Fabrika koja proizvodi delove za rakete i borbene avione 10 puta brže od ostalih

U fabrici Hadrian u Toransu, u Kaliforniji, mašine nastavljaju da rade i nakon što njihovi operateri odu kući. Ako svratite posle radnog vremena, videćete kako svetleći ekrani proizvode delove u mraku.

„Radimo 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Tokom dana tu je ekipa ljudi, a onda fabrika radi sama„, rekao je Kris Pauer, 33-godišnji osnivač i izvršni direktor kompanije Hadrian. „To je ono što naš softver radi za proizvodnju“.

Pauerova vizija se donekle razlikuje od drugih startapa koji razvijaju tehnologiju za povećanje efikasnosti u fabrikama drugih kompanija: on je razvio vlasnički softver za upravljanje sopstvenom fabrikom Hadrian, koji omogućava brzo i efikasno proizvodnju svih vrsta preciznih metalnih delova za vazduhoplovne, svemirske i odbrambene kompanije, sa manje radne snage.

RUSIJA: Naša nuklearna doktrina se prilagođava Zapadu

Sada želi da izgradi mrežu sličnih, visokotehnoloških mašinskih radionica širom zemlje kako bi preoblikovao ovu ogromnu i fragmentiranu industriju. To je težak i kapitalno intenzivan projekat, ali Pauer tvrdi da je od suštinskog značaja za industrijsku bazu Amerike. Investitori, uključujući Andreessen Horowitz, Founders Fund i Lux Capital, uložili su 180 miliona dolara u ovaj projekat, a vrednost kompanije sada iznosi oko 500 miliona dolara.

Iako je ova trogodišnja kompanija još mala, s obzirom na to da je komercijalno pokrenuta tek 2023. godine, ona brzo raste. Prošle godine donela je tri miliona dolara prihoda, a Pauer očekuje da će taj iznos ove godine porasti 10 puta, dostižući najmanje 30 miliona dolara, kako se proizvodnja u njihovoj fabrici u blizini Los Anđelesa bude povećavala. „Dosadi mi kada stvari idu previše sporo“, rekao je on.

Ti rezultati su pomogli kompaniji Hadrian da uđe na listu ovogodišnjih startapa koji će dostići vrednost veću od milijardu dolara. To je godišnja lista 25 kompanija koju objavljuje Forbes.

Velika razlika u odnosu na proizvodnju delova za automobile

Postoje veliki rizici u izgradnji nove visokotehnološke proizvodne kompanije. Metalni delovi koji idu u rakete ili satelite moraju biti izuzetno precizni, ali se proizvode u veoma ograničenim količinama. To je veoma različito od automobilske industrije, gde se standardizovani delovi proizvode u ogromnim količinama.

Kao rezultat toga, mnoge mašinske radionice koje proizvode takve specijalizovane delove ostale su male, uprkos tome što je industrija vredna čak 50 milijardi dolara. Hadrian trenutno proizvodi hiljade delova mesečno, od kojih su stotine različitih, rekao je Pauer.

„Sigurno postoji mogućnost da se poboljša brzina i efikasnost izrade delova“, rekao je Džon Hart, profesor mašinstva na MIT-u i direktor Laboratorije za proizvodnju i produktivnost. „Mašinska obrada je i dalje veoma komplikovana“.

U Beču službeni bicikl umesto službenog automobila

Hadrianov softver omogućava njihovoj fabrici da proizvodi delove za svemirske letove 10 puta brže i sa više od 40% efikasnosti u odnosu na tradicionalne proizvođače. Taj softver omogućava Hadrianu da uzme stari dizajni ili CAD fajlove od kupaca i pretvori ih u digitalna uputstva za proizvodnju gotovih delova. On takođe funkcioniše kao mozak fabrike, omogućavajući praćenje i raspored zadataka, i omogućava mašinama da rade na autopilotu i da se autonomno kontrolišu.

To omogućava Hadrianu da proizvodi delove brzinom koja oduševljava njihove kupce – u ovoj industriji, kašnjenje jednog malog dela može poremetiti čitavo lansiranje rakete ili odložiti isporuku potrebnog borbenog aviona. „Mislim da smo tek na početku transformacije čitavog industrijskog tržišta u tehnološko tržište“, rekla je Dejna Grejson, suosnivač Construct Capital, investitora u Hadrian i druge proizvodne startape.

Neverovatne stope rasta

Pauer kaže da je potreba za efikasnijom mašinskom radionicom toliko velika da Hadrian raste po stopama od 20% ili više svakog meseca, uprkos tome što nije imao prodajni tim sve do ovog proleća. Sada želi da izgradi dodatne fabrike, ubrzavajući svoju viziju mreže automatizovanih postrojenja širom zemlje koja bi, kako on vidi, pomogla SAD-u da zadrži svoju industrijsku moć u odnosu na Kinu.

„Ako želite nešto da se napravi, mi ćemo to napraviti za vas, boljeg kvaliteta, brže i jeftinije“, rekao je Pauer.

Pauer je odrastao u Melburnu, u Australiji, daleko od Silicijumske doline. Napustio je Univerzitet Monash, zaposlio se u maloprodajnoj firmi Retail Splash, radio u nekoliko drugih startapa, a zatim se pridružio firmi za softver za angažovanje zaposlenih, Ento, kao direktor za rast 2015. godine.

U SAD je došao 2019. godine, privučen većim mogućnostima za nekoga s preduzetničkim duhom. Do tada je razvio snažne stavove o opadajućoj industrijskoj bazi Amerike – i o tome koliko je kritično preokrenuti taj trend s obzirom na rastuću Kinu.

„Veliki sam učenik istorije. Shvatio sam da postoji ogroman geopolitički rizik koji će pogoditi SAD“, rekao je Pauer, čija ga biografija na X-u opisuje kao „industrijalca, tehnologa, vernika u tvrdu moć i Pax Americana“.

Strah od opadanja američke industrije

Nakon posete brojnim malim, starinskim mašinskim radionicama kojima upravljaju radnici u 50-im i 60-im godinama, shvatio je da je njegov strah od opadanja američke industrije „užasno tačan.“ U julu 2019. osnovao je malu investicionu firmu sa sedištem u San Francisku pod nazivom ADSC s idejom da kupuje postojeće srednje velike firme u lancu snabdevanja vazduhoplovne i odbrambene industrije. ADSC je prikupio oko 650.000 dolara od institucionalnih fondova i bogatih pojedinaca za akvizicije. Ali kada je počela pandemija 2020. godine, nastavio je da posećuje mašinske radionice i male proizvođače, i Pauer je postao uveren da pokušaj promene postojećih kompanija neće rešiti problem koji je video.

Zato je 2021. godine osnovao Hadrian, nazvan po rimskom caru Hadrijanu i njegovim naporima da popravi propadajuću infrastrukturu svog društva. Velika većina investitora u ADSC prenela je svoj ulog na Hadrian, rekao je Pauer. „On je autsajder“, rekao je Brendon Rivs, partner u Lux Capital koji je investirao u Hadrian. „Uspostavio je mrežu u Silicijumskoj dolini i postao veoma uključen“.

Kako bi oživeo svoju ideju za automatizovanu fabriku, Pauer je stupio u kontakt s Krisom Bejkerom, koji je ranije upravljao mašinskim radionicama za SpaceX. „Mislio sam da je apsolutno nemoguće uskladiti sve parametre za ovo“, rekao je Bejker. „Bio je izuzetno uporan, veoma nametljiv i nastavio je da se angažuje sa mnom čak i dok sam mu govorio da će ono što pokušava da uradi propasti“. Nakon šest meseci razgovora, Pauer je uspeo da ubedi Bejkera da se pridruži njegovom startapu kao potpredsednik operacija. 

Hadrian je prvo postavio malu fabriku od 2.000 kvadratnih metara, a zatim je Pauer shvatio da mu treba veća fabrika i izgradio postojeću fabriku od 10.000 kvadratnih metara u Toransu. Fabrika kombinuje robote koje je kupio od drugih kompanija, kao što su Kuka robotske ruke, sa Hadrianovim vlasničkim softverskim sistemom za upravljanje operacijama. „Zamislite da stavite autopilot Tesle na F1 automobil kako biste ga mogli voziti s 15 minuta obuke“, rekao je Pauer. „To je ono što naš softver radi za proizvodnju“.

Zemlja u kojoj ljudi rade po bar 12 sati dnevno

Da bi ubedio svoje prve kupce da poveruju malom startapu podržanom od VC fondova, Pauer je pridobio dve kompanije koje su sada veliki kupci (koje odbija da imenuje) s ponudom bez rizika. „U suštini smo rekli: Hej, napravićemo gomilu delova, ali smo u beta testu“, rekao je. „Možda neće uspeti, ali ako uspe, bićemo vaš najbolji dobavljač – najbrži, najjeftiniji i najkvalitetniji. Hoćete li nam dati podatke da vodimo fabriku u beta režimu tokom 2022. i 2023. godine?“

Kompanije su se složile da im daju planove za delove kako bi Hadrian mogao testirati svoje sisteme, a startap je narednih devet meseci proizvodio delove o svom trošku. „Bilo je potrebno devet meseci vođenja fabrike i svakodnevnog gašenja požara da bismo prešli iz faze ‘Mislim da sistem funkcioniše’ u fazu ‘Sistem zapravo funkcioniše’,“ rekao je Pauer. „Napravili smo delove u vrednosti od oko milion dolara i uništili ih samo da bismo testirali sisteme … U našoj industriji ne možete priuštiti neuspeh, tako da smo morali da testiramo fabriku koja radi punim kapacitetom“.

Veoma tajnovita industrija

Taj potez je uspeo i beta kupci su potpisali ugovore. Od tada, Hadrian je potpisao ugovore s oko 30 kupaca, uključujući vodeće svemirske kompanije, startape u oblasti odbrane i velike odbrambene kompanije, rekao je Pauer. Odbio je da imenuje bilo koje kupce, pozivajući se na ugovore o poverljivosti. „To je veoma tajnovita industrija“, rekao je.

RTX Ventures, investicioni ogranak RTX-a, giganta iz oblasti vazduhoplovstva i odbrane, ranije poznatog kao Raytheon Technologies, uložio je u Hadrian početkom ove godine. Danijel Ateja, generalni direktor RTX Ventures, rekao je da RTX procenjuje niz delova koje bi Hadrian mogao da im isporuči. „Sa stanovišta nacionalne bezbednosti, ovi uska grla u lancu snabdevanja zaista ograničavaju“, rekao je on. „Smatramo da postoji velika prilika za Hadrian da eliminiše uska grla i ograničenja koja trenutno postoje“. Odbio je da komentariše koji bi konkretni delovi Hadrian mogao da isporuči ili u koje proizvode RTX-a bi mogli da uđu, ali je naveo da postoji potencijal širom RTX-ovog poslovanja i u vazduhoplovstvu i odbrani uopšte.

Na radaru Ministarstva odbrane

Ketrin Bojl, partner u Andreessen Horowitz, koja je uložila u kompaniju, rekla je da je Hadrian na radaru najviših zvaničnika Ministarstva odbrane, od kojih su mnogi posetili njihovu fabriku. „Oni razumeju da je industrijska baza odbrane od suštinskog značaja“, rekla je ona. „Ovo je bila ključna tačka za Ministarstvo odbrane mnogo pre nego što se o tome pričalo u Silicijumskoj dolini, u Toransu i u Los Anđelesu“. 

Kompanija zapošljava samo 170 radnika, koje može obučiti za 30 do 60 dana da upravljaju njenim mašinama. Neki od njih upravljaju sa 10 mašina istovremeno. Svi oni dobijaju akcije u firmi. Mnogi od njih su prešli s drugih poslova, uključujući medicinske sestre i maloprodaju. To je potencijalna prednost u vreme kada se proizvođači suočavaju s problemom pronalaženja radnika. „Želimo da dovedemo ljude u proizvodnju koji nikada pre nisu kročili u fabriku“, rekao je Pauer.

Ima velike planove za budućnost, poput izgradnje mreže automatizovanih fabrika širom zemlje što je brže moguće – što je, kako on veruje, neophodno da bi se Amerika pozicionirala za pobedu u konkurenciji s Kinom. Već traži lokaciju za sledeću fabriku – možda u Teksasu, Arizoni ili Virdžiniji – koju očekuje da će otvoriti 2025. godine. To postrojenje biće veće od onog u Toransu, potencijalno tri puta veće, s kapacitetom za proizvodnju od 200 miliona dolara, rekao je on. „Kris forsira neverovatnu brzinu“, rekao je potpredsednik operacija Bejker.

Da li će Švajcarci odustati od vojne neutralnosti?

Ubrzanje dolazi nakon sledeće godine. Počevši od 2026. godine, Pauer planira da otvori dve do tri nove fabrike godišnje, tempom koji smatra mogućim jer će softver i postavka fabrike biti isti. „Fabrike od druge do N su ispiranje i ponavljanje“, rekao je investitor Rivs.

Brzina je izazov u složenom, kapitalno intenzivnom poslu kao što je proizvodnja. Ali Pauer vidi priliku sada. Smatra da će SAD ili nastaviti da prebacuje svoju proizvodnju u zemlje s niskim troškovima ili će naučiti kako da koristi automatizaciju da omogući fabrikama u SAD-u da se takmiče. Zna na kojoj strani želi da bude.

Glas javnosti /F04S