У ТОКУ ЈЕ НАФТНИ РАТ Русија је рекла "не" Саудијцима, стигао је брз одговор принца, али Путин се ЗАДОВОЉНО СМЕШКА

Када је Русија шестог марта у Бечу одбила предлог Саудијске Арабије за значајније смањење обима производње нафте, испалила је први метак у нечему што личи на скуп и дуготрајан рат ценама нафте.

У тренутку када криза због корона вируса прети да смањи глобалну потражњу за нафтом за најмање два милиона барела на дневном ниову (барем у првој половини 2020), намеће се само један закључак - цена Брент нафте врло лако може да обори рекорд с почетка јануара 2016, када је накратко пала испод 30 долара по барелу.

На састанку одржаном прошле недеље Русија је једино понудила продужење рока важности споразума ОПЕЦ+, који истиче крајем овог месеца, за још три месеца, ради процене ситуације. Саудијска Арабија је, међутим, желела да се Русија у другом кварталу прикључи смањењу производње за још 1,5 милиона барела дневно, а у циљу усклађивања на глобалном тржишту нафте. На одбијање Москве, Саудијци су врло брзо одговорили најавом да немају намеру да продужавају актуелни споразум и да ће “одврнути нафтне славине” почевши од првог априла и већ су се појавиле информације да краљевство нуди нафту по нижој цени.

Мада на први поглед делује да је реч о сукобу због нафтне политике између Русије и Саудијске Арабије, он се догађа у контексту непрекидног раста производње нафте у Сједињеним Државама током последњих десет година, што је такође значајан фактор. И Русија, и велики произвођачи из Опека, отворено изражавају незадовољство због одбијања америчких произвођача да учествују у ранијим смањењима производње и чињенице да америчка индустрија ужива највећу корист од механизама за повећање цене нафте, односно њено одржавање на постојећем нивоу.

Било би претерано рећи да је у питању нека врста сарадње између Москве и Ријада како би натерали САД да смање производњу нафте; говор тела на самиту у Бечу убедљиво говори супротно. Али ако рат цена проузрокује одређене губитке САД и већу уздржаност инвеститора и кредитора када је у питању финансирање будуће америчке производње, то ће донети олакшање Москви и Опеку.

Према подацима Међународне енергетске агенције (ИЕА), америчка поризводња нафте у 2019. износила је око 18,4 милиона барела дневно, што одговара повећању удела на тржишту производње са испод девет одсто 2008. на 17,1 одсто. За то време, удео у глобалној поризводњи Саудијске Арабије и Русије био је константан, углавном због америчких санкција Ирану и Венецуели и ситуације у Либији и Нигерији због којих је са глобалног тржишта уклоњено најмање четири милиона барела дневно.

Поставља се питање ко је у прилици да води рат ценама нафте и преживи са ценом нафте од 30 долара по барелу или можда још нижом?

Москва има веће финансијске резерве од Саудијске Арабије, која је крајем јануара располагала новчаним средствма у вредности од 495 милијарди долара, док Русија, према најновијим подацима руске Централне банке од краја фебруара, располаже са 570 милијарди долара резерви. Притом саудијске резерве се смањују у последњих неколико година (крајем 2014. износиле су 731 милијарду долара), док руске расту, па су од јануара 2019. порасле су за 100 милијарди долара.

Руски председник Путин не мора да страхује да ће изгубити политичке поене међу тзв. руским елитама због своје одлуке, јер је већ извесно време познато да су моћни директори појединих нафтних компанија, попут Росњефта, против продужења рока споразума ОПЕЦ+. Росњефт, који је са производњом 4,2 милиона барела дневно други у свету после саудијске компаније Арамко (10 милиона барела дневно) не крије незадовољство због тог споразума.

С друге стране, саудијски принц Мухамед сукобио се с дугогодишњим бившим министром Алијем ал-Наимијем због производне политике. Наими се залагао за политику високе производње ради уништавања конкурената док је престолонаследник желео ОПЕЦ+. Наими је смењен 2016, непосредно пре првог споразума Опека и Русије. Вероватно није случајно што је престолонаследник наредио хапшење принчева и могућих конкурената баш када се ОПЕЦ+ распадао.

Ко ће први попустити?

Председник Путин неће бити спреман да смањи буџетске издатке, поготово кад је у питању амбициозни програм трансформације економије и услова живота људи до краја његовог председничког мандата у мају 2024. у вредности од 400 милијарде долара. Исто тако, неће желети да одустане од обећаних социјалних програма и помоћи породицама о којима је говорио у обраћању нацији у јануару, поготово у тренутку кад поверење јавности у његово управљање бележи пад на 35 одсто са 60 одсто пре само две године.

Уколико се нафта овог лета ипак буде продавала за 20 или 30 дорала по барелу, то би могло да се промени. Путин, такође, неће желети да уђе у велики буџетски дефицит, или значајно смањи финансијске резерве. То би значило да би земља била изложена опасности од санкција.

Вероватно се и Москва и Ријад надају да ће друга страна попустити и вратити се за преговарачки сто. Идеални сценарио за обоје био би да ће безначајни односно произвођачи који скупо продају нафту брзо осетити последице и бити принуђени да обуставе производњу. Међутим, без обзира на америчке произвођаче, овога пута Русија и председник Путин су у бољој позицији да воде рат него Саудијска Арабија и њен престолонаследник.

SKINI APLIKACIJU