da brineš. Meni se ljudi smeju jer sve zaključavam. 

Kao primer desilo mi se da sam ručao u jednom restoranu u centru grada. Tu je prava gužva i prolazi mnogo naroda, a ja sam nosio sve dokumente, novac i ključeve od stana u jednoj torbici koju ponekad nosim oko pojasa. Kad sam završio obrok, krenuo sam peške do stana i negde na pola puta shvatim da sam zaboravio torbicu. Žurno sma se vratio, a trebalo mi je oko sat vremena. Torbica je bila netaknuta i na istom mestu.