- Pre dva meseca sam poslednji put mojoj bebi kupila mleko. Obično joj flašicu napunim čajem ili hleb umočim u čaj i tako je hranim - rekla je Sohaila Nijazi iz Avganistana dok je sedela na podu svog doma u Kabulu.
Do njene kuće ne vode ni putevi već mora da se pešači po blatnjavim stazama po kojima se izliva i kanalizacija.
Sohaila je udovica. Ima šestoro dece, a najmlađa je 15-mesečna devojčica Husna Fakeri. Čaj kojim je hrani je tradicionalno piće u Avganistanu, ali nema nikakvu hranljivu vrednost.
Ona je samo jedna od 10 miliona ljudi koji su prestali da dobijaju pomoć od Svetskog programa za hranu UN (WFP) tokom protekle godine jer više nema finansiranja.
To je poseban udarac na dva miliona domaćinstava kojima rukovode žene.
Podsetimo, pod talibanskom vlašću žene ne mogu da se obrazuju ili da rade, pa tako ne mogu ni da prehrane svoje porodice.
- Ima noći kada nemamo ništa da jedemo. Kažem mojoj deci, gde u ovo doba mogu da idem da isprosim za hranu? Spavaju gladni, a kada se probude, pitam se šta mogu da uradim. Ukoliko nam komšija nešto donese, deca viču "daj meni, daj meni", a ja se trudim da im ravnomerno raspodelim kako bi ih umirila - objasnila je.
Kako bi smirila bebu, Sohaila kaže da joj daje "lek za spavanje".
- Dajem joj to da se ne bi budila i tražila mleko jer mleka nemam. Kad joj dam lek, spava od jutra do jutra. Ponekad proverim da vidim da li je živa ili mrtva - poručila je Avganistanka.
Kako saznajemo radi se o antialergijskom leku koji dovodi do umirenja i spavanja. Doktori su istakli da, iako su manje štetni od sredstava za umirenje ili antidepresiva, u većim dozama mogu prouzrokovati smetnje u disanju.
Pojedini roditelji ih daju gladnoj deci.
Sohaila je kazala da je njen muž, civil, ubijen u unakrsnoj vatri u provinciji Panšir 2022, kada su se talibani sukobili sa svojim protivnicima. Nakon njegove smrti se oslanjala na na pomoć WFP-a, brašno, ulje i pasulj.
Iz ove organizacije su saopštili da mogu da pruže pomoć samo za tri miliona ljudi, tako da Sohaila zavisi od rođaka i suseda.
UN ističu da više od tri miliona dece gladuje u Avganistanu i da četvrtina njih pati od teške akutne neuhranjenosti.
Pomoć koja je sprečavala kolaps zdravstvenog sistema je morala da bude povučena.
Međunarodni komitet crvenog krsta je davao plate zdravstvenim radnicima i finansirao hranu i lekove za više od 30 bolnica. Međutim, sada više nema resursa da se takva praksa nastavi. Bez pomoći je ostala i jedina dečja bolnica koja se nalazi u Kabulu.
- Sada vlada treba da plaća doktore i sestre. Plate su smanjenje za 50 odsto - rekao je dr Muhamed Ikbal Sadik, direktor bolnice koga su postavili talibani.
Ova ustanova pruža usluge samo onima koji moraju da budu primljeni na bolnički tretman, a odeljenje za lečenje neuhranjenosti je puno. Dešava se i da više dece spava u jednom krevetu.
U jednom ćošku je sedela Sumaja. Iako ima 14 meseci, teži kao da je novorođenče. Lice joj je smežurano kao kod starijih ljudi.
Pored nje je Muhamed Šafi, star 18 meseci, koji ima upola manje kilograma nego što bi trebalo. Otac taliban mu je poginuo u saobraćajnoj nesreći, a majka je preminula posle bolesti. Njegova baka Hajat Bibi je rekla da su talibani pomogli da unuk bude primljen u bolnicu, ali da ne zna kako će se snaći.
- Oslanjam se na milost božju. Nemam kome drugom da se obratim, potpuno sam izgubljena. I sama se mučim, glava me toliko boli da će pući - rekla je.
"Daj im otrov"
Dve trećine Avganistanaca ne zna da li će imati naredni obrok.
Talibani su jednu ženu sprečili da na ulici prodaje voće, povrće i čarape, a već je jednom bila pritvorena zbog toga. Muž joj je stradao tokom rata, a ona mora da podiže četvoro dece.
- Mogli bi makar da nam dopuste da radimo i pošteno zaradimo za život. Kunem se bogom da nećemo raditi ništa pogrešno, samo želimo da zaradimo za hranu za našu decu, a oni nas ovako maltretiraju - kazala je.
Sina od 12 godina je morala da pošalje da radi.
- Pitala sam jednog talibanskog brata čime da hranim decu ako ne zarađujem? Rekao je da im dam otrov, ali da ne izlazim iz kuće. Dvaput mi je talibanska vlada davala neki novac, ali to nije bilo približno dovoljno - navela je.
Pre nego što su talibani ponovo preuzeli vlast 2021, tri četvrtine javne potrošnje je dolazilo od stranih donacija koje su direktno date prethodnom režimu. To je stopirano u avgustu 2021. kada je ekonomija pala u bezdan.
Teško je opisati koliko je situacija teška.
Milioni preživljavaju samo na hlebu i vodi, a neki zimu neće preživeti.
Glas javnosti/D03S