Danska u šoku: Američki špijuni rovare i stvaraju separatistički pokret na Grenlandu

Ministar spoljnih poslova Danske pozvao je otpravnika poslova u ambasadi SAD u Kopenhagenu zbog navoda da su američki državljani sprovodili operacije uticaja na Grenlandu, javio je danski javni servis DR.

Prema informacijama koje su dostavili neimenovani izvori, danska vlada smatra da su najmanje tri američka državljanina, koja su povezana sa administracijom predsednika SAD Donalda Trampa, bila uključena u tajne operacije uticaja na Grenlandu.

Izveštaj DR-a navodi da ti pojedinci nisu imenovani, a ambasada SAD u Danskoj se nije izjasnila o navodima.

Kako su preneli mediji, ova situacija dolazi u svetlu ranijih Trampovih izjava u kojima je izrazio želju da Sjedinjene Američke Države preuzmu kontrolu nad Grenlandom.

Tramp je govorio o strateškom značaju ostrva, koje je bogato mineralima i nalazi se na ključnoj lokaciji u Arktiku, kao i o mogućnosti da bi SAD mogle koristiti silu u cilju ostvarivanja kontrole.

Iako je Trampova administracija pokušala da kupi Grenland, Danska je oštro odbila tu ponudu, naglašavajući da je ostrvo deo danske teritorije.

Ovaj poziv usledio je nakon što su se pojavili izveštaji o američkim operacijama na Grenlandu, a Danska je odlučila da se formalno izjasni o toj situaciji kako bi zaštitila svoju suverenost nad arktičkim teritorijama.

Premijerka Danske: Postoji neslaganje oko Grenlanda, ali nikada neću reći ništa protiv SAD

Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Kopenhagenu, koja trenutno predvođena otpravnikom poslova Markom Štrohom, nije bila dostupna za komentar van radnog vremena. Dansko Ministarstvo spoljnih poslova takođe nije odgovorilo na zahtev za komentar.

Pokušaj stvaranja separističkog pokreta

Izveštaj DR-a u sredu doneo je detalje o poseti jednog Amerikanca glavnom gradu Grenlanda, Nuku, navodeći da je pokušavao da sastavi spisak stanovnika Grenlanda koji podržavaju američke pokušaje da preuzmu ostrvo. Cilj bi, prema tvrdnjama DR-a, bio da se pokušaju regrutovati za separatistički pokret.

Raniji izveštaj „Wall Street Journala“ takođe se odnosio na prikupljanje informacija o grenlandskom pokretu za nezavisnost, kao i o stavovima prema američkoj eksploataciji minerala.

U to vreme, direktorka američke Nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabard nije demantovala izveštaj, ali je optužila „Wall Street Journal“ da „krši zakon i potkopava bezbednost i demokratiju naše zemlje“.

Složen odnos Grenlanda i Danske

Grenland ima složen odnos sa Danskom. Iako uživa široku samoupravu još od 1979. godine, njena spoljna i odbrambena politika vodi se u Kopenhagenu.

Ruski amabasador upozorio SAD zbog Grenlanda

Iako većina političkih partija podržava nezavisnost, među njima postoje neslaganja oko toga koliko brzo bi trebalo ići ka tom cilju. Od 2009. stanovnici ovog ostrva imaju pravo da raspišu referendum, ali istraživanja javnog mnjenja pokazuju da ogromna većina nema želju da postanu deo Sjedinjenih Država.

Kada je potpredsednik SAD Džej Di Vens u martu posetio američku vojnu bazu na ostrvu, optužio je Dansku da ne čini dovoljno da zaštiti američke trupe i Grenlanđane od Rusije, Kine i drugih država za koje je rekao da su zainteresovane za potencijalno mineralno bogatstvo Grenlanda i arktičke pomorske puteve.

Međutim, lider Grenlanda Jens-Frederik Nilsen jasno je u maju poručio da SAD neće preuzeti teritoriju.

"Mi ne pripadamo nikome. Mi odlučujemo o svojoj budućnosti", rekao je Nilsen.

Najnovija odluka danskog ministra spoljnih poslova da pozove američkog otpravnika poslova predstavlja "diplomatski žuti karton" bez presedana u odnosima Danske i SAD, prema rečima Jensa Ladefogeda Mortensena sa Univerziteta u Kopenhagenu.

"Ovakav neprijateljski stav prema Danskoj od strane Trampove administracije je šokantan. Kao proamerička zemlja pitamo se zašto nam ovo radite", rekao je Mortnesen za BBC.

Danci neće Ameriku na Grenlandu

Jedna od najvećih danskih kompanija već se poslednjih dana našla na udaru američke vlade, nakon naredbe da se zaustavi izgradnja velikog vetroparka uz obalu Roud Ajlenda.

Projekat Revolution Wind, koji je već završen 80 odsto, vodi danska multinacionalna kompanija Orsted, u kojoj država Danska ima 50,1 odsto vlasništva.

Akcije Orsteda pale su 16 odsto u ponedeljak kao reakcija na tzv. naredbu o obustavi radova, iako su od tada povratile deo gubitaka.

Kompanija navodi da je već postavila 45 od 65 turbina u okviru projekta koji bi trebalo da obezbedi struju za 350.000 domaćinstava.

Glas javnosti/E02S

SKINI APLIKACIJU