Emanuel Tod i rusko-ukrajinski rat: Da li će doći do pucanja Zapada?
Autor: Glas javnosti
Emanuel Tod, koji danas ima 72 godine, jedan je od retkih koji je predvideo kraj Sovetskog Saveza. U članku „La chute finale: Essai sur la decomposition de la sphere soviétique“ iz 1976. analizirao je smrtnost dece, stope samoubistva, ekonomsku produktivnost i druge pokazatelje, te zaključio da će duga stagnacija Sovetskog Saveza uskoro kulminirati kolapsom.
Sada, u članku „La Défaite de lOccident, objavljenom u siječnju 2024., Tod primenjuje istu analizu forenzičkih podataka u Rusiji, Ukrajini i Zapadu.
Zaključuje da će Rusija uspeti u svojim ratnim ciljevima i da Zapad ide prema porazu - manje zbog rata nego kao rezultat vlastitog "samouništenja".
U Francuskoj je Todova knjiga dobila medijsku pozornost koja priliči jednoj slavnoj osobi, a njegovi dugi intervjui na visokofrekventnim televizijskim programima postižu stotine tisuća pregleda.
Iako ga je Le Monde odbacio kao "proroka zatvorenih očiju" koji "nije prvi koji je širio propagandu Kremlja u Francuskoj", Tod je uporan da nije „putinofil“. Njegova je analiza povesničara „dugog veka“, koji razmatra dugoročne trendove s ideološkim odmakom.
Zašto je Vladimir Putin izabrao 2022. godinu za pokretanje svoje Specijalne vojne operacije? Tod daje dva odgovora.
Prvo, Rusija je tek tada bila spremna. Od sankcija 2014. kao odgovor na rusku aneksiju Krima, Rusija je gradila svoje vojne sposobnosti, uključujući hipersonične projektile, kakve NATO još uvek nema, a pripremala je i svoje gospodarstvo za budućnost, razvijajući kapacitete za „veliku tehničku, ekonomsku i društvenu fleksibilnost i protivnik je kojeg treba ozbiljno shvatiti”.
Drugo, to se može reći s" visokom verovatnosti i zbog stope nataliteta i mobilizacijskih kohorti, gde Tod zaključuje da je Putin video petogodišnji sukob u kojem će poraziti Ukrajinu i potisnuti NATO do 2027.
Ruska invazija na Europu, nakon što je osvojila Ukrajinu, stvar je "fantazije i propagande", tvrdi Tod.
Istina je da je Rusija, s manjim brojem stanovnika i teritorijom od 17 miliona kilometara, daleko od želje za osvajanjem novih teritorija i pre svega se pita kako će to nastaviti okupirati onu teritoriju koju već poseduje?
Demografski faktori takođe utiču na rusko vođenje rata“, sugeriše Tod.
U početku je samo 120 000 ruskih vojnika bilo raspoređeno u Ukrajini, zemlji od 600 000 km2. Uporedite ovo s invazijom Sovetskog Saveza na Čehoslovačku 1968., kada je na 128 000 km2 poslano 500 000 vojnika.
Suprotno priči koju favoriziraju mnogi zapadni komentatori, trenutna vojna strategija Rusije nije bacanje miliona u nešto kao „staljingradski stroj za mlevenje mesa“.
Ovaj rat se vodi polako i metodično, kako bi se gubici sveli na minimum. Tod ukazuje na važnu ulogu koju su u ranim fazama sukoba odigrale čečenske pukovnije i Wagnerova milicija, te na mobilizaciji, koja je provedena djelomično i postupno.
“Prioritet Rusije nije osvojiti maksimalnu teritoriju, već izgubiti minimum ljudi”, kaže francuski povesničar i stručnjak za globalne politike.
Putinova stalna popularnost kod kuće ne iznenađuje Toda. Oslanjajući se na stopu samoubistva i smrtnih slučajeva povezanih s alkoholom, Tod pokazuje društvenu stabilizaciju Putinove ere. Posebno značajan pokazatelj je smrtnost novorođenčadi, koja je s 19 promila 2000. godine, pala na 4,4 promila 2020. godine, čak ispod američke stope od 5,4 promila. A za većinu građana Rusije životni standard nikad nije bio viši.
Prema Todovom mišljenju, ideja da će Rusija biti poražena ekonomskim ratom zabluda je koju šire političari i računovođe koji su preuzeli zapadnjačko kreiranje politike i planiranje. Da bi bile učinkovite, sankcije se uvode tako da se oslanjaju na globalnu saradnju. Ali mnoge zemlje, ravnodušne prema ovoj konfrontaciji između Rusije i NATO pakta i ljute zbog troškova rata koji su im nametnuti, ne žele se poigravati sa svojom budućnošću i pomažu u protoku opreme potrebne Rusiji i izvozu energenata iz nje.
I rusko gospodarstvo se oporavilo, uprkos ili zahvaljujući sankcijama. Uzmimo samo proizvodnju pšenice, bez ostalih žitarica. Ta je proizvodnja bila 37 miliona tona 2012., da bi 2020. dosegla rekordnih 80 miliona tona. Žitarica je ukupno proizvedeno 2022. 157 miliona tona, a sledeće godine 142 miliona tona.
Američka proizvodnja pšenice je pala sa 65 miliona tona 1980. na 47 miliona tona 2022.
Ako Rusija i Belorusija, čiji je nominalni zajednički BDP 3,3% zapadnog (SAD, Kanada, EU, Ujedinjeno Kraljevstvo, Japan, Koreja), može nadmašiti Zapad u proizvodnji oružja, tada celi pojam BDP-a mora biti predmet ponovnog razmatranja. Naravno, ovde ne treba biti finansijski genij za shvatiti da Rusija i Belorusija ne kupuju skoro ništa za dolare, pa im BDP u američkim dolarima ne znači ništa. Njihove fabrike čelika i elektronike kupuju čelik i komponente od svojih čeličana i poduzeća, a ako nešto nemaju, prodaje im Kina i bilo bi zanimljivo pronaći podatke koliko na izlazu iz ruske tvornice za vojsku košta jedan T-90, a koliko Pentagon plaća jedan Abrams? I tako za sve, od uniformi, opreme, običnog metka i puške do PVO sustava, aviona, tenkova, itd. Nakon tih podataka bi revidirali izračun BDP-a, iako već sad postoje ozbiljniji stručnjaci koji uzimaju za vjerodostojan BDP/PPP, odnosno onaj prema paritetu kupovne moći.
U tom kontekstu je značajnija posledica da Ukrajina gubi rat, i to zbog nestašice oružja.
Što se tiče Ukrajine, malo ko je očekivao da će se "propala država" opterećena korupcijom i u šaci oligarha tako boriti.
“Ono što nitko nije mogao predvideti jest da će u ratu pronaći razlog za postojanje, opravdanje za vlastito postojanje”, tvrde stručnjaci, ali Tod predstavlja nepovratno podeljenu Ukrajinu, s južnim i istočnim regijama koje su odavno izašle iz ukrajinskog nacionalnog projekta. Predsednički izbori 2010., kaže on, pokazuju tu podelu s "gotovo zabrinjavajućom jednostavnošću". Glasovi za proruskog Viktora Janukoviča bili su 90,44%, 88,96% i 78,24% u Donjecku, Lugansku i na Krimu, ali samo 8,60%, 7,92% i 7,02% u zapadnim pokrajinama Lavovu, Ternopilu i Ivano-Frankivsku.
Za Toda su predsednički izbori 2014., koji su rezultirali izborom Petra Porošenka, bili prekretnica. U Donječku je izlaznost bila samo 15%, a u Lugansku 25%.
"Ovi izbori označavaju trenutak kada su rusofone regije nestale iz ukrajinskog političkog sastava." Bio je to “kraj ukrajinske demokracije, koja zapravo nikada nije funkcionisala” i “istinsko rađanje ukrajinske nacije, kroz savez ultra-nacionalizma Zapada i anarho-militarizma Centra, koji su se ujedinili protiv rusofilnog dijela zemlje.”
Uoči veljače 2022. Rusija je Ukrajini postavila tri zahtjeva: trajno zadržavanje Krima, zaštitu ruskog stanovništva Donbasa i neutralnost.
“Ukrajinska nacija, sigurna u svoje postojanje i svoju sudbinu u zapadnoj Europi, prihvatila bi ove uvjete”, tvrdi Tod.
"Čak bi se rešila i Donbasa", dodaje.
Prisećajući se prijateljskog raspada Čehoslovačke, Tod primećuje da bi se ta manja državna zajednica tada mogla usmeriti na izgradnju sebe kao istinske ukrajinske nacionalne države, priznate od svih.
Odluka Ukrajine da ponovno osvoji Donbas i vrati Krim je bio i dalje je “samoubilački projekat”, tvrdi Tod.
"Kijev pokušava održati svoj suverenitet nad populacijom druge nacije, ali nacije daleko moćnije od nje", pojašnjava.
“Samoubilački nedostatak realizma u kijevskoj strategiji sugeriše, što je paradoksno, patološku ukrajinsku privrženost Rusiji i potrebu za sukobom koji otkriva nesposobnost odvajanja od Rusije same”, tvrdi francuski stručnjak.
Što se tiče Zapada, Tod ga predstavlja kao narcisoidnog i hubrističkog izvan dodira s “ostatkom sveta”. Njena “ideološka samoća i neznanje o vlastitoj izolaciji” rezultat su dve decenije globalizacije pod vodstvom Amerike i agresivne vanjske politike. Potkrepljen analizom tipičnih porodičnih struktura te kulturnih i verskih pripadnosti, Tod nije iznenađen što je velik deo ostatka sveta navija za Rusiju, kao prkos pojačanju hegemoniji kojom dominira Amerika i "liberalnom međunarodnom poretku".
Rusija nije glavni geopolitički problem, sugerira Tod.
“Prevelika populacija koja se smanjuje, ona ne bi bila u stanju preuzeti kontrolu nad planetom i nema nikakvu želju učiniti. Umesto Rusije, to je zapadna, tačnije američka kriza, terminalna kriza koja ravnotežu planete dovodi u opasnost.”
Budući da predsednik Makron sada predlaže preuzeti vodstvo u evropskoj vojnoj potpori Ukrajine, čini se da je Emanuel Tod u sukobu s francuskim establišmentom. U njegovoj knjizi postoji mnogo toga što dovodi u pitanje dominantni narativ u našoj vlastitoj politici i medijima.
Glas javnosti
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
