Stavično! Svi su mislili da je pitoma bakica iz kraja: Onda je okriveno da je masovni ubica i kanibal
Autor: Glas javnosti
Na prvi pogled, Tamara Mitrofanovna Samsonova delovala je kao obična penzionerka iz Sankt Peterburga. Rođena 1947. godine, živela je povučeno u višespratnici u jednom od radničkih delova grada.
Komšije su je opisivale kao tihu i urednu ženu, pomalo čudnu, ali svakako ne osobu koja bi mogla da postane deo najmračnijeg poglavlja ruske kriminalističke istorije. Tek 2015. godine svet je saznao ko je zapravo Tamara – žena koja će u medijima biti prozvana "Babuška kasapinka“.
Slučaj je izbio u javnost kada je prijavljen nestanak 79-godišnje Valentine Ulanove, žene koja je delila stan sa Samsonovom. Nekoliko dana kasnije, u okolini stambenog bloka pronađene su crne kese u kojima su se nalazili delovi ljudskog tela. Forenzičari su ubrzo potvrdili da se radi o nestaloj Ulanovoj. Susedi su bili užasnuti, a policija je odmah krenula u istragu. Sve sumnje usmerene su na Tamaru Samsonovu, koja je ubrzo i uhapšena.
Pretres njenog stana otkrio je jeziv materijal. Pored lekarskih priručnika i literature o psihijatriji, pronađen je i dnevnik u kojem je, godinama unazad, zapisivala beleške o svom životu. Ali te beleške nisu bile uobičajene – u njima su se nalazili detaljni opisi ubistava, sakaćenja i metoda kojima je uklanjala tragove. Hladnokrvno, gotovo bez emocija, opisivala je kako je žrtvama davala lekove, a zatim ih ubijala i komadala.
Nestanak supruga
Jedna od najvećih misterija povezane sa Samsonovom bio je nestanak njenog muža. On je 2005. godine jednostavno nestao i nikada nije pronađen. Uprkos višegodišnjim potragama, policija nije imala dokaze gde je završio. Tek nakon njenog hapšenja, istražitelji su otvoreno posumnjali da je i on mogao biti jedna od njenih žrtava. Ta sumnja nikada nije potvrđena, ali nikada ni otklonjena.
Dnevnik smrti
Dnevnik Tamare Samsonove postao je ključni dokaz i glavni dokument koji je uznemirio javnost. Naizgled obična sveska u kojoj je zapisivala svakodnevne događaje, pokazala se kao dokument mračnih zločina. U beleškama je hladnokrvno opisivala kako je ubijala i raskomadala žrtve. Navodila je datume, mesta i metode, često pišući u trećem licu, kao da se distancira od onoga što radi. U nekim zapisima beležila je da je žrtvi „stavila lekove u salatu“, ili da je „odsekla noge testerom i iznela ih u crnim kesama“. Pojedini delovi bili su kodirani ili pisani na više jezika, što je otežavalo razumevanje, ali i davalo utisak rituala. Posebno je šokirala rečenica u kojoj je navela da se „oslobodila tereta“ nakon ubistva, kao i beleške gde se žali na buku komšija, a odmah zatim hladno dodaje da je nekoga ubila. Taj kontrast običnog i monstruoznog učinio je dnevnik najjezivijim dokazom protiv nje.
Brutalne metode
Samsonova nije birala sredstva. Nakon što bi žrtvu omamila lekovima ili ubila nožem, tela je sekla na delove. Delove bi pakovala u kese za đubre i ostavljala na različitim mestima oko zgrade, računajući da će ih prolaznici slučajno pronaći. Na taj način je odlagala policijsku istragu i otežavala identifikaciju. Zbog ovih metoda mediji su joj dali nadimak "Babuška kasapinka“.
Psihološki portret monstruma
Javnost je bila u šoku kada su na televiziji prikazani snimci njenog hapšenja. Tamara je delovala smireno, gotovo nezainteresovano. Dok su je novinari ispitivali, nije pokazivala kajanje. Stručnjaci za mentalno zdravlje ubrzo su potvrdili da je reč o osobi sa ozbiljnim psihičkim poremećajima, sklone psihopatiji. Nije osećala empatiju, niti grižu savesti. Upravo zbog toga je i na sudu delovala spokojno, rekavši čak da je "srećna što će ostatak života provesti iza rešetaka“.
Slučaj Tamare Samsonove pretvorio se u svojevrsni spektakl. Javnost nije mogla da pomiri sliku bake sa sedom kosom i tihim glasom sa surovim metodama koje je primenjivala. Mediji su svakodnevno izveštavali o detaljima, a nagađanja o broju njenih žrtava postala su glavna tema. Dok su jedni smatrali da je bila monstrum koji je decenijama izbegavao zakon, drugi su verovali da se iza svega krije ozbiljna bolest i nedostatak lečenja.
Sud je 2016. godine doneo odluku da Samsonova bude poslata u specijalnu psihijatrijsku ustanovu zatvorenog tipa. Procena je bila da nije sposobna da izdržava klasičnu zatvorsku kaznu, ali da zbog svoje opasnosti mora ostati izolovana od društva. Tako je slučaj formalno zatvoren, iako su mnoga pitanja ostala bez odgovora.
Jedan od najužasnijih aspekata slučaja Tamare Samsonove bio je sumnja da je starica bila kanibalka. Forenzičari su u njenom stanu pronašli tragove ljudskog tkiva koji nisu mogli biti povezani ni sa jednom od zvanično dokazanih žrtava. Pored toga, u njenom dnevniku nalazile su se jezive beleške u kojima je, hladnokrvno, pisala da je „kuvala delove tela“ i čak da je „pojela pluća“ jedne od žrtava. Iako sama Samsonova nikada nije otvoreno priznala kanibalizam na sudu, tragovi i zapisi su doveli do takvih sumnji. Mediji su je zbog toga dodatno prozvali „kanibalkom iz Peterburga“. Psihijatri i istražitelji isticali su da ovakva hladnokrvnost i ritualno ponašanje ukazuju na duboko poremećenu ličnost. Ovi elementi samo su pojačali strah i fascinaciju javnosti njenim zločinima, a slučaj Tamare Samsonove ušao je u istoriju kao jedan od najmračnijih u modernoj kriminalistici Rusije.
Koliko je žrtava zaista bilo?
Zvanično, dokazano je ubistvo Valentine Ulanove i postojala je snažna sumnja da je odgovorna za smrt još jedne osobe. Međutim, zapisi u dnevniku, kao i svedočenja komšija o ljudima koji su nestajali nakon što su živeli sa njom, ukazivali su da broj žrtava može biti i dvocifren. Sama Samsonova nikada nije želela da otkrije istinu. Njena ćutnja i hladnoća postali su njen zaštitni znak.
Priča o Tamari Samsonovoj ostaje jedna od najmračnijih u savremenoj kriminalističkoj istoriji Rusije. Ona je dokaz da iza mirnog lica penzionerke može da se krije serijski ubica. Njeni zločini zauvek su obeležili Sankt Peterburg, a ime "Babuška kasapinka“ ostalo je simbol straha i neverice. Slučaj Samsonove i danas se proučava u kriminalistici i psihijatriji kao primer kako monstruozni porivi mogu ostati skriveni decenijama.
Glas javnosti/K04S
SKINI APLIKACIJU
