TOPORNIN: Pre će u Evropsku uniju ući Srbija, nego Ukrajina

Kijev je precizirao da je spreman da zauzme slobodno mesto u EU i NATO-u, ukoliko Mađarska odluči da se pridruži blokovima predvođenim Rusijom - Zajednici Nezavisnih Država (ZND) ili Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), ali Topornin ocenjuje da se takve izjave mogu tumačiti kao "političko i diplomatsko trolovanje", koje će samo pogoršati ionako loše odnose između Ukrajine i Mađarske.

„Imajući u vidu da su odnosi između Kijeva i Budimpešte veoma loši, posebno u svetlu ličnih kontakata između predsednika Zelenskog i premijera Orbana, ovu izjavu Kijeva smatram kao političko trolovanje. Jasno je da Mađarska neće slediti takve ‘preporuke’ koje su došle iz Kijeva, i očigledno je i da Mađarska ne razmatra izlazak iz Evropske unije, a da budemo otvoreni - čak i ako Mađarska iz nekih razloga donese takvu odluku, što mi trenutno izgleda kao potpuna naučna fantastika, to ne znači da će Ukrajina automatski ući i zauzeti mesto Mađarske, jer je proces pristupanja Evropskoj uniji individualan“, ocenjuje Topornin, docent Katedre za evropsko pravo MGIMO i direktor Centra za evropske informacije.

Kijev je podneo zahtev za članstvo u EU neposredno nakon početka ruske vojne operacije 2022. i dobio je status kandidata samo nekoliko meseci kasnije, ali je ulazak Ukrajine u EU i dalje na dugačkom štapu.

Čak se ni hipotetički ne može uzeti u obzir da će Ukrajina, ukoliko Mađarska iz nekog razloga izađe iz Evropske unije, odmah zauzeti njeno mesto, konstatuje ekspert.

„Mislim da su mnogo veće šanse da u narednim godinama Evropska unija u svoj sastav primi Crnu Goru, pa možda čak Srbiju i Crnu Goru istovremeno, ako ispune određene političke preporuke, ali nikako Ukrajinu. Stoga smatram da je ova izjava zaista neka vrsta, po mom mišljenju, ne baš pametnog političkog i diplomatskog trolovanja, koje neće doneti nikakve pozitivne rezultate“, smatra Topornin.

Što se tiče ulaska Ukrajine u NATO, ruski predsednik Vladimir Putin je više puta isticao da moguće članstvo Ukrajine u NATO predstavlja pretnju po bezbednost Rusije, navodeći istovremeno da su rizici od ulaska Kijeva u Alijansu bili jedan od razloga za početak Specijalne vojne operacije.

U saopštenju Kijeva se navodi da Mađarska treba otvoreno da prizna da li joj je prioritet jačanje Rusije u odnosu na EU i Sjedinjene Američke Države, a Budimpešta je optužena i da navodno sprečava pristup evropskom tržištu energetskim resursima iz SAD i drugih partnera.

„Trn u oku“ Kijeva je i to što se Viktor Orban protivi nastavku pružanja vojne pomoći Ukrajini i zalaže za mirno regulisanje ukrajinskog sukoba, zbog čega je Vladimir Zelenski više puta pokušao da ponizi mađarskog premijera.

Zelenski je izjavljivao da Orban nema mandat da vodi pregovore između Rusije i Ukrajine, a njegovi odnosi sa Putinom su previše topli da bi ruskog lidera postavio „na mesto“. Isticao je i da neće dozvoliti zemljama poput Mađarske da posreduju u pregovorima sa Rusijom. Prema njegovim rečima, Orban nema vojsku da „pritisne” Putina, a da svoje šale i osmehe može da zadrži za sebe.

Zbog svega ovoga, saopštenje Kijeva može se tumačiti i kao pokušaj pritiska na Mađarsku, s ciljem promene njene spoljnopolitičke pozicije.

Izjava Kijeva, kako je obrazloženo u saopštenju ukrajinskog ministarstva, nastala je kao odgovor na najnovije „manipulativne“ izjave čelnika Mađarske u vezi s odlukom Ukrajine da ne produži tranzitni sporazum s Rusijom, od 2025.

Početkom ove godine prekinut je tranzit ruskog gasa preko Ukrajine, jer je petogodišnji ugovor o tranzitu istekao, a Kijev je odbio da ga produži, čime je zavrnuo slavine Evropi.

„A danas su, s obzirom da je od 1. januara prekinut tranzit ruskog gasa preko gasnotransportnog sistema Ukrajine u pravcu Mađarske, koja je veoma zavisna od ruskog gasa, za tu zemlju nastupila teška vremena, jer mora da nađe zamenu za ruski gas, a uzimajući u obzir povoljnu cenu koju je Mađarska imala teško da će to postići bez gubitka finansijskih resursa, a Mađarska, da budemo iskreni, ima ograničene resurse. Zato mislim da će ova odluka samo dodatno zakomplikovati ionako loše odnose između Budimpešte i Kijeva“, ističe Topornin.

Prema njegovim rečima, za Mađarsku je rešavanje ekonomskih i energetskih pitanja na prvom mestu, a ne pitanja pomoći Ukrajini.

„Dakle, Orbanova vlada očigledno stavlja nacionalne interese i interese mađarskog naroda na prvo mesto i razume da u savremenim uslovima obezbeđivanje efikasnih energetskih isporuka, pa još po veoma povoljnoj ceni, ima prioritet, dok je sve ostalo sekundarno. Zato će Mađarska i dalje delovati na taj način. Za nju su energenti mnogo važniji od političke podrške koju danas pruža Brisel, koji Budimpešta, u suštini, mora da sledi“, zaključio je ekspert.

Glas javnosti /S04S