ITALIJANI: Elita je lišena dodira sa narodom koji predstavlja

U ovom sukobima Evropa deluje potpuno odsutno, ne samo zato što je bezuslovno podređena SAD, već zbog nesposobnosti njenih pretencioznih elita, piše italijanski pisac Andrea Marćiljano

Italijanska premijerka Đorđa Meloni je u julu ove godine posetila Peking i rekla kineskom lideru Si Đinpingu da mora da prestane da podržava Rusiju u kontekstu ukrajinske krize, pri čemu je bila ljubazno odbijena, što je još samo jedan u nizu primera koji dokazuju da Zapad više nema pravih elita, piše italijanski pisac i esejista Andrea Marćiljano za portal "Elektomagacine".

Ova poseta je bila samo farsa, ali ona samo pokazuje osnovni problem Zapada, koji nema autentične elite koje bi usmerile svoje delovanje u konkretnom pravcu. 

Čitav Kolektivni zapad, nastavlja italijanski pisac, nesposoban je da shvati današnji svet i njnjegove složene i višestruke odnose. Ovi odnosi daleko prevazilaze granice koje je Zapad sam sebi nametnuo i za koje veruje da su granice celog sveta. To su, zapravo, samo granice krajnje ograničene vizije Zapada. Ova nesposobnost se ispostavlja kao najveće i kobno ograničenje sadašnjeg Zapada, zaključuje Marćiljano, koji ne može da razume kako vladajuće nezapadne elite uopšte rade i funkcionišu u novoj stvarnosti.

ZAHAROVA: Zapad želi da spere odgovornost za teroristički napad na "Severni tok"

Primer ove farsične posete Melonijeve Kini je posebno ironičan, jer je to bila poseta lideru jedne od ključnih geopolitičkih sila savremenog sveta.

Poseta italijanske premijerke Pekingu dobro predstavlja stanje međunarodnih odnosa Zapada i ostatka sveta. Ali slično je, ili još dramatičnije, bilo i sa prethodnim posetama evropskih lidera Kini, posebno lidera Nemačke i Francuske, koje je kineska vladajuća elita bukvalno tretirala kao rukavicu bačenu u lice.

Problem leži u suštinskoj nedoslednosti takozvanih zapadnih elita. Da su to zaista prave elite, ne bi bile lišene veza sa stvarnošću naroda, koje bi trebalo da predstavljaju.

Ali ovo "trebalo" je samo bledi eufemizam, pošto su sadašnje zapadne vladajuće koalicije potpuno odvojene od naroda. U stvari, zaključuje italijanski pisac, to otkriva da su oligarhije te koje imaju stvarnu, iako samo ograničenu moć u zapadnoevropskim zemljama.

Naročito dobar primer za to je Francuska, u kojoj je homofilska oligarhija nametnula "pravila igre", koja nisu ništa drugo do slavljenje sopstvenih poroka. Ova oligarhija je, piše Marćiljano, potpuno odvojena od tradicije i lišena bilo kakve veze sa osećanjima većine Francuza.

SAD i Evropa na putu bez povratka

Naravno, Sjedinjene Države zahtevaju posebnu diskusiju, jer je američka stvarnost još složenija, jer se tu moć nalazi u rukama malih, samoreferentnih grupa. Štaviše, jedna od ovih grupa, koja je trenutno na vlasti, pokušava da gurne SAD na tačku bez povratka u sukobu sa Rusijom.

Ostaje još da se vidi, a horizont je trenutno maglovit i neizvestan, kako će se sve to završiti.

Međutim, to će očigledno promeniti plan igre. Budućnost sukoba u Ukrajini ostaje neizvesna. Možda bi se, sa promenom u Beloj kući, koja je trenutno veoma verovatna, još moglo pronaći neko mirno rešenje.

Zatvor zbog švercovanja u autobusu: Pazite se ako putujete u ovu zemlju

Ali, to neće uticati na celokupnu scenu, smatra italijanski autor. Pre svega, na Bliskom istoku, gde situacija preti da dosegne belo usijanje. Ovo je još jedna tačka bez povratka, bez obzira na to ko sedi u Beloj kući.

U ovom sukobima Evropa deluje potpuno odsutno, primećuje Marćiljano. Ne toliko zbog toga što je bezuslovno podređena Americi, što je evidentno, koliko zbog nesposobnosti njenih pretencioznih elita.

To je najvažnija i očigledna posledica nesposobnosti ovih ljudi da svet sagledaju iz šire perspektive. Evropske elite ostaju zaslepljene, i to do tačke slepila, sopstvenim efemernim, suštinski dekadentnim sklonostima, zaključuje Marćiljano.

Glas javnosti /R02S 

SKINI APLIKACIJU