Srbija i Zapadni Balkan ispunili kvotu za zapošljavanje u Nemačkoj

Odbijeni zahtevi neće automatski biti preneti u sledeću godinu, već će poslodavci morati da podnesu novi zahtev.

Kvota za izdavanje nemačkih radnih dozvola na osnovu posebne, preferencijalne Zapadnobalkanske regulative za ovu godinu je ispunjena i do kraja 2025, neće biti odobravani novi zahtevi.

Nemački poslodavci, prema proceduri  od agencije za zapošljavanje traže prethodno odobrenje, a radnici sa Zapadnog Balkana sa kojima su sklopili ugovor o radu, sa njim i dozvolom po ubrzanoj proceduri u konzularnim predstavništvima dobijaju neophodne isprave.
 
U junu 2024. godine je povećan i godišnji kontingent takvih radnih dozvola na 50.000. Nemačka agencija za zapošljavanje je obavestila poslodavce da je do početka decembra dodeljeno svih 50.000 radnih dozvola i da će svi budući zahtevi za ovu godinu biti odbijeni.
 
Ti odbijeni zahtevi neće automatski biti preneti u sledeću godinu, već će poslodavci morati da podnesu novi zahtev, ali taj novi zahtev za sledeću godinu mogu da podnesu već u decembru.
Posebna Zapadnobalkanska regulativa odnosi se na radnike iz Albanije, Bosne i Hercegodine, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije i Srbije.

Vladajuća nemačka koalicija demohrišćana (CDU i CSU) i socijaldemokrata (SPD) u koalicionom sporazumu je dogovorila da broj od 50.000 beneficiranih zahteva za radnike sa Zapadnog Balkana ponovo bude prepolovljen, što je uglavnom naišlo na kritike udruženja poslodavaca.
 
Posebno se takvom planu usprotivilo Nemačko udruženje hotelijerstva i ugostiteljstva (DEHOGA), koje je saopštilo da su ugostiteljstvu i dalje potrebni motivisani radnici i da bi broj radnih dozvola po Zapadnobalkanskoj regulativi čak trebalo i povećati i proširiti i na druge zemlje. Navode i da zabrinutost da bi strani radnici mogli da opterete nemački socijalni sistem nije opravdana, pošto Zapadnobalkanska regulativa podrazumeva da radnici dolaze sa važećim ugovorom o radu koji im obezbeđuje egzistenciju.

Glas javnosti/ B02S