Džordž Fridman za RTS: Amerika više ne želi da bude svetski policajac, bombardovanje SRJ 1999. bila greška
Autor: Glas javnosti
Jedan od najuticajnijih svetskih geopolitičkih analitičara, Džordž Fridman, gostovao je u Beogradu na konferenciji Pupin inicijative i za RTS govorio o ratu u Ukrajini, transformaciji američke politike, odnosima sa Kinom i budućnosti Evropske unije.
Džordž Fridman, osnivač analitičkih organizacija Stratfor i Geopolitical Futures, poznat je po svojim dalekosežnim analizama i knjigama poput Sledećih 100 godina i Sudbina Evrope. U intervjuu za emisiju „Takovska 10“, koji je vodio novinar RTS-a Zoran Stanojević, Fridman je izneo svoje viđenje ključnih globalnih pitanja.
Rusija i rat u Ukrajini: „Nisu pobedili, znači da su izgubili“
Fridman smatra da je Rusija već izgubila rat u Ukrajini jer nije ostvarila brzu pobedu. „Posle tri godine, ruska vojska kontroliše manje od 20% ukrajinske teritorije. To pokazuje duboku slabost njihove vojske, koja nije prilagođena savremenom ratovanju“, rekao je. On upoređuje ovaj sukob sa Vijetnamom za SAD, gde nedostatak pobede znači poraz.
Prema njegovom mišljenju, ruski napad na Ukrajinu bio je motivisan strahom od približavanja NATO-a njihovim granicama, ali je ruska vojska pokazala nesposobnost da se nosi sa modernim tehnologijama, poput satelita i preciznog oružja. „Ovo nije Crvena armija iz Hladnog rata. Rusija ne može da osvoji Evropu ako nije uspela da osvoji Ukrajinu“, tvrdi Fridman, odbacujući strahove da bi zemlje poput Poljske ili baltičkih država mogle biti sledeće mete.
Nuklearni rat: „Lideri bi bili prvi koji bi stradali“
Govoreći o opasnosti od Trećeg svetskog rata, Fridman je uveren da do njega neće doći zbog principa uzajamnog uništenja. „Nuklearno oružje čini rat ličnim – lideri koji ga pokrenu znaju da će njihove porodice stradati. To je razlog zašto nije bilo nuklearnog rata od Hirošime i Nagasakija“, objasnio je. On ističe da je tokom Hladnog rata, čak i u trenucima najveće napetosti poput Kubanske krize, razum prevladao.
Transformacija Amerike: „Ne želimo više da budemo svetski policajac“
Fridman naglašava da Amerika prolazi kroz veliku unutrašnju i spoljnu transformaciju. „Posle 80 godina vođenja ratova i odbrane Evrope, Amerikanci se pitaju zašto to još radimo. Zašto Evropa ne brine o svojoj odbrani?“, upitao je. On smatra da je Donald Tramp, koji je prema njegovim rečima odrazio raspoloženje nacije, poslao poruku da stara pravila više ne važe. „Amerika želi da smanji svoju izloženost svetu – vojno, ekonomski i politički“, rekao je.
Komentarišući Trampovu politiku, Fridman kaže da on pregovara sa svima i stavlja američke interese na prvo mesto. Upitan da li bi Tramp zaslužio Nobela za mir ako zaustavi ratove u Ukrajini i Gazi, Fridman je skeptičan: „Mnogi koji su dobili Nobel nisu ga zaslužili. Tramp radi ono što je zakleo da će raditi – brani američke interese.“
Kina: „Moćna na papiru, ali siromašna u stvarnosti“
Fridman demistifikuje sliku Kine kao globalne superile. „Kina je ubedila svet da je moćna, ali je i dalje veoma siromašna zemlja. Njen BDP po glavi stanovnika je nizak, a unutrašnje oblasti su daleko od sjaja Šangaja“, rekao je. On ističe da je kineski ekonomski rast zavisi od američkog tržišta i investicija, te da Kina ne može da zameni SAD kao ključnog partnera.
„Kina ne može imati neprijateljski odnos sa SAD, a istovremeno očekivati ekonomsku saradnju. Ako žele Taivan, moraju da prekinu vojne pretnje“, smatra Fridman. On dodaje da bi ekonomski sukob sa Kinom bio skuplji za SAD, ali ne i poguban, dok bi za Kinu bio katastrofalan zbog njene zavisnosti od izvoza.
Evropska unija i Srbija: „Istok Evrope je budućnost“
Fridman predviđa izazove za Evropsku uniju, smatrajući da ona favorizuje stabilnost na uštrb dinamizma Istočne Evrope. „EU je stvorena za stabilnost Zapadne Evrope, ali zemlje poput Srbije i Poljske žele rast i promene“, rekao je. Za Srbiju ima posebnu poruku: „Ostanite na ivici tehnologije, školujte mlade, ne prihvatajte zapadnoevropski model stabilnosti. Vaš narod je pametan kao i Amerikanci ili Kinezi. Rastite i eksplodirajte.“
Na pitanje o srpskoj politici balansiranja između Rusije, Kine i EU, Fridman savetuje: „Imajte dobre odnose sa svima, ali gledajte šta je najbolje za vašu ekonomiju. Fokusirajte se na privatni sektor i tehnologiju, ne samo na diplomatiju.“
Glas javnosti/R05S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
