Šta se desilo sa ledenim bregom zbog kog je Titanik potonuo?
Autor: Glas javnosti
Pre više od sto godina, čuveni čelični div Atlantika udario je u ledeni breg i iznenađujuće brzo potonuo odnevši sa sobom hiljade života. Šta se dogodilo s ledenim bregom koji je izazvao ovu nesreću?
Trenutno postoje samo dve fotografije ovog brega, što i ne čudi jer teško da je tog jutra 15. aprila 1912. godine u ovom delu Atlantskog okeana ikome bilo do fotografisanja. Zato je gotovo nemoguće pronaći dokaz o tome da li je zaista ova santa krivac za jednu od najvećih pomorskih tragedija, iako na njoj ima tragova koji ukazuju da se ona sudarila s brodom.
Autor jedne od ovih dve fotografija je član posade nemačkog broda „Princ Adalbert“, koji je plovio svega nekoliko milja od mesta na kom je „Titanik“ nekoliko sati ranije potonuo. Ovaj član posade primetio je prugu crvene boje na ledenom bregu, što ga je navelo da ispravno pomisli da se ona u proteklih dvanaest sati sudarila s brodom.
Autor druge fotografije je De Kartert, kapetan broda „Minija“, koji je na mesto nesreće poslat kako bi izvideo ima li naznaka olupine i tela preminulih. On je tvrdio da je ledeni breg koji je fotografisao bio jedini u blizini u tom trenutku, tako da bi on morao biti onaj koji je presudio putnicima i posadi „Titanika“.
Sudeći po nekim izvorima, ledeni breg koji je potopio čuveni brod formirao se pre čak tri hiljade godina. Iako možemo samo da nagađamo šta se zaista dogodilo, veruje se da je sve počelo snegom koji je padao po zapadnoj obali Grenlanda oko hiljadite godine pre nove ere. On je usled topljenja i zamrzavanja postao zrnasta struktura koja se kasnije zaledila, posebno dobijanjem novih slojeva snega koje su po njemu padale u decenijama koje su usledile.
Tri hiljade godina kasnije, on je započeo svoje sporo i dugo putovanje severnim delom Atlantskog okeana, i to od obale Grenlanda preko Bafinovog zaliva, Dejvisovog prolaza i Labradorskog mora stigao do Atlantika, a 1912. godine susreo se s „nepotopivim brodom“ kompanije „Vajt star lajn“.
Nakon te kobne večeri ništa više nije bilo isto.
Kada se ledeni breg sudario s „Titanikom“, nastavio je svoje putovanje južnije. Zanimljivo, ovaj breg je jedan od retkih koji se ne istope kada dospeju tako duboko na jug. Kako navode stručnjaci, svega jedan odsto bregova koji se odlamaju od grenlandskih glečera stiže do Atlantskog okeana.
Temperatura ovog dela okeana je u večeri kada je „Titanik“ potonuo iznosila oko -2 stepena Celzijusa, što je jedan od razloga zašto su ljudi ubrzo pri kontaktu s vodom gubili život. Međutim, iako je za ljude bila preniska, ona je za ovaj ledeni brijeg bila isuviše visoka – bila je kobna i za putnike i posadu „Titanika“ i za breg.
Ledeni bregovi koji se odlome od glečera i uspeju da stignu do severnog dela Atlantika obično „požive“ još dve ili tri godine. To znači da bi „Titanikov“ breg, ukoliko se od Grenlanda odvojio 1910. ili 1911. godine, najverovatnije opstao do kraja 1912. ili 1913. U svakom slučaju, mala je verovatnoća da je još uvek postojao u trenutku kada je, recimo, izbio Prvi svetski rat.
Glas javnosti /B11S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
