Tramp: Sporazum o Grenlandu uključuje protivraketnu odbranu i prava na minerale

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je danas da bi okvirni sporazum o Grenlandu koji je dogovorio sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom u Davosu, podrazumevao da SAD i evropski saveznici zajedno rade na američkom sistemu protivraketne odbrane "Zlatna kupola" i "prava na minerale" na Grenlandu.

Oni će biti uključeni u Zlatnu kupolu i biće uključeni u prava na minerale, kao i mi, rekao je Tramp u intervjuu za CNBC.

Na pitanje koliko će dogovor trajati, on je rekao "zauvek".

Tramp je ponovio da je odustao od planova za uvođenje kaznenih carina evropskim zemljama koje se protive njegovim planovima za Grenland jer je postigao koncept sporazuma u vezi sa tim ostrvom.

Imamo koncept sporazuma. Mislim da će to biti veoma dobar dogovor za Sjedinjene Države, takođe i za njih. Malo je složeno, ali objasnićemo to kasnije. Ali generalni sekretar NATO-a, ja i još neki ljudi smo razgovarali, rekao je Tramp.

- Snažna reakcija tržišta na Trampovo odustajanje od carina

Najava američkog predsednika Donalda Trampa da odustaje od uvođenja carina za osam evropskih zemalja nakon postizanja okvirnog dogovora o Grenlandu izazvala je snažan rast američkih akcija.

Preokret je doveo do skoka širokog S&P 500 indeksa od 1,3 odsto, čime su izbrisani gubici povezani sa carinama ranije ove nedelje.

Podaci kompanije IG sugerišu da je FTSE 100 na putu da otvori sa najmanje 0,7 odsto više, prenosi Skaj njuz.

Kako navodi Gardijan, industrijski prosek Dau Džonsa skočio je za više od 700 poena, ili 1,6 odsto.

S&P 500 je skočio za 1,5 odsto, a Nasdaq je porastao za 1,7 odsto, odnosno za skoro 400 poena.

- NATO: Kolektivno ćemo raditi na bezbednosti Arktika

Saveznici u NATO-u će kolektivno raditi na bezbednosti Arktika, a pregovori Danske, Grenlanda i Sjedinjenih Američkih Država nastaviće se sa ciljem postizanja da Rusija i Kina nikad ne steknu ekonomsko ili vojno uporište na Grenlandu, saopštio je danas portparol NATO-a.

Portparol je naveo da će se razgovori među saveznicima NATO-a o okvirnom sporazumu koji su postigli američki predsednik Donald Tramp i generalni sekretar NATO-a Mark Tute fokusirati na obezbeđivanje arktičke bezbednosti kroz kolektivne napore saveznika, posebno sedam arktičkih saveznika, prenosi CNN.

Rute je potvrdio da je sa Trampom postigao okvirni sporazum o Grenlandu.

Ono što je napisao na društvenim mrežama sasvim je istinito, i ja se u potpunosti sa tim slažem. Pročitajte šta je napisao, tu se sve vidi, rekao je Rute, dodajući da će biti još razgovora na tu temu.

- Sa Ruteom postignut okvirni sporazum o Grenlandu, ne uvodim carine

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je danas da je sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom postigao okvirni sporazum o Grenlandu i da neće uvoditi carine koje je najavio za pojedine evropske zemlje.

Tramp je na svojoj društvenom mreži Truth Social naveo da će to rešenje, ako se sprovede, biti odlično za Sjedinjene Američke Države i sve zemlje NATO-a i da na osnovu tog sporazuma neće nametati carine za zemlje koje se protive američkom preuzimanju Grenlanda, planirane da stupe na snagu 1. februara.

Tramp je naveo da sporazum ispunjava njegove zahteve, preneo je CNN.

"Na osnovu veoma produktivnog sastanka koji sam imao sa generalnim sekretarom NATO-a, formirali smo okvir budućeg sporazuma u vezi sa Grenlandom i celim arktičkim regionom", napisao je Tramp na društvenoj mreži "Truth Social".

Tramp je dodao da su u toku dodatni pregovori u vezi sa sistemom protivraketne odbrane "Zlatna kupola", navodeći da će Grenland biti ključan za njegovu implementaciju.

Kako je rekao, za dalje pregovore biće odgovorni visoki američki zvaničnici, uključujući potpredsednika SAD Džej Di Vensa, državnog sekretara Marka Rubija i specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa.

- Švedska pohvalila Trampovo povlačenje pretnji tarifama zbog Grenlanda

Švedska ministarka spoljnih poslova Marija Malmer Stenergard ocenila je kao "dobar" potez američkog predsednika Donalda Trampa što je odustao od pretnji carinama evropskim zemljama koje podržavaju Dansku i Grenland.

"Dobro je što je Tramp sada odustao od tarifa onima od nas koji su podržavali Dansku i Grenland", napisala je Stenergard na društvenoj mreži X.

Ona je dodala da su zahtevi o pomeranju granica naišli na zaslužene kritike i da evropske zemlje "neće biti ucenjene".

- Mogao bih da platim, ali cena je bezbednost

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je danas da bi mogao da zamisli da plati za Grenland, ali je naglasio da prava cena nije novac, već bezbednost - kako američka, tako i međunarodna.

"Mogao bih to da vidim... Ali postoji veća cena, a to je cena bezbednosti, nacionalne bezbednosti, mislim na međunarodnu bezbednost. To je zaista velika cena", rekao je Tramp, prenosi CNN.

Tramp je istakao da bi sticanje Grenlanda učinilo SAD i Evropu "bezbednijima i jačima".

- Faraž: Svet bi bio bolje mesto kada bi SAD preuzele Grenland

Lider britanske Reform stranke Najdžel Faraž izjavio je danas da bi svet bio "bezbednije i bolje mesto" kada bi Sjedinjene Američke Države preuzele Grenland.

Faraž je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu naglasio da se "strateški slaže" sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, ističući razloge poput geopolitike Arktika, povlačenja ledenih kapa, ruskog ekspanzionizma i kineskih investicija, ali je istovremeno podvukao važnost poštovanja suvereniteta naroda Grenlanda, piše Gardijan.

"Ako verujete u nacionalnu državu, a ne u globalističke strukture, verujete u suverenitet. A ako verujete u suverenitet, verujete u princip nacionalnog samoopredeljenja. Morate da poštujete prava i stavove naroda Grenlanda", rekao je on.

- Danski ministar spoljnih poslova: Problem oko Grenlanda i dalje postoji

Danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen ocenio je izjavu američkog predsednika Donalda Trampa da neće koristiti vojnu silu za zauzimanje Grenlanda kao pozitivnu, ali je upozorio da ambicije SAD prema ostrvu i dalje ostaju.

"Ono što je jasno nakon ovog govora jeste da predsednikova ambicija (da poseduje Grenland) ostaje netaknuta. Pozitivno je, izolovano, što se kaže da se vojna sila neće koristiti, ali to ne rešava problem. Izazov je i dalje tu", rekao je Rasmusen, prenosi Blumberg.

- Stoltenberg o Grenlandu: Važno je što Tramp isključuje vojnu silu

Norveški ministar finansija i bivši generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg, izjavio je danas da je "važna" odluka američkog predsednika Donalda Trampa da ne planira upotrebu vojne sile za aneksiju Grenlanda.

"Naravno, to je važna poruka, jer su se do sada mnogi plašili da ce on zapravo pretiti da ce upotrebiti silu da bi stekao Grenland", rekao je Stoltenberg za CNN.

Stoltenberg je naglasio da bi "teritorijalni integritet Grenlanda i Danske trebalo svi da poštuju" i dodao je da političari moraju da budu oprezni u međusobnoj komunikaciji, jer "to može da postane javno".

- Evropske zemlje moraju da rade na okončanju rata u Ukrajini

Evropske zemlje moraju da rade na okončanju rata u Ukrajini, izjavio je Tramp, ističući da je "nasledio nered" vezan za rat u Ukrajini.

On je naveo da je razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i da su m obojica rekli da žele da se postigne dogovor oko okončanja rata.

Tramp je naveo da će se kasnije danas sastati sa Zelenskim, navodeći da rat "mora da se zaustavi".

Rekao je da veoma dobro poznaje Putina i da je sa njim i ranije razgovarao u Ukrajini.

"On nikad to ne bi uradio (započeo rat) da sam ja bio predsednik. A (bivši predsednik SAD Džozef) Bajden je dao Ukrajini neverovatnu sumu od 350 milijardi dolara", rekao je Tramp.

Naveo je da ga je Putin pozvao i rekao da "ne može da poveruje" da je Tramp zaustavio sukob između Jermenije i Azerbejdžana, a da je Tramp zauzvrat "zatražio uslugu", odnosno da Putin zaustavi rat u Ukrajini.

Govoreći o NATO-u, Tramp je rekao da to znači govoriti i o Evropi, kao i da SAD od Rusije razdvaja okean.

Ponovio je da zemlje članice NATO-a sada plaćaju pet odsto domaćeg BDP-a za odbranu, odnosno za finansiranje Alijanse.

Najavio je da će Amerika izgraditi borbene brodove koji su "stotinu puta" snažniji od onih korišćenih u Drugom svetskom ratu.

Naveo je da je NATO služio da se Evropa zaštiti od Sovjetskog saveza i od Rusije, i ponovio da SAD rade puno za Alijansu, ali da malo dobijaju zauzvrat.

- Putin i Zelenski su glupi ako ne postignu dogovor

Ako ruski predsednik Vladimir Putin i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ne postignu dogovor o okončanju rata, obojica su glupi, izjavio je Tramp.

"Mislim da smo na tački gde mogu da se sastanu i postignu dogovor. Ako to ne urade, glupi su, obojica. Ali ja znam da nisu glupi. Nikoga ne želim da uvredim, ali ovaj rat mora da se zaustavi", rekao je Tramp.

Ocenio je da između Putina i Zelenskog postoji "abnormalna mržnja", ali da su dve zemlje "razumno blizu" da se postigne ugovor.

"Bilo je situacija da jedan želi dogovor a drugi ne, a da onda drugi želi dogovor, a onaj prvi ne. Teško je tu napraviti balans", rekao je Tramp i pohvalio svog specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa, koji je više puta razgovarao sa Putinom i delegacijama Rusije i Ukrajine.

On je rekao da se u Ukrajini vodi rat dronovima u kojem umire na hiljade ljudi.

"Rešio sam više od osam ratova do sada. Mislio sam da će ukrajinski biti među lakšima da se reši. Ovime treba da se bave UN, a ne ja. Ali uradiću to", rekao je Tramp.

Govoreći o Grenlandu, on je rekao da Dansku košta na stotine miliona dolara godišnje da brani to ostrvo.

To je veliki komad leda i skup je. Veoma je važan za američku nacionalnu i međunarodnu bezbednost. Možemo učiniti da stvari budu takve da loši momci ne budu u mogućnosti da naude dobrim momcima , rekao je Tramp.

Prema njegovim rečima, da su umesto njega za predsednika SAD bili izabrani Kamala Haris ili Džozef Bajden, situacija u Ukrajini bi prerasla u Treći svetski rat.

Loša je situacija bila, ali nećemo imati Treći svetski rat, rekao je Tramp.

- SAD su ekonomski motor sveta. Kad Amerika cveta, cveta ceo svet, a kad mi propadamo, svi nas pratite

Tramp je izjavio da se Sjedinjene Američke Države nalaze u "najbržem i najdramatičnijem" ekonomskom rastu u istoriji te zemlje, navodeći da je američki rast "eksplodirao", da su povećane investicije i prihodi, a da je inflacija pobeđena.

"SAD su ekonomski motor sveta. Kad Amerika cveta, cveta ceo svet, a kad mi propadamo, svi nas pratite", rekao je Tramp tokom svog obraćanja u Davosu.

On je ocenio da se određena mesta u Evropi "više ne mogu prepoznati".

"Nikoga ne želim da uvredim, ali neke zemlje ne mogu da prepoznam, u negativnom smislu. Volim Evropu, ali mislim da ide u lošem smeru", rekao je Tramp.

Tramp je ocenio da su mnoge zemlje napustile način poslovanja koji ih je bogatio, kao i da i dalje u mnogim zemljama postoji mnogo potencijala.

On je istakao da je veliki broj zemalja napravio "ogromne poslove" sa SAD po pitanju gasa i nafte.

Tramp se našalio kako se danas obraća "mnogim prijateljima i nekolicini neprijatelja" u Davosu.

Naveo je da će smanjiti poreze i povećati carine na uvoz iz inostranih zemalja, i to zato da bi, kako je rekao, te zemlje popravile štetu "koju su prouzrokovale".

- Tramp oštro kritikovao ekonomske politike zapadnih zemalja

Govoreći o privredi, Tramp je rekao da su gotovo svi eksperti pogrešno predvideli da će njegove ekonomske mere dovesti do globalne recesije i nekontrolisane inflacije, dok se, kako je naveo, dogodilo upravo suprotno.

Tramp je oštro kritikovao ekonomske politike zapadnih zemalja, posebno Sjedinjenih Američkih Država tokom prethodne administracije i pojedinih evropskih vlada, tvrdeći da je u Vašingtonu i evropskim prestonicama decenijama vladalo uverenje da se rast može ostvariti isključivo kroz rast državne potrošnje, masovnu migraciju i zavisnost od uvoza.

Prema njegovim rečima, takav model podrazumevao je izmeštanje industrije i "prljavih poslova" u inostranstvo, odricanje od pristupačne energije u korist, kako je naveo, neuspešnih zelenih politika, kao i pokušaje jačanja ekonomija uvozom potpuno novih populacija.

Kao posledicu tih politika naveo je rekordne budžetske i trgovinske deficite, uz, kako je rekao, najveći talas masovne migracije u modernoj istoriji.

Tramp smatra da je američka ekonomija, nakon ere bivšeg američkog predsednika Džozefa Bajdena, koju je kritikovao, doživela veliki preokret i uz stagflacije prešla u period rasta.

Kao konkretne pokazatelje naveo je da je osnovna inflacija u poslednja tri meseca iznosila 1,6 odsto, je rast u četvrtom kvartalu 2025. procenjen je na 5,4 odsto međugodišnje, dok su američki berzanski indeksi 52 puta zabeležili rekorde.

On je rekao da je američki rast na putu da bude dvostruko veći od projekcija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) iz aprila prošle godine, dodajući da bi uz postojeće tarifne i razvojne politike mogao biti i znatno viši.

Predsednik SAD je rekao da je njegov najveći lični šok bila brzina ekonomskog oporavka, navodeći da nije očekivao da će se takvi rezultati postići za svega godinu dana, uz pad inflacije i rekordni rast berzanskih indeksa.

Tramp je istakao da njegova administracija planira da nastavi sa podizanjem životnog standarda građana na nivoe "kakvi do sada nisu viđeni", uz poruku drugim državama da bi slične rezultate mogle postići ako primene slične politike.

Kako je naveo, od njegove inauguracije je više od 1,2 miliona ljudi izašlo iz programa pomoći za hranu, dok su investicione obaveze u američku ekonomiju dostigle rekordnih 18.000 milijardi dolara, uz procenu da bi konačan iznos mogao da se približi nivou od 20.000 milijardi dolara.

 Dodao je da su rast, produktivnost, ulaganja i prihodi u snažnom usponu, dok je inflacija, prema njegovim rečima, "pobeđena", a američke granice zatvorene i gotovo neprobojne.

Tramp je takođe najavio da će u bliskoj budućnosti imenovati novog predsednika Federalnih rezervi, naglašavajući da traži osobu sa kredibilitetom.

On je ponovio kritike na račun aktuelnog predsednika Federalni rezervi Džeroma Pauela, kojeg je optužio da kasni sa monetarnim odlukama.

Naveo je da je prosečna kamatna stopa na tridesetogodišnje hipotekarne kredite nedavno pala ispod šest odsto, prvi put posle više godina.

- O korišćenju energije vetra: Ekološka politika  kao "Nova zelena prevara"

U nastavku obraćanja, Tramp je rekao da je administracija, umesto zatvaranja energetskih kapaciteta, započela njihovo ponovno otvaranje, da su smanjeni porezi domaćim proizvođačima, dok su povećane carine na uvoz kako bi se, prema njegovim rečima, nadoknadila šteta naneta američkoj ekonomiji.

Naveo je da je za godinu dana sa savezne platne liste uklonjeno više od 270.000 birokrata, što je, kako je rekao, najveće smanjenje državne zaposlenosti od završetka Drugog svetskog rata, uz istovremeno smanjenje budžetske potrošnje za 100 milijardi dolara i pad budžetskog deficita od 27 odsto.

Tramp je zaključio da je trgovinski deficit SAD u roku od godinu dana smanjen za 77 odsto, uz rast američkog izvoza za više od 150 milijardi dolara.

Naveo je da je domaća proizvodnja čelika porasla za 300.000 tona mesečno, uz dalji snažan rast, dok je izgradnja fabrika povećana za 41 odsto.

Kao dodatni uspeh istakao je sklapanje novih trgovinskih sporazuma koji pokrivaju oko 40 odsto ukupne američke trgovine.

Napomenuo je i da je njegova administracija povećala proizvodnju gasa na rekordne nivoe, kao i povećala proizvodnju nuklearne energije.

Kritikovao je i korišćenje energije vetra i ekološke politike koje je označio kao "Novu zelenu prevaru", navodeći primere Nemačke i Velike Britanije koje, kako je naveo, proizvode manje energije nego ranije

Tramp je pozvao Evropu i ostatak sveta da slede viziju američkog ekonomskog razvoja, uz napomenu da celokupna globalna ekonomija zavisi od snage Sjedinjenih Američkih Država.

- Imamo mir na Bliskom istoku, Hamas će biti uništen ako ne položi oružje

Tramp je izjavio da smatra da je postignut mir na Bliskom istoku, uz upozorenje palestinskom militantnom pokretu Hamas da će biti uništen ako ne položi oružje.

"Mislim da imamo mir na Bliskom istoku", rekao je Tramp, odgovarajući na pitanje o Odboru za mir i aktuelnim bezbednosnim okolnostima u regionu.

On je naveo da će Sjedinjene Američke Države u narednih nekoliko nedelja znati da li će Hamas položiti oružje, što je, kako je rekao, ključni uslov sporazuma o prekidu vatre koji je prošle godine ispregovarao njegov tim.

"Ako to ne urade, biće uništeni veoma brzo. Biće uništeni", naglasio je Tramp.

Njegovi komentari usledili su nakon pitanja da li veruje da će Gaza biti obnovljena i da li bi SAD uložile milijarde dolara u tu enklavu.

Tramp je istovremeno istakao da do sporazuma ne bi došlo da SAD u junu prošle godine nisu napale nuklearna postrojenja Irana.

"Bili su veoma blizu nuklearnog oružja i mi smo ih snažno pogodili, to je bilo potpuno uništenje. Možda će pokušati ponovo, ali će morati sa druge lokacije, jer je ta oblast uništena", rekao je Tramp, navodi CBS Njuz.

Prema njegovim rečima, bez te akcije ne bi bilo šanse za postizanje mira između Izraela i Hamasa, dodajući da zemlje poput Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Katara ne bi podržale sporazum.

"Plašili su se. Imali smo nasilnika, a taj nasilnik je bio Iran", zaključio je Tramp




Glas javnosti/ T01S