Tramp: Nisam dobio Nobelovu nagradu, pa ne moram da razmišljam o miru

Sada mogu da razmišljam o tome šta je dobro i ispravno za SAD, poručio je on.

Američki predsednik Donald Tramp poručio je norveškom premijeru Jonasu Garu Storeu da se više ne oseća obaveznim da „razmišlja isključivo o miru“ jer mu Norveški Nobelov komitet nije dodelio Nobelovu nagradu za mir.

On je, u poruci Storeu, povezao svoje učestale pretnje preuzimanjem kontrole nad Grenlandom sa činjenicom da mu nije dodeljena Nobelova nagrada za mir, koju već dugo priželjkuje. 

„S obzirom na to da je vaša zemlja odlučila da mi ne dodeli Nobelovu nagradu za mir za to što sam zaustavio više od 8 ratova, više ne osećam obavezu da razmišljam isključivo o miru, iako će on uvek biti dominantan, već sada mogu da razmišljam o tome šta je dobro i ispravno za Sjedinjene Američke Države“, napisao je, prenosi CNN..

Store je potvrdio da je primio poruku od Trampa, navodeći da je ona stigla ubrzo nakon što su on i finski predsednik Aleksander Stub „iskazali protivljenje najavljenom povećanju carina protiv Norveške, Finske i nekih drugih zemalja“.

Norveški premijer je u saopštenju naveo da je „jasno objasnio, uključujući i predsedniku Trampu, ono što je opštepoznato – da nagradu dodeljuje nezavisni Nobelov komitet, a ne norveška vlada“.

Trampova poruka usledila je nakon što je zapretio uvođenjem dodatnih carina od 10% na robu iz nekoliko evropskih zemalja zbog njihovog protivljenja njegovom planu da od 1. februara preuzme Grenland, autonomni deo Danske, inače članice NATO-a.

Trampove pretnje su uzdrmale NATO, jer se alijansa zasnovana na kolektivnoj odbrani suočava sa mogućnošću da jedna članica upotrebi silu protiv druge.

„Danska ne može da zaštiti tu zemlju od Rusije ili Kine, a i zašto bi oni uopšte imali ‘pravo vlasništva’? Ne postoje pisani dokumenti, već samo priča da je tamo pristao brod pre više stotina godina, ali i naši brodovi su tamo pristajali“, naveo je Tramp u svojoj poruci.

Tramp: Danska nije uspela da ukloni „rusku pretnju“ sa Grenlanda

Grenland, najveće ostrvo na svetu, inkorporiran je u Dansku 1953. godine u okviru globalnih pokreta za dekolonizaciju nakon Drugog svetskog rata. Ostrvo ima samoupravu, ali Danska i dalje kontroliše njegovu odbranu, bezbednost i monetarnu politiku.

„Uradio sam više za NATO nego bilo koja druga osoba od njegovog osnivanja, i sada bi NATO trebalo da uradi nešto za Sjedinjene Države. Svet nije bezbedan ukoliko nemamo potpunu i totalnu kontrolu nad Grenlandom“, napisao je Tramp u dopisu Storeu.

Iako su SAD decenijama temelj evroatlantske bezbednosti i troše daleko više na odbranu od bilo koje druge članice NATO-a, mnogi saveznici su učestvovali u nedavnim američkim ratovima. Četrdeset troje Danaca poginulo je boreći se u Avganistanu nakon invazije 2001. godine, podseća CNN.

Na konferenciji za novinare u Londonu, britanski premijer Kir Starmer naglasio je da je Danska „blizak saveznik“ Ujedinjenog Kraljevstva i SAD, kao i „ponosna članica NATO-a koja je stajala rame uz rame sa nama, uz stvarnu ljudsku žrtvu“.

Nobelov komitet dodelio je nagradu za mir za 2025. godinu Mariji Korini Mačado, liderki venecuelanske demokratske opozicije, koja je prošle nedelje poklonila svoju medalju Trampu tokom njihovog susreta u Vašingtonu. Tramp je taj čin nazvao „divnim gestom uzajamnog poštovanja“.Međutim, Nobelov komitet je u međuvremenu pojasnio da, iako fizička medalja može promeniti vlasnika, sama čast i priznanje ne mogu se prenositi.

Glas javnosti/ N013S

SKINI APLIKACIJU