Francuska: Prognoze prvi put pokazale pobedu lidera desnice na predsedničkim izborima
Autor: Glas javnosti
Le Penovoj je pet godina zabranjena kandidatura za javnu funkciju, pa bi Žordan Bardela verovatno bio predsednički kandidat Nacionalnog okupljanja.
Lider francuske desnice Žordan Bardela pobedio bi na narednim predsedničkim izborima bez obzira ko bi bili protivkandidati, pokazuju rezultati ankete.
Predsednički izbori u Francuskoj zakazani su za 2027. godinu, a ovo je, inače, prvi put da je francuska agencija za istraživanja javnog mnjenja Odoksa prognozirala pobedu predsednika desničarske partije Nacionalnog okupljanja.
Ako bi izbori bili održani ove sedmice, 30-godišnji Bardela bi dobio više glasova od svih kandidata, prema rezultatima istraživanja 19. i 20. novembra u kojem je učestvovalo 1.000 ispitanika.
U zavisnosti od protivkandidata u prvom krugu izbora, Bardela bi osvojio 35 ili 36 odsto glasova i pobedio bi svakog kandidata koji bi prošao u drugi krug, navela je Odoksa, prenosi Rojters.
„Nažalost za Žordana Bardelu i njegove pristalice, i na sreću za sve ostale, biti ubedljivi favorit na predsedničkim izborima nekoliko meseci pre njihovog održavanja nije garancija uspeha“, navela je Odoksa u izveštaju objavljenom uz rezultate ankete.
Raniji predsednici Nacionalnog okupljanja, Marin Le Pen i njen otac Žan-Mari Le Pen, gubili su tri puta u drugom krugu predsedničkih izbora od širokih političkih saveza.
Marin Le Pen je zabranjeno da se kandiduje za javnu funkciju pet godina, pošto je osuđena, zajedno sa još nekim članovima partije, zbog zloupotrebe sredstava, pa bi Bardela verovatno bio predsednički kandidat Nacionalnog okupljanja.
U anketi su uzeti u obzir kandidati krajnje levice Žan-Lik Melanšon, umereni levičar Rafael Gluksman i bivši premijeri Gabrijel Atal i Eduar Filip.
Bardela bi u drugom krugu izbora protiv Melanšona osvojio 74 odsto glasova, a protiv Filipa 53 odsto.
Prema rezultatima druge ankete ranije ovog meseca, Bardela bi sa malom razlikom izgubio od Filipa.
Slabi rezultati naslednika sadašnjeg predsednika Emanuela Makrona posledica su velikog pada njegove popularnosti posle odluke da raspiše parlamentarne izbore sredinom prošle godine, posle kojih parlament nije mogao da formira koalicionu vladu.
Glas javnosti/ D01S
SKINI APLIKACIJU
.png)
