Svetska banka: U Evropi i Centralnoj Aziji se očekuje ekonomski rast od 1,4 odsto

Trenutno se očekuje da ekonomski rast regiona ove godine bude 1,4 odsto, što je značajno više od prethodno pretpostavljenih 0,1 odsto.

Ekonomska aktivnost u regionu Evrope i Centralne Azije ove godine će verovatno ostati niža pod uticajem posledica napada Rusije na Ukrajinu, uporno visoke inflacije i restriktivnijih uslova finansiranja, navodi se u danas objavljenom izdanju Ekonomskog izveštaja Svetske banke za ovaj region.

Trenutno se očekuje da ekonomski rast regiona ove godine bude 1,4 odsto, što je značajno više od prethodno pretpostavljenih 0,1 odsto. 

Prema očekivanjima, rast u regionu povećaće se na prosečnih 2,7 odsto u 2024. i 2025. uz popuštanje inflacije, oporavak domaće tražnje i poboljšanje situacije u spoljašnjem okruženju.

U izveštaju se navodi da rast u 2023. može biti slabiji ako dođe do dalje eskalacije rata izazvanog napadom Rusije na Ukrajinu, nastavka rasta cena hrane i energenata ili ubrzanog povećanja kamatnih stopa širom sveta ili u regionu, kao i ako se iznenada promeni pravac priliva kapitala u ovaj region. 

Prema projekcijama, ekonomija Ukrajine će ove godine ostvariti rast od 0,5 odsto nakon šokantnog pada od 29,2 odsto iz 2022. godine kada je Rusija napala ovu zemlju.    

Izveštaj sadrži i poglavlje sa posebnim osvrtom na krizu troškova života u kome se razmatra uticaj visoke inflacije na životni standard građana regiona.

Glavni ekonomista Svetske banke za region Evrope i Centralne Azije Ivajlo Izvorski navodi da inflacija umanjuje realnu vrednost prihoda pojedinaca, a visoka inflacija daleko više utiče na najsiromašnije nego na najbogatije delove stanovništva.

"Kako bi se bolje zaštitile osetljive grupe i podstakao rast, pri izradi javnih politika u obzir bi trebalo uzeti različite efekte inflacije na populacije sa različitim prihodima i koristiti preciznije pokazatelje za merenje stvarnih troškova koje zbog visokih cena trpe najsiromašniji", dodao je on.

Rezultati analize predstavljeni u izveštaju ukazuju i na nejednak teret krize troškova života, pa je utvrđeno da je inflacija za najsiromašnijih 10 odsto građana bila za dva procentna poena veća nego za najbogatijih 10 odsto. 

Ako se pri definisanju javnih politika ne budu uzele u obzir razlike u stopama inflacije sa kojima se suočavaju domaćinstva, podrška osetljivim grupama lako može biti neadekvatna, a takve mere se mogu pokazati kako neefikasnim, tako i nedovoljno delotvornim, navodi se u izveštaju. 

SKINI APLIKACIJU