Tramp kao mirotvorac na Bliskom istoku? Izrael kroji sopstvene planove

Usred haosa u Beloj kući, prošle nedelje je gotovo nezapaženo prošla pretnja predsednika Donalda Trampa da će SAD i Izrael vojno napasti Iran ako ne pristane da odustane od svog nuklearnog programa.

Tramp, koji je vodio kampanju obećavajući okončanje ratova širom sveta, sigurno ne želi još jedan sukob na Bliskom istoku. Ali Izrael vrši pritisakje smatra da je ovo za Teheran trenutak maksimalne ranjivosti nakon poraza njegovih saveznika u Gazi, Libanu i Siriji — i razornog izraelskog napada na iransku protivvazdušnu odbranu i postrojenja za proizvodnju projektila u oktobru, piše u kolumni Vašington posta.

„Izrael želi da iskoristi trenutak, rekli su mi američki i izraelski zvaničnici. Ako Iran ne pristane na libijski model potpunog napuštanja nuklearnih objekata, Izrael je spreman da ih bombarduje — sa ili bez podrške SAD, naveli su zvaničnici. Administracija Džoa Bajdena je u poslednjim danima mandata razmatrala da li da podrži ovaj izraelski ultimatum, ali je odlučila da to ne učini, rekli su izvori. Sada je to pitanje na vrhu Trampove agende“, navodi Dejvid Ignejšes, kolumnista Vašington posta.

Tramp je bio direktan u vezi sa iranskom krizom u svom nedavnom intervjuu za Foks njuz, kaže on. „Svi misle da će Izrael, uz našu pomoć ili odobrenje, da ih bombarduje do temelja. Ja bih više voleo da se to ne dogodi. Mnogo bih radije postigao dogovor s Iranom, nadgledao ga, proveravao, slao inspekcije, a zatim uništio nuklearne objekte ili jednostavno osigurao da više ne postoje“, rekao je Tramp.

Medijska kuća Donalda Trampa beleži veliki pad

Prema rečima Ignejšesa, Tramp je diplomatsku taktiku svedenu na pretnje opisao ovako: „Postoje dva načina da ih zaustavimo: bombama ili papirom. A ja bih mnogo radije izabrao sporazum.“

Tramp se nada da će slabost primorati Teheran na pregovore, kaže kolumnista.

„Mislim da je Iran veoma nervozan. Mislim da su uplašeni. Verujem da bi Iran voleo da postigne sporazum, a ja bih voleo da postignem sporazum s njima bez bombardovanja“, rekao je Tramp u intervjuu. Takođe je istakao da je, nakon izraelskog napada u oktobru, „njihova (vazdušna) odbrana praktično nestala.“

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu razgovarao je s Trampom o nekoliko mogućih nivoa američke podrške, od aktivne vojne pomoći — uključujući obaveštajnu podršku, dopunu goriva i druge logističke aspekte — do ograničenije političke podrške za ultimatum Teheranu. Sjedinjene Države su već obezbedile Izraelu bombe za uništavanje bunkera koje bi mogle ozbiljno oštetiti iranske centrifuge i drugu opremu za obogaćivanje uranijuma, zakopane u planinskoj tvrđavi Fordov, blizu Koma.

Američka vojna obaveštajna služba zaključila je u proceni iz januara da bi Izrael verovatno napao iranska nuklearna postrojenja u prvih šest meseci 2025. godine ako ne dođe do dogovora, objavio je „Vašington post“.

U članku se citira portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Brajan Hjuz, koji je opisao Trampov stav: „Iako preferira pregovaračko rešenje… on neće čekati unedogled ako Iran ne bude spreman na dogovor, i to uskoro.“

„I Bajdenova i Trampova administracija razmatrale su koliko bi dugo izraelski napad mogao odložiti iranski nuklearni program. Jedan američki zvaničnik mi je rekao da bi to bio zastoj od najviše šest meseci. Ali izraelski zvaničnici veruju da bi efekti trajali godinu dana ili duže“, kaže Ignejšes.

Stvaranje "Velikog Izraela": Da li Vašington i Tel Aviv pripremaju svet za dolazak jevrejskog mesije?

Jedan od razloga za izraelsku hitnost je strah da Iran tajno ubrzava obogaćivanje uranijuma do 90 procenata, što je potrebno za pravljenje bombi.

„Tramp, koji se ponosi sposobnošću da sklapa ‘ultimativne sporazume’, od prvog mandata razmišlja o velikom dogovoru s Iranom. Iako je 2018. ukinuo nuklearni sporazum koji je potpisao Barak Obama, tvrdio je da može postići bolji, širi sporazum. Sarađivao je sa japanskim premijerom Šinzoom Abeom i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom kako bi Iran, pod pritiskom sankcija, doveo za pregovarački sto. Mark Esper, tadašnji sekretar za odbranu, rekao je u avgustu 2019: ‘Želimo da razgovaramo s Iranom i pronađemo diplomatski put napred’. Međutim, taj pokušaj nije uspeo“, navodi Ignejšes.

Trampova taktika „prvo razbij, pa pregovaraj“ obeležila je prve nedelje njegovog drugog mandata.

„Ali pretnja direktnim napadom na Iran predstavlja rizik, čak i za njega. Jasno je da ne želi rat. Ali krajnju odluku možda neće doneti on, već Netanjahu“, zaključuje Ignejšes.

SKINI APLIKACIJU