"I dalje postoji šansa za diplomatiju, čak i ako ta šansa nije velika, šansa je ograničena", rekao je Aragči na državnoj televiziji posle posete Iranu generalnog direktora Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafaela Grosija (Grossi) koji je u petak posetio dva važna nuklearna postrojenja u Iranu.
Iranski predsednik Masud Pezeškijan želi da otkloni "sumnje i nejasnoće" u vezi sa nuklearnom programom svoje države, a poseta šefa nuklearne agencije UN smatra se jednom od poslednjih prilika za diplomatiju pre nego što se Donald Tramp (Trump) vrati u Belu kuću u januaru.
Iransko nuklearno pitanje "u narednoj godini biće osetljivo i složeno, ali smo spremni da se suočimo sa svim scenarijima", rekao je Aragči.
Iran i velike sile, uključujući SAD, postigli su 2015. godine sporazum kojim je bilo predviđeno ukidanje međunarodnih sankcija Teheranu u zamenu za garancije da neće nastojati da proizvede atomsko oružje. Ali,
2018. godine je tadašnji predsednik Donald Tramp povukao SAD iz tog sporazuma i u okviru politike "maksimalnog pritiska" na Iran ponovo uveo teške sankcije toj državi.
Iran je kao odgovor naglo ograničio strane inspekcije svojih nuklearnih postrojenja i znatno povećao svoje rezerve uranijuma obogaćenog do 60 posto, dok po sporazumu iz 2015. stepen obogaćenja uranijuma u Iranu ne bi trebalo da bude veći od svega 3,65 procenata.
Po Međunarodnoj Agenciji za atomsku energiju je za atomsko oružje potrebno obogaćenje uranijuma na blizu 90 odsto. Ipak, po arhivi administracije predsednika SAD Baraka Obame se 2016. računalo da Iran ima uranijuma za osam do deset nuklearnih bombi.
Uranijum obogaćen na pet odsto se koristi u nuklearnim centralama za proizvodnju struje, a obogaćen na 20 odsto za medicinske i naučne svrhe.
Glas javnosti/ B04S