Gradovi uvode trake za zavisnike od ekrana – pametno rešenje ili apsurd?

Gradovi širom sveta povremeno eksperimentišu sa tzv. “texting” ili “no-phone” trakama na trotoarima, linijama koje odvaja pešake koji hodaju gledajući u ekrane od onih koji prate put ispred sebe.

Ideja je jednostavna: smanjiti sudare, padove i kašnjenja u gustim zonama i proučiti kako se ljudi ponašaju u javnom prostoru koji se brzo menja.

Jedan od prvih široko vidljivih eksperimenta snimila je ekipa National Geographic-a u Vašingtonu, koja je za potrebe emisije o ponašanju postavila podeljeni trotoar i pratila reakcije prolaznika. Rezultati su pokrenuli debatu o tome da li treba prilagoditi javni prostor novim navikama.

Slične intervencije pojavile su se i u drugim gradovima, u kineskom Čongćingu nastala je kratkotrajna „traka za mobilne telefone“, dok je u Antverpenu lokalna firma MLab obojila privremene “text walking” trake kao marketinški potez. Grad Antverpen je kasnije uklonio te oznake i kaznio kompaniju, što pokazuje da ovakve akcije često izazivaju i pravne i administrativne probleme.

Iza ideje o odvojenim trakama stoje i podaci koji upozoravaju na rizike: analiza ponašanja pešaka pokazuje da upotreba telefona značajno povećava verovatnoću da osoba ne uoči prepreku ili neadekvatno proceni saobraćaj, što potvrđuju i istraživanja iz oblasti javnog zdravlja.

Reakcije gradova su različite, od eksperimenata sa svetlećim trakama i javnim kampanjama do zakonskih ograničenja (npr. Honolulu je uveo novčane kazne za prelazak ulicе dok se koristi telefon), što ukazuje da nema jednog rešenja, već niza pokušaja da bezbednost i sloboda korišćenja javnog prostora budu izbalansirani.

Da li treba menjati raspored trotoara samo zato što su se navike promenile? Dok eksperimenti nastavljaju da izazivaju pažnju, pitanje je i praktično i etičko: da li prilagođavamo prostor ljudima ili pokušavamo da ih podučimo odgovornijem ponašanju? Pišite nam vaše mišljenje.

Glas javnosti /B11S 

SKINI APLIKACIJU