Njujork post o Vučiću: Majstor samopreobražaja i preživljavanja
Autor: Glas javnosti
Zapad mora, ako ni za šta drugo, da ne bi bio uvučen u ovu krizu koja izmiče kontroli i može da zapali region, da iskoristi svoj uticaj na Srbiju da podstakne predsednika i legitimne demonstrante da započnu pregovore, navedeno je u autorskom tekstu.
Njujork post objavio je prilično dug tekst o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, a kao odraz ličnog viđenja autora sa predsednikom Srbije. Ovo je tekst u celosti:
„Studentski protesti protiv Aleksandra Vučića, snažnog predsednika koji vlada Srbijom više od decenije, potresaju zemlju poslednjih devet meseci.
U nepodnošljivoj avgustovskoj vrućini, postali su nasilni.Skoro svake večeri centar Beograda, prestonice, pretvara se u bojno poprište. Sa jedne strane su demonstranti; sa druge, crno odeveni naoružani policajci čiji je broj nedavno povećan zahvaljujući pristalicama vlade.
Sukobi između njih, zastrašujući za gledanje, zrače svim predznacima građanskog rata u zemlji čija je unutrašnja politika pre jednog veka izazvala Prvi svetski rat.
Protesti koji potresaju Srbiju već su odjeknuli preko Atlantika. Od Vašingtona do Čikaga i San Franciska, pripadnici srpske dijaspore organizovali su skupove u znak solidarnosti sa onima koji demonstriraju kod kuće.
Predsednik Vučić je delovao čudno distancirano kada sam ga video pre nedelju dana. Naš sastanak je već jednom bio pomeren jer je proveo celu noć na hitnom prijemu sa povređenim policajcima.
Rođen 1970. godine u tadašnjoj Jugoslaviji, multietničkom gigantu države sastavljenom od šest republika, uključujući i rodnu zemlju Melanije Tramp, Sloveniju, Vučić je započeo političku karijeru na nacionalističkoj krajnje desnici baš kada se socijalistička federacija raspadala u etničkim ratovima.
Kao ministar informisanja u vladi Slobodana Miloševića koji će kasnije postati prvi šef države optužen za ratne zločine od strane Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, Vučić je osmislio najrestriktivnije propise o štampi u Evropi.
Nakon Miloševićevog pada, je„promenio je srce“, izražavajući kajanje zbog svojih nekadašnjih uverenja i dela svojih sunarodnika tokom jugoslovenskih ratova, a 2008. godine je bio suosnivač nove centrističke stranke posvećene tome da Srbija postane članica Evrope.
Premijer Srbije je bio do 2014., a 2017, je izabran je za predsednika. Vučićeva veština u negovanju odnosa sa zapadnim liderima, čak i dok je produbljivao ekonomske veze sa Kinom i jačao drevnu vezu Beograda sa Rusijom, učinila ga je predmetom zavisti svojih parnjaka u Evropi.
On je jedan od retkih evropskih partnera predsednika Trampa, pošto je ignorisao protivljenje kod kuće da bi odobrio sporni projekat Džareda Kušnera o izgradnji luksuznih stanova na mestu bivše zgrade Ministarstva odbrane u Beogradu, uništene u NATO bombardovanju.
Ali majstor samopreobražaja i preživljavanja, najviši šef države na svetu (po fizičkoj visini, prim. nov.), izgledao je iscrpljeno dok me je pozdravljao.
Demonstranti, rekao je, su pioni u rukama neprijatelja Srbije koji pokušavaju da izazovu nemire u zemlji.
Da li bi ih imenovao? Ne. Otkrivanje njihovog identiteta izazvalo bi još veće probleme.
Ono što je mogao da mi kaže jeste da svaki demonstrant dobija 30 evra dnevno „samo za hranu“. Sada pomnožite tu cifru, rekao je, sa brojem ljudi napolju i svim danima kada su bili aktivni.
Zastao je, kao da je zaprepašćen sopstvenim mentalnim proračunima. „To su milioni i milioni evra.“
Nemire na ulicama izazvalo je novembarsko urušavanje betonske nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, drugom najvećem gradu u Srbiji, u kojem je poginulo 16 ljudi.
Zgrada, koju je nedavno renovirala kineska državna kompanija, otvorena je uz veliku pompu dve godine ranije. Njen pad postao je simbol korupcije u Srbiji.
I ono što je počelo kao tiho bdenje širom zemlje za mrtve u Novom Sadu, vremenom je eksplodiralo u ustanak protiv predsednika. Više od 300.000 Srba protestovalo je u martu u Beogradu, najveće demonstracije u istoriji grada.
Međutim, bilo bi netačno i nepravedno sugerisati da Vučić nije reagovao. Jedan ministar je uhapšen, pre nego što je oslobođen optužbi, a dva ministra i premijer su primorani da podnesu ostavke. U početku je sam Vučić opisao demonstrante kao „dobronamerne“ i naložio vlastima da ne koriste nesrazmernu silu u suočavanju sa besom gomile. Ali njegovi ustupci nisu ništa učinili da smire studente. Oni su ovog meseca spalili kancelariju Vučićeve stranke u Novom Sadu. Sada žele predsednikovu ostavku i prevremene izbore.
Vučić je, više od svega drugog, delovao zbunjeno. Ono što ga izdvaja na Balkanu su njegova dostignuća, a ne zlo koje mu se pripisuje. On je zaveštao Srbiji u proteklih 12 godina ono što je Balkan retko poznavao: stabilnost i prosperitet.
Između 2003. i 2014. godine, srpska ekonomija je bila veoma nestabilna. Pod Vučićem, iako je inflacija porasla poslednjih meseci, nezaposlenost je na rekordno niskom nivou, javni dug je smanjen, a tokovi stranih investicija su snažni.
Dok je Vučić nabrajao svoja dostignuća, setio sam se lorda Lugarda, generalnog guvernera Nigerije od 1914. do 1919. godine, koji je za svoje nemirne podanike rekao: „Upravo njihovo nezadovoljstvo je mera njihovog napretka.“
Da je Srbija ostala ekonomski propala kakvu je Vučić nasledio, bilo bi je lakše kontrolisati. Upravo je delić uspeha koji je Vučić postigao izazvalo nezadrživi bes prema njemu. Oni koji se sećaju teškoća iz prošlosti su umereniji.
„Rat nam je uništio živote“, rekla mi je Jelena Denić, 65-godišnja vlasnica male kantine u Beogradu. „Ovih 10 godina je prvi put da smo se osećali stabilno i sigurno. Ako ovi protesti izmaknu kontroli, ponovo se plašim da ću izgubiti ono što smo ovde izgradili.“
Vučić ima odgovornost prema svojim građanima da to spreči. Da li će to učiniti silom ili ustupkom, zavisi od njega. Ali greška je zapadnjaka koji upućuju nejasne molbe za akciju protiv Vučića, pretpostavljajući da će ono što dolazi posle njega biti poboljšanje u odnosu na njega.
Vučićeva opozicija je bez vođe posle skoro godinu dana i mešavina je ekstremista i idealista, ultranacionalista i nacionalista. Nema nijednu Vučićevu snagu, ali sve mane.
Zapad mora, ako ni za šta drugo, da ne bi bio uvučen u ovu krizu koja izmiče kontroli i može da zapali region, da iskoristi svoj uticaj na Srbiju da podstakne Vučića i legitimne demonstrante da započnu pregovore.
Podjednako je važno prepoznati da zahtev za ostavku predsednika pod pretnjom nasilja nije demokratski izraz nezadovoljstva.
To je antidemokratska ucena.
Autor teksta je Kapil Komiredi, poznat kao pisac knjige „Zlonamerna republika: Kratka istorija Nove Indije“.
Njujork post su američke konzervativne dnevne tabloidne novine koje se objavljuju u Njujorku, i koje upravljaju i sa tri onlajn sajta. Imaju dugu tradiciju, novine je 1801. godine osnovao federalista Aleksandar Hamilton, i prema dostupnim podacima, danas su četvrte po tiražu štampanih izdanja među svim američkim novinama.
Delove ovog teksta preneli su i svi provladini mediji u Srbiji, a ovde ga objavljujemo u celosti, u slobodnom prevodu:
Glas javnosti /D01S
SKINI APLIKACIJU
