Putin razočaran Trampovim zaokretom, ali fokusiran na rat u Ukrajini
Autor: Glas javnosti
Vladimir Putin deluje kao da ga nije potresao prvi konkretan raskid Donalda Trampa s Moskvom - znak, kažu analitičari i insajderi iz Kremlja, da je ruski lider odavno predvideo pogoršanje odnosa nakon prividnog poboljšanja na početku Trampovog drugog mandata.
Iako Moskva pogoršanje odnosa s Trampom smatra činom za žaljenje - američki predsednik je prošle nedelje drastično promenio ton kada je najavio dogovor o naoružavanju Ukrajine i zapretio velikim sankcijama protiv Rusije - izvori kažu da je za Putina rat uvek bio prioritet. Predsednik Rusije ostaje uveren da njegove snage napreduju i da bi otpor Ukrajine uskoro mogao da se uruši.
"Moskva je razočarana i uznemirena što s Trampom nije uspelo. Ali kakva god očekivanja Putin možda imao u pogledu dobrih odnosa s Trampom, to je uvek moralo da bude u drugom planu u odnosu na njegove maksimalističke ciljeve u Ukrajini. Za Putina, invazija na Ukrajinu je egzistencijalna“, rekao je bivši visoki zvaničnik Kremlja pod uslovom anonimnosti.
Ruski predsednik, koji se mesecima trudio da laska Trampu, još se nije oglasio o njegovim pretnjama, dok su Kremlj i visoki zvaničnici izbegavali direktne kritike. Ipak, u pozadini se oseća mešavina frustracije i prihvatanja.
"U Moskvi je postojala nada i iščekivanje da se izgrade jaki odnosi s Trampom", rekla je Tatjana Stanovaja, nezavisna ruska politička analitičarka dodajući da je osnovno očekivanje u Rusiji uvek bilo pooštravanje američkih sankcija i stalan dotok oružja Ukrajini.
Kada se Tramp početkom ove godine vratio u Belu kuću, brzo je obnovio napore da popravi odnose s Moskvom i ponovio svoje predizborno obećanje da će rešiti ukrajinski sukob za samo 24 sata, što je nakratko delovalo kao strateška prilika za Putina. Dramatičan sukob u Ovalnoj sobi s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim dodatno je ojačao osećaj da bi stav Vašingtona mogao da se menja.
Za Kremlj, Trampovo predsedništvo dugo je predstavljalo mogući geopolitički preokret: priliku da se podrije jedinstvo NATO i poseje sumnja u dugoročnu posvećenost Zapada Ukrajini, piše Guardian.
Ali medeni mesec je, čini se, okončan prošle nedelje kada je Tramp javno izrazio frustraciju zbog Putinovog odbijanja da pristane na prekid vatre. Ubrzo nakon toga najavio je novi paket vojne pomoći Ukrajini, uključujući pomoć Kijevu u nabavci sistema protivvazdušne odbrane Patriot, i zapretio velikim sankcijama protiv Rusije i njenih trgovinskih partnera, osim ako se mirovni sporazum ne postigne u roku od 50 dana.
Tramp je delovao posebno pogođeno što njegov lični pristup Putinu - uključujući šest telefonskih razgovora - nije dao nikakve rezultate, što je doživeo kao ličnu uvredu za lidera poznatog po sujeti.
"Vraćam se kući i kažem: Prva damo, imao sam divan razgovor s Vladimirom. Mislim da smo završili posao’ A onda uključim televizor, ili mi ona jednom kaže: ‘Pa to je čudno, jer su upravo bombardovali starački dom“, rekao je Tramp.
Visoki bivši zvaničnik Kremlja rekao je da su naizgled demonstrativna bombardovanja ukrajinskih gradova nakon poziva dvojice lidera bila "strateška greška", tvrdeći da je Putin pogrešno protumačio Trampovu reakciju.
"Putin nije išao za tim da ponizi Trampa - ali svakako to nije mudro odigrao", rekao je izvor.
Ipak, mnogi ruski zvaničnici i proratni blogeri delovali su kao da su prošle nedelje s olakšanjem odahnuli, odbacujući Trampove pretnje kao blaže nego što se očekivalo i predstavljajući ih kao efektivno davanje Putinu blanko čeka na 50 dana.
"Mnogo toga može da se dogodi za 50 dana, a Putin to zna. On Trampa vidi kao emotivnog i podložnog uticaju. Moskva će nastaviti da pruža ruku Vašingtonu. Ne vide ovaj raskol kao nepovratan“, rekao je drugi izvor iz ruskog spoljnopolitičkog establišmenta.
Za sada je Moskva odlučna da intenzivira svoju ofanzivu u Ukrajini. Njena neumoljiva upotreba rojeva dronova - lansiranje hiljada svake noći - sve više iscrpljuje ukrajinsku odbranu. Kremlj je takođe značajno pojačao vazdušne napade na ukrajinske urbane centre poslednjih meseci, pri čemu je Kijev često pod napadima.
Na frontu, njene trupe polako ali dosledno napreduju, približavajući se strateški važnom istočnom gradu Pokrovsku.
Oni koji poznaju Putinovo razmišljanje kažu da je Trampov ultimatum od 50 dana verovatno naterao ruskog lidera da udvostruči napore u ratu.
"Rusko rukovodstvo ne reaguje na pritisak. Najverovatnije možemo reći da je prva faza odnosa SAD i Rusije pod Trampom, koja je trajala oko šest meseci, došla do kraja", rekao je Fjodor Lukjanov, istaknuti ruski analitičar spoljne politike koji predvodi savet koji savetuje Kremlj.
Bivši zvaničnik Kremlja rekao je da je Putin "opsednut" time da ne izgleda slabo, i da je malo verovatno da će ublažiti svoj stav pred Trampovim pretnjama.
Ovo su loše vesti za malu i sve izolovaniju frakciju ruske elite koja je polagala nade u približavanje s Vašingtonom i potencijalni ekonomski podsticaj koji bi ono moglo doneti.
Neki su Trampovo očigledno divljenje njihovom predsedniku videli kao moguću prekretnicu - onu koja bi mogla ublažiti sankcije, obnoviti zapadne poslovne veze, pokrenuti nove pregovore o kontroli naoružanja i preoblikovati evropsku ravnotežu moći u korist Moskve.
Među običnim Rusima, činilo se da postoji stvarna spremnost da se rat okonča, a ankete su pokazivale nagli porast podrške zaustavljanju borbi - trend koji je pratio i rast simpatija prema SAD.
Glavni uslov za ovu priliku bio je da Putin pristane na prekid vatre u Ukrajini, koji bi efektivno zamrznuo linije fronta, dozvolivši Rusiji da zadrži okupirane teritorije i eliminisao svaku realnu mogućnost da ih Kijev povrati.
Ali Stanovaja, politička analitičarka, rekla je da iako u određenim krugovima u Moskvi postoji frustracija zbog pogoršanja odnosa, oni koji daju prednost boljim odnosima s Vašingtonom nad ratom u Ukrajini imaju malo političkog uticaja.
Što se tiče onih koji pažljivo prate Putina, nije bilo iznenađenje što je odbacio Trampove uslove za mir, umesto toga ponovivši svoje široke zahteve usmerene na "demontažu ukrajinskog suvereniteta".
Njegovi uslovi za mir uključuju pravno obavezujuće obećanje da se NATO neće širiti ka istoku, ukrajinsku neutralnost i ograničenje oružanih snaga te zemlje, zaštitu za ruske govornike koji tamo žive i prihvatanje ruskih teritorijalnih dobitaka.
"Više od 100.000 Rusa je poginulo u ovom ratu. Putin jednostavno ne može da se vrati kući s nečim što ne može da se predstavi kao prava pobeda", rekao je bivši zvaničnik Kremlja.
Militantnija i konfrontacionija frakcija elite u Moskvi sada izgleda da ponovo stiče uticaj - ona koja sukob s SAD ne vidi samo kao verovatan, već kao neizbežan.
Aleksandar Dugin, krajnje desni ruski ideolog, napisao je na Telegramu: "Ne zaboravite: Sjedinjene Države ne vidimo kao neutralnog arbitra, već kao stranu u ratu protiv nas u Ukrajini. Vi isporučujete oružje koje omogućava našim neprijateljima da nastave borbu. Dakle, da - SAD su u ratu s nama. Putin je Trampu dao vremena da to promeni. Vreme ističe."
Glas Javnosti/ T02S
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
