Дојче веле: Орбанова објава рата ЕУ, бесни крик против Европског парламента - „Нећемо се повлачити пред уценана!

 Виктор Орбан је љут због активирања члана 7 против његове земље. Притом му то у ствари савршено одговара. То се уклапа у његову политичку стратегију и није могло да се догоди у бољем тренутку.

Видео-клип који је објавила Орбанова влада омиљена је тема у Мађарској. То је бесни крик против Европског парламента који прати драматична музичка подлога. „Нећемо се повлачити пред уценана!“. И још: „Заштитимо Мађарску!“

Видео у трајању од 25 секунди својеврсна је реакција владе у Будимпешти на Извештај о Мађарској који је Европски парламент усвојио 12. септембра двотрећинском већином. У том Извештају Мађарска је оптужена за озбиљна кршења закона и послужио је као основа за активирање Члана 7 Споразума Европске уније.

„Већина Европског парламента, пријатељски настројена према усељавању, жели да нас ућутка, јер нашу домовину и Европу штитимо оградом“ – чује се у видео-клипу. При том се виде двоје чланова Европског парламента, холандска посланица из редова Зелених Јудит Саргентини (ауторке извештаја о Мађарској) и представник белгијских либерала Гај Верхофштат. У позадини је и неоштра фотографија америчкога милијардера пореклом из Мађарске Џорџа Сороша.

На мети Макрон и Меркелова

Тај видео-клип део је кампање владе Виктора Орбана, која се тренутно води у свим медијима блиским тамошњој власти. У оквиру кампање владајући политичари готово свакодневно нападају наводно анти-мађарске државе и шефове влада других ЕУ-држава. Међу њима су, пре свих, француски председник Емануел Макрон и немачка канцеларка Ангела Меркел. Орбан лично оптужује Меркелову да Мађарској жели да ускрати заштиту њених граница. А његова главна историчарка, Марија Шмит, пише да канцеларка жели да доврши план краља Вилхелма и Хитлера о германизацији Европе.

Али оно што се у свему томе не види, јесте то да извештај Саргентинијеве и поступак активирања Члана 7, за Орбана стижу у идеално време и савршено се уклапају у његову политичку стратегију. Орбанов дугорочни циљ, како је сам рекао, јесте ЕУ као економска унија у којој су питања вредности и владавине права у искључивој надлежности држава-чланица. Као полугу у том смислу Орбан већ дуже време користи проблем миграција. То је тема коју он успешно експлоатише у кампањама у самој Мађарској како би консолидовао сопствену моћи. Орбан верује да ће у годинама које долазе то и даље бити доминантно друштвено питање широм Европе, на основу којег ће он моћи да осваја политичке поене.

У складу с тим, дебату Европске уније о стању у Мађарској Орбан представља као „освету Брисела“ због мађарске мигрантске политике. Опасност од миграција, како је најавио, биће у центру његове европске предизборне кампање. Орбан се при том нада да ће, како је рекао, бити смењена „левичарска, либерална“ већина у Европском парламенту, „пријатељски расположена према миграцијама“. При том се до сада невиђена оштрина и антиевропско расположење могу тумачити и као отворена и коначна објава рата Европској унији.

Заједно са десничарима и популистима

Формално, Виктор Орбан и његова странка Фидес воде кампању за изборе за Европски парламент као део Европске народне странке (ЕПП). Мађарски премијер инсистира на томе да његова странка и остане чланица ЕПП, али жели да се тај страначки савез обавеже на строгу антимигрантску политику. Унутар ЕПП тренутно влада политичка пат-позиција када је реч о евентуалном искључењу Орбановог Фидеса.

У пракси ће, међутим, Фидес предизборну кампању да води раме уз раме са другим десничарским популистичким и националистичким странкама и снагама у Европи. Понуде за сарадњу већ су стигле од готово свих релевантних снага из тог табора: од Слободарске партије Аустрије (ФПÖ), до италијанске Лиге (Лега Норд). Не само да Орбан најављује да ће, у случају искључења Фидеса из ЕПП, формирати савез антимигрантски оријентисаних странака – он и лично негује добре контакте с политичарима као што су Герт Вилдерс (Холандија), Стив Банон (САД) или Матео Салвини (Италија).

Брисел без шанси?

Мађарски премијер већ сада, на почетка предизборне кампање, бележи малу победу против Брисела: владе и владајуће странке држава Вишеградске групе – поред Мађарске, то су још и Пољска, Чешка и Словачка – најавиле су да неће подржати активирање Члана 7 против Мађарске. Сличне одлуке могле би да буду донете у Румунији, Бугарској, па и у Хрватској. У сваком случају, значајан део посланика Европског парламента из тих земаља гласао је против извештаја Саргентинијеве. Пољска се већ суочава с поступком покретања Члана 7 и постоји могућност – не без разлога – да и против других земаља, попут Румуније, буду покренути слични поступци.

Орбан зна да је покретање Члана 7 у пракси готово неизводљиво – да би се увеле санкције и Будимпешти одузело право гласа, у Савету ЕУ морао би да влада потпуни консензус, а тога нема ни у случају Мађарске, а ни у случају Пољске. Без обзира на то, велики успех за Орбана било би ако би и сам поступак, још пре почетка, доживео неуспех. За то би морало да гласа најмање шест земаља, али још не може да се сагледа какве су шансе за то. А ако се и то догоди, Орбан би се онда дугорочно одбранио од настојања ЕУ да Мађарску врати на пут ка правној држави. То би – за сада – била његова највећа победа у борби против Брисела.

Глас јавности / Дојче веле / од 27.09.2018.

SKINI APLIKACIJU