RADO IZRAELAC IDE U VOJNIKE: Jevreji se masovno vraćaju kući da brane zemlju!
Autor: Glas javnosti
U najtežem trenutku za njihovu zemlju izraelski građani koji žive u inostranstvu ne beže od rata kod kuće, već se odvija potpuno suprotna situacija.
Od Atine do Njujorka oni jure na aerodrome i pokušaju da nekako dođu u Izrael, nakon najvećeg napada Hamasa za poslednjih 50 godina. I letovi za Tel Aviv iz Beograda su bili puni, kako je u sredu rekao kapetan Dušan Milatović, direktor letačke operative.
- Neki od njih se vraćaju nazad da bi bili mobilisani, da bi učestvovali u odbrani zemlje. Neko živi verovatno tamo i želi da bude tamo bez obzira na tešku situaciju – rekao je on.
U Grčkoj su stotine ljudi čekale satima da se ukrcaju na vanredne letove na aerodromu u Atini. Putovanje se pokazalo izazovnim jer su velike aviokompanije suspendovale letove u i van Izraela. Neki rezervisti u Sjedinjenim Državama – domu preko 140.000 ljudi rođenih u Izraelu – pokušavali su da dođu do čarter letova.
Najveća mobilizacija od 1973.
U toku je najveća mobilizacija u Izraelu od Jomkipurskog rata 1973, kad je sazvano 400.000 rezervista. Izraelska vojska je u utorak proširila mobilizaciju na 360.000, sa prethodnih 300.000, dok je istovremeno pojačala udare odmazde nakon što je Hamas 7. oktobra pokrenuo napad na zemlju.
- Nikad nisam video ništa slično. Hiljade i hiljade vojnika, svi prosto traže put do baze. Mnogo je besa, frustracije, šoka – rekao je “Vašington postu” Dejvid Citron koji je stacioniran blizu Gaze kao bolničar.
Mnogi od Izraelaca u inostranstvu, kako piše AP “žude da služe” – značilo to borbe u rezervi ili dobrovoljno snabdevanje onih u potrebi – uprkos tome što je rat do sada odneo najmanje 1.800 života dok kriza ne pokazuje znakove skorog kraja.
Foto: Jutjub
Šta kažu rezervisti?
Jakov Svisa (42), otac petoro dece, rekao je da ga niko nije zvao da se vrati u Izrael da se bori, ali da oseća da nema izbora. On je služio vojsku 15 godina i kaže da je saznao da je njegov cimer iz vojske bio među najmanje 260 žrtava na festivalu na jugu Izraela. On želi da se priključi svojoj rezervnoj jedinici, čak i ako to znači odvajanje od njegove porodice i posla u Los Anđelesu.
- Plakao sam dva-tri dana. Dosta je toga. To je to. Spreman sam za borbu. Šta drugo da radim kad se moji prijatelji sahranjuju u Izraelu – upitao je Svisa.
Neki od Izraelaca u inostranstvu koji pokušavaju da se vrate kažu da su pozvani u rezervu, drugi da očekuju poziv. U nekim slučajevima su previše mladi da služe vojsku, a tu su i oni koji nisu državljani Izraela, ali su blisko povezani sa zemljom i žele da pomognu.
Adam Jakobs, 18-godišnji student iz Nju Džersija, rođen je i odrastao u SAD ali je svakog leta putovao da poseti širu porodicu u Izraelu. On je saznao da je njegov rođak među žrtvama napada i želi da dođe u zemlju kako bi volontirao.
- Ne bih mogao da živim sa sobom ako bih ostao ovde. Nikada nije bilo ovako loše – rekao je on AP-u.
Nir Ekhaus (19) iz mesta blizu Nazareta, bio je sa porodicom na Maldivima. U pokušaju da se vrati u zemlju došao je do Atine preko Istanbula, a jednom kad stigne planira da volontira za organizaciju koja podržava vojsku.
Rezervista Nir Ekhaus čeka let za Izrael na aerodromu u Atini, Grčka, 10. oktobra
- Ovo je prvi put u istoriji Izraela da se dogodilo ovako nešto. Veoma je šokantno – rekao je on.
Izrael Lovrens (27), koji je rođen u Izraelu a odrastao u Londonu, nije dobio poziv za mobilizaciju ali pokušava da se priključi kolegama, od kojih su mnogi već na liniji fronta, i pomogne porodici koja živi u teroru i haosu.
- Biću iskren, uplašen sam. Svi momci sa kojima sam (bio u vojsci) su preplašeni, ali mi smo obučeni i uradićemo najbolje što možemo – rekao je on.
Foto: Jutjub
To potvrđuje i 35-godišnji Den, rezervista koji je na putu u svoju vojnu bazu u Izraelu.
- Naravno da smo uplašeni. Ali, takođe smo fokusirani. Zagrlio sam i poljubio svoju prelepu ženu – rekao je on “Vašington postu”, dodajući da mu je bilo “veoma teško” da se rastane od supruge i dvoje male dece.
“Hil” navodi da samo u Njujorku ima preko dva miliona Jevreja, što ga čini drugom najvećom metropolom jevrejske zajednice u svetu, iza Tel Aviva. I oni su krenuli za Izrael nakon napada.
- Mislim da nema druge opcije – rekao je izraelski vojnik Itaj (22) koji je tek došao u posetu SAD sa prijateljem iz vojske Korenom kad su čuli za napad.
- Majka mi je rekla da ostanem na putu, ali ne mogu to da uradim – rekao je Koren.
Jehuda Braunstajn (24), koji živi u Los Anđelesu, bio je jedan od mnogih Izraelaca koji su u vreme napada putovali u Južnu Ameriku, odakle je izraelska ambasada u Peruu pomogla da se organizuje let od Lime do Tel Aviva. Želja za ujedinjenjem u nevolji povezala je putnike, ali su emocije pomešane.
- To je verovatno bio najbolji let na kojem sam ikad bio u najgorim mogućim okolnostima – rekao je Braunstajn, dodajući da su pre sletanja svi ustali i zapevali himnu u znak sećanja na žrtve.
Biznismen Lanir, koji je takođe jedan od lidera grupe rezervista Braća i sestre po oružju, koristi svoj privatni avion da prebaci ljude u Izrael iz Italije i Grčke.
- Šaljem ga kome god je potreban. Preživeli smo Aušvic i Jomkipurski rat, preživećemo i ovo – rekao je on.
Izraelska vojska - brojke
Izrael ima ogroman vojni aparat. Njegova vojska je među najmoćnijima na Bliskom istoku, sa naprednim oružjem i sistemom nadzora.
Prema godišnjoj proceni za 2023. Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS), Izrael ima 169.500 aktivnog vojnog osoblja u armiji, mornarici i paravojsci. Dodatnih 465.000 čini rezervne snage, a oko 8.000 paravojne.
Portparol izraelske vojske je rekao da je blizu Pojasa Gaze trenutno stacionirano oko 300.000 vojnika.
U Izraelu je vojna služba obavezna za većinu građana. Dok muškarci služe dve i po godine, žene služe dve, počevši od 18. godine. Posle isteka službe obično postaju deo Rezervnih snaga Izraela, što znači da se mogu pozvati na aktivnu dužnost u slučaju sukoba, rata ili druge nacionalne vanredne situacije.
Izraelske odbrambene snage sprovode periodične vežbe obuke za rezerviste kako bi bili uvek spremni. Obično se na dužnost zovu rezervisti starosti 40 ili čak 50 godina, zavisno od njihove uloge i okolnosti. Rezervisti primaju platu za svoju službu i imaju druge beneficije, poput zdravstvene zaštite.
Foto: Jutjub
Šta je u izraelskom vojnom arsenalu?
Zemlja poseduje obiman vojni arsenal. Sem aktivnih vojnika i rezervista, tu je i napredno oružje.
Za kopno, Izrael ima više od 2.200 tenkova i 530 artiljerijskih sistema. Na nebu, tu je 339 borbeno sposobnih letelica, uključujući 309 lovačko-bombarderskih. Među njima je 196 aviona F-16, 83 F-15 i 30 F-35, te 142 helikoptera od čega 43 “apača”. Za more ima pet podmornica i 49 patrolnih i obalskih borbenih plovila.
Tu je i čuvena Gvozdena kupola, mobilni sistem protivvazdušne odbrane dizajniran za presretanje i uništavanje raketa kratkog dometa pomoću radarske tehnologije. Sistem je razvijen 2006. nakon rata sa Hezbolahom.
Smatra se da Izrael poseduje nuklearne sposobnosti, prema IISS koji navodi da zemlja ima projektile “jerihon” i avione sposobne da nose atomske bojeve glave.
Koliko Izrael troši na vojsku?
Izrael je 2022. potrošio 23,4 milijarde dolara na svoju vojsku, prema Institutu SIPRI.
To iznosi 2.535 dolara po glavi stanovnika u periodu od 2018-2022, što Izrael nakon Katara čini drugim najvećim svetskim potrošačem na vojsku po glavi stanovnika.
Izrael je 2022. posvetio 4,5 odsto svog BDP-a vojsci, što je 10 najveći procenat u svetu, piše “Al Džazira”.
Uvoz i izvoz oružja
Izrael je veliki uvoznik oružja. Istorijski gledano, njegov uvoz je daleko nadmašivao izvoz. Od 2018-2022. najmanje 35 zemalja uvezlo oružje od Izraela u ukupnoj vrednosti od 3,2 milijarde dolara. Trećina od toga, u vrednosti od 1,2 milijarde, je otišla Indiji, drugi najveći kupac je bio Azerbejdžan sa 295 miliona, a slede Filipini sa 275 miliona, SAD sa 217 i Vijetnam sa 180.
U istom periodu je Izrael uvezao oružja ukupne vrednosti od 2,7 milijardi dolara iz svega dve zemlje – SAD i Nemačke. Više od tri četvrtine, u vrednosti od 2,1 milijardu, došlo je iz SAD a preostalih 546 miliona iz Nemačke.
Vojna pomoć SAD
Izrael je takođe najznačajniji primalac američke strane pomoći i od 1946-2023. je primio oko 263 milijarde dolara podrške.
To je skoro dvostruko više od Egipta, drugog na toj listi, koji je za proteklih 77 godina primio 151,9 milijardi dolara.
Američki zakonodavce već dugo smatraju Izrael saveznikom koji pomaže u zaštiti američkih strateških interesa na Bliskom istoku. Od 1946-2023. SAD su podržale Izrael sa ukupno 124 milijarde dolara u obliku vojne i odbrambene pomoći. Od 3, 8 milijardi vojne pomoći obezbeđene Izraelu ove godine, pola milijarde je bilo za izraelsku protivraketnu odbranu.
Nekoliko sati posle smrtonosnog napada Hamasa na Izrael, američki predsednik Džo Bajden je rekao da će Vašington “brzo obezbediti” izraelsku vojsku “dodatnom opremom i resursima, uključujući municiju”, koja bi trebalo da stigne u zemlju za nekoliko dana.
Glas javnosti/B06S
SKINI APLIKACIJU
.png)
