Francuski sud kritikovao rukovodstvo Luvra: Loša bezbednost, ključna lozinka lako provaljiva
Autor: Glas javnosti
Za samo četiri minuta od dolaska do spoljašnjeg zida muzeja, lopovi su se popeli na zgradu i ušli kroz prozor, a tek tada su se aktivirali unutrašnji alarmi.
Francuski sud je objavio izveštaj koji oštro kritikuje rukovodstvo Luvra zbog toga što je, umesto održavanja bezbednosti jednog od najvećih svetskih muzeja, prednost davalo kupovini umetnina i projektima obnove.
Smela dnevna pljačka, u kojoj su četvorica muškaraca odnela neprocenjive istorijske dragulje, bila je „ogromno alarmantno upozorenje“, rekao je Pjer Moskovisi, predsednik Državnog revizorskog suda, koji je sastavio izveštaj, piše CNN i ukazao da je rukovodstvo muzeja je dalo prednost „vidljivim i atraktivnim“ projektima, kao što su kupovina umetnina i preuređenje prostora, na štetu, između ostalog, bezbednosti Luvra.
Manjak kamera
Od pljačke, pojavile su se informacije da su bezbednosni propusti bili poznati godinama uključujući upozorenje iz 2014. da je jedna od ključnih lozinki muzeja bila jednostavno „LOUVRE“. Novi izveštaj samo dodaje niz bezbednosnih propusta koje je pljačka razotkrila.
Za samo četiri minuta od dolaska do spoljašnjeg zida Luvra, lopovi su se popeli na zgradu i ušli kroz prozor. Tek tada su se aktivirali unutrašnji alarmi. Četiri minuta kasnije, nakon što su razbili ojačanu vitrinu i uzeli devet komada istorijskog nakita, već su bežali.
„Slabosti u zaštiti našeg perimetra su poznate i identifikovane“, izjavila je direktorka Luvra, Lorans de Kar, pred francuskim parlamentom nakon pljačke.
Ni unutrašnja situacija nije mnogo bolja. Za 465 galerija muzeja, osoblje je 2024. godine raspolagalo sa samo 432 kamere za nadzor, prema izveštaju. Iako je to skoro 50 odsto više nego 2019, još uvek je 61 odsto galerija ostalo bez ikakvog video-nadzora.
Luvr, najveći muzej na svetu, prostire se na oko 60.600 kvadratnih metara. Za poređenje, Institut umetnosti u Detroitu ima sličnu površinu, uključujući pozorište i koncertnu dvoranu, ali više od 550 kamera, prema podacima proizvođača Axis.
De Kar je rekla senatorima da planira udvostručenje broja kamera na prostoru Luvra od 37 hektara u narednim godinama.
U svojim preporukama, izveštaj Državnog revizorskog suda naglašava potrebu da Luvr „ojača svoju funkciju unutrašnje kontrole, koja je i dalje nedovoljno razvijena za instituciju takve veličine“.
Propusti u bezbednosti Luvra nisu bili samo fizički. Na digitalnom planu, stanje je bilo jednako loše.
Tajne kupovine
Izveštaj francuske agencije za sajber-bezbednost ANSSI iz 2014, u koji je imao uvid list Libération, navodi da je lozinka servera koji upravlja sistemom nadzora muzeja bila jednostavno „LOUVRE“. Pristup softveru kompanije Thales, koja je održavala sistem bezbednosti, bio je zaštićen podjednako „neprobojnom“ lozinkom: „THALES“.
U tom izveštaju ANSSI je preporučio da Luvr ojača sajber-bezbednost i da se udalji od zastarelog softvera koji bi mogao ugroziti bezbednosni sistem.
ANSSI nije demantovao navode, ali je za CNN dodao da se taj audit „ne može smatrati reprezentativnim za trenutni nivo bezbednosti“ informacionih sistema Luvra.
Izveštaj se fokusirao i na budžetske prioritete muzeja, koji je između 2018. i 2024. potrošio oko 27 miliona evra na održavanje, a dodatnih 60 miliona na obnovu palate Luvra.
Nasuprot tome, u istom periodu, za preuređenje muzeja i kupovinu umetnina potrošeno je dvostruko više.
Muzej je u šest godina, do 2024, izdvojio 105 miliona evra za kupovinu 2.754 umetnička dela.
Godine 2021. Luvr je platio oko pet miliona evra za dva dela francuskog rokoko slikara Žan-Onorea Fragonara, dok je u aprilu 2025. kupio „izuzetan“ Fabergeov triptih za 2,2 miliona evra.
Mnoge kupovine Luvra prate izvesne tajne, posebno kada je reč o ceni. Revizorski izveštaj upozorava da bi muzej trebalo da više pazi na cene umetnina koje nabavlja i posebno upozorava na kupovinu dela po višoj ceni ako su ista dela na aukciji prodavana za manje u prethodne dve godine.
Zapanjujuća kašnjenja
Nasuprot toj opsesiji sjajnim i medijski atraktivnim projektima, oštar izveštaj ističe zapanjujuća kašnjenja u radovima na bezbednosnoj infrastrukturi. Preporučene nadogradnje iz 2015. neće biti završene pre 2032.
Izveštaj pokriva skoro osam godina rada muzeja i mandate dvojice direktora.
U trenutku objave, nijedan rukovodilac ili zaposleni nije otpušten niti je podneo ostavku zbog krađe.
Ponudu Lorans de Kar da podnese ostavku francuska ministarka kulture Rašida Dati nije prihvatila.
Dati, poznata kao „politički buldog“ u Francuskoj, energično je branila Luvr posle sramotne pljačke 19. oktobra.
„Da li su mere bezbednosti Luvra zakazale? Ne, nisu. To je činjenica. Mere bezbednosti Luvra su funkcionisale“, rekla je poslanicima 21. oktobra.
Dan kasnije, predsednik Makron zatražio je ubrzanje sprovođenja poboljšanih bezbednosnih mera u muzeju.
Sledeće nedelje Dati je ublažila ton, priznajući senatorima da, iako su sistemi bezbednosti funkcionisali i osoblje je sledilo protokol „do slova“, „spektakularna pljačka“ očigledno predstavlja neuspeh za muzej.
„Do bezbednosnih propusta zaista je došlo“, rekla je ona.
Glas javnosti/ N01S
SKINI APLIKACIJU
