Godinama je švajcarska država koristila jezera kao deponije za staru municiju, smatrajući da je to bezbedno.
Samo u jezeru Lucern ima oko 3.300 tona municije, a 4.500 tona u vodama Nojšatela, koje su švajcarske vazduhoplovne snage do 2021. koristile za vežbanje bombardovanja.
Neka municija je na dubini od 150 do 220 metara, ali u jezeru Nojšatel je na samo šest ili sedam metara ispod površine.
Sada Ministarstvo odbrane nudi 50.000 franaka (52.000 evra) novčane nagrade za najbolju ideju kako da se izvadi municija.
Tri najbolje ideje za bezbedno i ekološko rešenje podeliće nagradni fond, a očekuje se da će vađenje municije koštati milijarde.
Penzionisani švajcarski geolog Markos Buser, koji je savetovao Vladu o ovoj temi, napisao je pre deset godina istraživački rad u kojem upozorava na opasnosti od deponija municije.
Ta municija donosi dva rizika, rekao je on. Prvo, uprkos činjenici da je pod vodom, i dalje postoji opasnost od eksplozije, jer u mnogim slučajevima „vojska nije uklonila detonatore pre no što je bacila municiju“.
Uz to postoji zagađenje vode i tla – realna šansa da bi visokotoksični TNT mogao da zagadi vodu jezera i sediment.
Švajcarska vlada priznaje da niz faktora, uključujući lošu vidljivost pod vodom i težinu pojedinačnih komada municije, „predstavljaju velike izazove za vađenje municije na način prihvatljiv za životnu sredinu“.
Procena mogućih tehnika vađenja iz 2005. godine je pokazala da sva predložena rešenja za vađenje municije donose ozbiljne rizike za osetljive ekosisteme jezera.
Alpsko selo Mitholc pretrpelo je ogromnu eksploziju 1947. godine, kada je detoniralo 3.000 tona municije koju je vojska uskladištila u planini iznad sela. Devet ljudi je poginulo, a selo je uništeno. Eksplozija se čula čak 160 kilometara dalje, u Cirihu.
Pre tri godine vojska je otkrila još 3.500 tona neeksplodirane municije zakopane u toj planini, koja nije bezbedna i rekla da će je ukloniti. Ta akcija za stanovnike Mitholca znači višegodišnje napuštanje kuća, dok se taj posao ne završi.
Bilo je i skandala zbog stare, hladnoratovske odbrambene strategije neutralne Švajcarske koja je postavljala mine u mostove i tunele da bi sprečila eventualnu invaziju. Neki mostovi su potom morali biti brzo deminirani, jer su savremena teška teretna vozila mogla da izazovu eksploziju prelazeći preko njih.
Godine 2001. 11 ljudi je poginulo u tunelu Gotard, jednom od ključnih evropskih transportnih ruta sa severa na jug, kada je izbio požar posle sudara dva kamiona.
Velike količine eksploziva koje požar nije zahvatio bile su u depou blizu ulaza u tunel i pošto su vatrogasci ugasili vatru, stigla je vojska, sa opremom za uklanjanje bombi.
Ove nedelje, vojska je otkrila da je broj izveštaja o civilima, koji nalaze neeksplodirana ubojna sredstva u švajcarskim selima, prošle godine porastao 12 odsto u odnosu na 2022.
Čak i na glečerima koji se sada povlače usled uticaja klimatskih promena, led koji se topi otkriva potrošenu i bojevu municiju, zaostalu od visokoplaninskih vojnih vežbi pre više decenija.
To je nasleđe švajcarske odbrambene strategije „naoružane neutralnosti“ – održavanje velike ciivilne vojske. Svi Švajcarci moraju da služe vojni rok.
Očekuje se da će vađenje municije iz švajcarskih jezera biti dugotrajno i složeno. Ali, prvo neko treba da smisli izvodljiv plan kako da se to uradi.
Neki se žale da je vojska trebalo da o tome razmišlja prilikom odlaganja, ali geolozi su decenijama govorili vojsci da je njena praksa bezbedna.
U toku je potraga za rešenjima. Javnost može da Ministarstvu odbrane dostavi ideje do februara iduće godine, kada će ih oceniti komisija stručnjaka, a u aprilu će biti proglašene tri najbolje ideje – pobednici.
Vlada je uz poziv za prijavljivanje ideja saopštila: „Nije planirano da se dostavljeni radovi sprovedu odmah, ali bi mogli da posluže kao osnova za pokretanje istraživačkih projekata“ za uklanjanje municije.
Glas javnosti/N01S