Slovačka priznaje samo dva pola, surogat materinstvo se zabranjuje
Svet
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Nacionalni savet Slovačke Republike usvojio je 26. septembra 2025. godine veoma tesnom većinom ustavnu promenu koja ima dalekosežne posledice, uključujući i položaj zemlje unutar Evropske unije, piše Dojče vele.
Slovačka Republika priznaje samo dva pola, muški i ženski, koji su biološki određeni“, stoji u tekstu zakona.
Pored toga, „suverenitet Slovačke u kulturnim i etičkim pitanjima“ treba da ima prednost nad pravom EU. Još od 2014. u ustavu stoji da je brak u Slovačkoj moguć samo između muškarca i žene.
Glasanje je prethodno dva puta odlagano – u junu, pre letnje pauze, i ponovo 25. septembra. Trostranačka vlada pod vođstvom levičarsko-nacionalističkog premijera Roberta Fica nema potrebnih 90 glasova za ustavnu većinu od tri petine, pa se dugo činilo da će izmena propasti. Posebno je vodeća opoziciona stranka Progresivna Slovačka (Progresívne Slovensko, PS) bojkotovala glasanje. Ipak, na kraju su drugi delovi opozicije omogućili njegovo usvajanje.
Više poslanika iz Hrišćansko-demokratskog pokreta (Kresťanskodemokratické hnutie, KDH) glasalo je za izmene zakona, kao i dvojica parlamentaraca iz konzervativne antikorupcijske stranke Pokret Slovačka (Hnutie Slovensko), iako je ta stranka jedan od najžešćih protivnika premijera Fica. Sam Fico je potvrdio da je uoči sednice parlamenta pozvao nekoliko uticajnih osoba i zamolio ih da „razgovaraju“ sa poslanicima Rastislavom Kratkim i Marekom Krajčijem. Na kraju su upravo njih dvojica bili „jezičak na vagi“.
Kao odgovor na javne kritike zbog promene mišljenja, koju su mnogi opozicionari doživeli kao izdaju, Krajči se pozvao na „Božju volju“. U medijima su se odmah pojavile spekulacije da je time možda mislio i na Ficovu volju, koji se u narodu smatra „okorelim komunistom“, koji održava dobre kontakte sa vođama katoličke crkve.
Ubrzo nakon parlamentarne odluke u Bratislavi, Katarina Tuke Jaremova, predstavnica Evropske
komisije u Slovačkoj, izrazila je žaljenje što usvojena ustavna promena nije uzela u obzir zabrinutost Evropske komisije. Iako regulisanje porodično-pravnih pitanja spada u nadležnost država članica, njihova primena ne sme ugroziti osnovno načelo prava EU – zabranu diskriminacije. Ali upravo se to sada dešava, kažu kritičari.
Glas javnosti/N01S
SKINI APLIKACIJU
