SVETOV: Rusija ne trguje svojim teritorijama

Sve ključne teme pregovora o Ukrajini koje je pobrojao specijalni izaslanik američkog predsednika Stiv Vitkof, a koje obuhvataju odustajanje Kijeva od jednog dela teritorija i sudbinu pet regija, kontrolu nad nuklearnom elektranom u Zaporožju i pristup Ukrajine Dnjepru i Crnom moru predstavljaju još jedan kamen spoticanja u odnosima Moskve i Kijeva, dodao je Svetov.

„Obratimo pažnju na komentar Grigorija Karasina, senatora koji je na čelu ruskog Komiteta za međunarodne poslove Saveta Federacije - on je rekao da tu ima mnogo raznih nagađanja, razgovora, pretpostavki, a zapravo kada je reč o ozbiljnim pregovorima onda se treba truditi da se teme ne iznose u javnost, inače će biti teže postići dogovor. Razgovor o teritorijama je sasvim moguć, ali mi smatramo da su te teritorije - tih pet regiona - deo Ruske Federacije, što je i Ustavom zagarantovano, i Ukrajina treba da povuče svoje snage sa teritorija na kojima se još uvek nalazi. To je naš zahtev. Ukrajina polazi iz nešto drugačije pozicije - oni ne žele to da učine, pa i dalje insistiraju, ako ne na granicama iz 1991. godine, onda na granicama iz 2014. godine“, navodi Svetov.

Svetov ističe da je za Rusiju pitanje Zaporoške nuklearne elektrane - najveće nuklearke u Evropi po broju blokova i kapacitetu – rešeno, pošto se ona nalazi na ruskoj teritoriji i pripada Ruskoj Federaciji na osnovu rezultata referenduma koji je održan u ​septembru 2022.

Pitanje kako će Ukrajinci moći da koriste reku Dnjepar, kao i pitanje izlaza na Crno more može se naći na pregovaračkom stolu, ocenio je Svetov, dodajući mu nije sasvim jasno u kakvom kontekstu bi se ta tema mogla razmatrati.

„Po mom mišljenju, moguće da je to obećanje da ruske snage neće zauzimati (lučke) gradove kao što su Nikolajev i Odesa“, dodao je on.

Drugim rečima, ukoliko bi se Odeska i Nikolajevska oblast vratile u sastav Rusije, Ukrajina bi ostala bez izlaza na Crno more. Geopolitički i ekonomski gledano, ko god kontroliše Odesu taj drži ključeve Crnog mora i kontroliše čvorište koje otvara izlaz na Dunav.

„Ponoviću, može se razgovarati o mnogo čemu, ali prvo treba da se o nečemu dogovorimo, pa tek onda da se o tome govori javno. Sada se sve izvrće. U neku ruku, Vitkofova izjava je jedan oblik ultimatuma Ruskoj Federaciji“, smatra Svetov.

Komentarišući Vitkofovu izjavu da mirovnog dogovora neće biti bez odobrenja predsednika Rusije Vladimira Putina, Svetov kaže da su direktni kontakti s Rusijom neophodni, a da ta izjava ima posebnu težinu u unutrašnjem političkom kontekstu Sjedinjenih Država.

„To je odgovor na unutrašnje kritike u Sjedinjenim Državama, pošto predsednika Trampa sve vreme optužuju da je na Putinovoj strani, da je previše blagonaklon prema Putinu, a to navodno ne treba činiti, jer i Bajden tri godine nije komunicirao sa Ruskom Federacijom. To je, kažu, ispravna odluka. A Vitkof kaže suprotno — da bez Rusije, bez njenog lidera, taj konflikt ne može da bude rešen. Dakle, to je za unutrašnju upotrebu, za nas je to očigledno, ali neke u to treba ubeđivati“, dodao je Svetov.

Vitkof je u intervjuu snimljenom pre ruskog predloga Kijevu za direktne pregovore izjavio da je američki lider Donald Tramp dao ultimatum sukobljenim stranama o potrebi njihovog održavanja, u suprotnom SAD će se povući iz procesa rešavanja spora.

„Već mesec dana slušamo takve izjave, a odgovor je jednostavan – da li smo mi tražili od Trampa da bude posrednik u tim pregovorima? Nismo. On se sam umešao u tu priču. Počeo je s tim što je, uvidevši situaciju u Ukrajini, obustavio isporuke naoružanja Ukrajini i zaustavio dostavljanje obaveštajnih podataka. To je bio korak u pravom smeru, a onda je iz nekog razloga odlučio da bude mirotvorac. Nismo mu to tražili. Ako hoće da izađe — neka izađe. U tom slučaju, dogovore i potpisivanje sporazuma o regulisanju u Ukrajini će obaviti Rusija i Ukrajina“, smatra ekspert.

Ipak, Svetov smatra da je Trampova pretnja da će SAD povući iz procesa regulisanja ukrajinskog konflikta ukoliko ne dođe do direktnih pregovora Rusije i Ukrajine, zapravo samo deo njegove uobičajene retorike.

„On sve svoje probleme rešava na isti način. Pogledajte kako je radio sa Kinom — uveo im je carine od 145 odsto, a onda su se sreli sa Kinezima, dogovorili se i carine su smanjene, a napravljeni neki drugi pomaci. Tako je i ovde – on podiže ulog, a onda ga smanjuje tokom trgovine i pregovora. Dakle, priče da će SAD izaći iz tog procesa su samo pretnje. Neko se toga plaši, ali mi se ne plašimo“, istakao je ruski politikolog.

Na pitanje šta očekuje od mogućih pregovora Moskve i Kijeva u Istanbulu, Svetov odgovara — ništa. On ističe da bi se nešto moglo očekivati tek ako pregovori uopšte počnu, ali trenutno je veoma teško uskladiti pozicije obe strane.

Izjava Zelenskog da će on „lično čekati“ predsednika Rusije Vladimira Putina, 15. maja, u Istanbulu, na pregovorima o Ukrajini data je s ciljem da se osujeti mirovni proces i za to optuži Moskva, jer tobože Putin nije došao na pregovore.

Politikolozi objašnjavaju da po ukrajinskom pitanju najpre treba da odrade svoj deo posla Ministarstva spoljnih poslova i pregovaračke grupe diplomata, a kada bude jasan rezultat tih pregovora, tek onda se mogu razmatrati lični susreti lidera.

Osim toga, trenutno postoji problem i sa zabranom razgovora sa Moskvom koje je Zelenski sebi uveo.

Kijev je taj koji se povukao iz istanbulskog pregovaračkog procesa u aprilu 2022. godine, na zahtev zapadnih tutora, a Zelenski je u septembru iste godine zakonski sebi zabranio pregovore sa Kremljom. Taj zakon je i dalje na snazi i morao bi biti ukinut da bi se razgovori nastavili.

Podsetimo, Putin je ranije, govoreći sa novinarima u Kremlju u noći 11. maja, predložio vlastima u Kijevu da sredinom maja nastave u Istanbulu direktne pregovore koje su prekinule 2022. godine, bez preduslova. Nakon toga, turski predsednik je podržao Putinovu inicijativu, ističući svoju spremnost da obezbedi platformu u Istanbulu, dok je američki lider izrazio optimizam, navodeći da bi završetak rata mogao biti „veliki dan za Rusiju i Ukrajinu“ i spasiti stotine hiljada života, što bi dovelo do „potpuno novog i boljeg sveta“.

Glas javnosti /S04S